Jedan semafor – korak ka čistom vazduhu
Grupa građana u Smederevu okupljena u inicijativi „Crveni bedževi“, kako bi se to narodski reklo, „zapela je“, ne odustaje i traži od gradskih čelnika da ovaj grad na Dunavu dobije prvi „Semafor zagađenja“.
I kako kažu, od tog zahteva neće odustati, makar ga sami postavili na nekoj terasi.
A zašto toliko insistiraju na tom semaforu?
„Zato što prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Smederevu godišnje umru 223 osobe jer ne znaju kad je vazduh zagađen“, kaže u razgovoru za Crtu Nataša Rašković iz udruženja Pro.Tok21 koje je i prokrenulo inicijativu “Crveni bedževi”.
Šta je semafor zagađenja?
Semafor zagađenja bio bi postavljen u centru Smedereva i na jednostavan način bi, poput onog koji se mogu pronaći na brojnim aplikacijama, pokazivao zvanične podatke koje očitava merna stanica, uz upozorenja i preporuke.
Postavljanjem semafora bio bi ispunjen član 23 Zakona o zaštiti vazduha Republike Srbije, koji propisuje obavezu da lokalne samouprave moraju javno da informišu građane o nivou zagađenja vazduha u gradovima čiji je vazduh III kategorije, kao što je slučaj sa Smederevom.
Za sada, gradski čelnici nisu rekli ni da ni ne na zahtev – Deklaracija za čist vazduh koju je još u septembru potpisalo gotovo 5.000 građana Smedereva.
„Po pitanju semafora trenutno imamo jedno ignorisanje, ćutanje. Niti su nam zahtev odbili, niti su ga prihvatili. Jedini zahtev iz Deklaracije koji je prihvaćen je taj da se uradi elaborat o gradskim kotlarnicama. Ali mi sada postavljamo pitanje, ako se ignoriše nešto što traži 5.000 građana, sa kakvom to gradskom vlašću mi sarađujemo?“
Kroz neformalne razgovore, dobili su poruku da je ideja o semaforu zagađenja lepa, ali dalje od toga se nije odmaklo.
Ovo se ne tiče Železare
Kad se pomenu Smederevo i zagađenje vazduha, mnogima je prva asocijacija Železara. Međutim, Nataša Rašković ističe da su nebrojeno puta ponovili da se njihovi zahtevi i aktivnosti, u ovom trenutku, ne odnose na pitanje Železare.
„Pitanje čistog vazduha u Smederevu je komplikovano. Zagađeni su svi gradovi u Srbiji, ali nema svaki grad jednog od najvećih izvoznika čiji rad se dovodi u vezu sa zagađenjem i čiji rad se dovodi u vezu sa životima 5.000 porodica tamo zaposlenih. Mi sve vreme govorimo da naša rešenja još nisu stigla do Železare. Mi se bavimo onim što možemo da uradimo u svom dvorištu. Naše teme su kotlarnice, kućna ložišta, gasifikacija, saobraćaj…“
Jedan semafor ne menja sve, ali…
I sami Crveni bedževi naglašavaju da jedan semafor neće rešiti problem informisanosti stanovnika jednog grada veličine Smedereva, ali će uticati da se podigne njihova svest o tome da je važno da budu informisani o zagađenju vazduha jer bi se nalazio na prometnom mestu.
“U Smederevu bi takvih semafora trebalo da bude bar 20, ali hajde da postavimo prvi i da lokalna vlast preuzme odgovornost. Na primer, Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj raspisao je konkurs ‘Inovacije u tehnološkom obaveštavanju građana od strane lokalne samouprave’. Zamislite da smo Grad i mi zajednički nastupili, dobili sredstva i rešili ovo pitanje i postavili semafore na svakom koraku.”
Nataša Rašković naglašava da je upravo to želja, da građani budu partneri gradskim vlastima i učestvuju u rešavanju problema.
Da li građani imaju moć?
„Građani imaju moć, ali je pitanje da li se uporno radi na tome da građani počnu da veruju da nemaju moć. Zato je nama ovaj semofor bitan. Gotovo 5.000 građana potpisalo je našu Deklaraciju za čist vazduh i ići ćemo do kraja, makar ga sami kupili i postavili na nečiju terasu na centralnom gradskom trgu i pokazaćemo koliko je vazduh zagađen“, kaže Rašković.
Bez obzira što se radi o jednom tek „kamičku u moru problema“ i na koji se troši puno vremena i energije, za „Crvene bedževe“, kojima je kroz inicijativu “Građani imaju moć” podršku dala i Crta, mnogo je važnije da su se građani uključili, što pokazuje i broj potpisnika peticije.
„Građani žele da budu pitani, da imaju alate pomoću kojih mogu da utiču na lokalnu vlast, da uspostave modele saradnje sa njom. Da ne moramo svaki put da krećemo iz početka sa kampanjama, pritiscima, animiranjem šire javnosti… da svu energiju odmah usmerimo ka rešavanju nekog problema. Zato je ovaj jedan semafor važan i semafora će biti“, zaključuje Nataša Rašković.
