Izborni monitoring REM-a u 2020. godini: Pristrastan i netransparentan

REZIME

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je poslednji put objavilo rezultate monitoringa tokom parlamentarnih izbora 2014. godine. Od tada se domaći i međunarodni posmatrači izbora zalažu da REM povrati svoju institucionalnu ulogu i u medijima obezbedi jednaku zastupljenost bez diskriminacije. Međutim, prvi rezultati izbornog monitoringa REM-a u 2020. godini su u suprotnosti sa verodostojnim rezultatima do kojih su došli predstavnici civilnog društva, te su naišli na nepoverenje javnosti. 

Naša analiza izbornog monitoringa REM-a otkriva četiri ključna aspekta koja izazivaju zabrinutost i koja mogu dovesti do pristrasnih rezultata.

 

• Uzan i proizvoljan obim praćenja programa. Sa jedne strane, REM prati samo sadržaje koji su definisani kao „predizborni program“ u okviru redovnog informativnog programa, u posebnim emisijama posvećenim izborima uključujući i predizborno oglašavanje. Monitoring samo ove vrste programa, a ne emisija  u celosti narušava pravu sliku političkih aktera u srpskim medijima. Sa druge strane, definicija „predizbornog programa“ se razlikuje od emitera do emitera, što dovodi do praćenja sadržaja u različitom trajanju i do pristrasnih rezultata.

• Pogrešan komparativan pristup.  Monitoringom se porede sadržaji televizijskog i radio programa, kao i programi televizija sa nacionalnom frekvencijom i regionalnih i kablovskih televizijskih stanica. Budući da su u pitanju različiti mediji sa različitom pokrivenošću i različitom publikom, ne može se direktno porediti zastupljenost aktera koji se u tim programima pojavljuju.

• Zanemarivanje uloge i tonaliteta. Pristup monitoringu programa koji vrši REM je jednodimenzionalan. Meri se samo vreme u kom se izborni akteri pojavljuju kao subjekti (kada govore ili se predstavljaju). Nisu uključeni izborni akteri koji se pojavljuju kao objekti (koji nemaju priliku da govore ili da se predstave u prvom licu). Monitoring ne obuhvata ni tonalitet, što podrazumeva da i pozitivna, i negativna zastupljenost imaju jednaku vrednost.

• Nedostatak transparentnosti. Metodologija praćenja Regulatora nije javno dostupna, što između ostalog znači da kriterijumi za odabir medija ili političkih aktera ne mogu biti ispitivani, te je stoga nemoguće nezavisno potvrditi pouzdanost i valjanost ovih rezultata.

 

Pristrasnost u monitoringu REM-a, koja proizilazi iz netransparentne metodologije, ukazuje na zabrinjavajući zaključak da dugoočekivana aktivnost REM-a neće oživeti svoju punu i smislenu ulogu u izbornom procesu i da će nastaviti da urušava poverenje javnosti u demokratske institucije.

 

DODATNA OBJAŠNJENJA I PRIMERI

 

1. Uzan i proizvoljan obim praćenja programa.

Problemi sa odabirom programa 

Odlukom da prati samo formalno označene izborne sadržaje koji se pojavljuju u okviru vesti, informativnih i izbornih emisija, REM zanemaruje monitoring preostalog dela programa u okviru redovnih informativnih emisija i drugih programa u kojima se pojavljuju državni službenici koji vode predizbornu kampanju. Pored toga, REM ne prati političke sadržaje koji se pojavljuju u emisijama koje nisu prvenstveno informativne prirode.

 

Problemi sa odabirom medija

Nejasno je na koji način je REM izvršio uzorkovanje medija koji posluju preko kabla, to jest, koji nemaju nacionalnu frekvenciju. Primera radi, upitno je zašto je REM uključio Novu S, koja je nova televizijska stanica, a nije uključio Pink 3 koji je informativni kanal. 

 

Problemi sa odabirom aktera

REM prati samo aktere u njihovom izbornom svojstvu (to jest predstavnike izbornih lista), a ne u svojstvu državnih službenika, što znači da REM ne vodi računa o funkcionerskoj kampanji u delovima programa koji nisu označeni kao predizborni. Drugim rečima, opredelivši se da ne prati medijsko izveštavanje, pojavljivanje i aktivnosti državnih službenika, REM je namerno odlučio da ne obrati pažnju na jedno od gorućih pitanja vezanih za izbore u Srbiji, a to je jasno razdvajanje između državnih i partijskih aktivnosti.

 

2. Pogrešan komparativan pristup

Poređenje različitih vrsta medija

Praćenjem se upoređuju sadržaji televizijskih sa radijskim programima, kao i televizije sa nacionalnim frekvencijama sa regionalnim televizijama, i potom, sa kablovskim televizijama. Pošto ti različiti mediji imaju različitu publiku, zastupljenost aktera koji se pojavljuju na njima ne može se direktno upoređivati.

 

Upoređivanje nejednakih količina vremena u različitim medijima

REM prati izborne sadržaje prikazane u specifičnim programima, čiji se obim i trajanje razlikuju od medija do medija. Preciznije, REM direktno poredi predizborne segmente u televizijskim programima  (vestima, informativnim emisijama i posebnim predizbornim programima) koji predstavljaju nejednake delove celokupnog programa koji se na tim televizijama prikazuje, pri čemu poredi nejednake delove programa koji se u tim medijima prikazuju. Na primer, jedna televizijska stanica emituje 6 puta vesti i ima 5 redovnih i posebnih informativnih emisija u jednom danu, dok druga emituje 3 puta vesti i ima 2 redovne i posebne informativne emisije. Kada se na ovaj način mere predizborni sadržaji, televizijska stanica koja ima više vesti i informativnih emisija imaće i više predizbornih sadržaja u odnosu na televizijsku stanicu čija se programska šema pretežno zasniva na emisijama zabavnog karaktera, međutim to ne spada u domet monitoringa Regulatora.

 

3. Zanemarivanje uloge i tonaliteta

Tokom monitoringa, REM zanemaruje činjenicu da jedan politički akter može da ima dve uloge u medijima – ulogu subjekta  i ulogu objekta. Razlika između ove dve uloge bi trebalo da bude ključna  kako bi se razumele jednake mogućnosti u medijskoj zastupljenosti. Kada je politički akter u prilici da govori ili da se predstavlja u prvom licu, kao subjekat, takvo prikazivanje se razlikuje od onoga kada ga drugi (akteri ili novinari) predstavljaju (kao objekat). 

Pored razlikovanja uloge aktera (da li je subjekat ili objekat), tonalitet takođe treba da se uključi u procenu kvaliteta medijskog prikazivanja. Primera radi, ukoliko jedan politički akter ima više sekundi na raspolaganju od drugih, to ne mora nužno da ide u prilog tom akteru. Ono što je važno je da li je akter predstavljen kao subjekat u pozitivnom svetlu, ili kao objekat u negativnom.

 

4. Nedostatak transparentnosti

Celokupni pristup monitoringu REM-a nalazi se u kratkom dokumentu „Pravilnik o nadzoru rada pružalaca medijskih usluga u toku predizborne kampanje za republičke, pokrajinske i lokalne izbore 2020. godine u Republici Srbiji“. U ovom dokumentu se navodi da će REM vršiti nadzor ali se ne daje objašnjenje na koji način. Moguće je da bi mnoge sumnje bile otklonjene kada REM objasnio metodološki pristup kojim se vodi. U nedostatku jasnog prikaza metodologije, čiji ključni elementi nisu objašnjeni čak ni u periodičnim kvantitativnim izveštajima Regulatora, primorani smo da analiziramo Regulatorov pristup i da tumačimo rezultate isključivo na osnovu pregleda koji je pružio REM i gorenavedenog Pravilnika koji daje samo kratak prikaz monitoringa u 2020. godini. Nedostatak transparentnosti dodatno doprinosi urušavanju poverenja javnosti u rad državnih institucija.

 

ZAKLJUČAK

Aktivnosti koje REM predlaže za predstojeće parlamentarne izbore ne ukazuju na konkretan napredak u poređenju sa prethodnim izbornim ciklusom 2017. godine, kada je REM odlučio da ne vrši monitoring medija, ili 2016., kada nije objavio rezultate monitoringa medija. 

Međupartijski dijalog o izbornim uslovima nije doveo do značajnih poboljšanja u obezbeđivanju jednake zastupljenosti u medijima svim političkim akterima. Učesnici dijaloga nisu postigli konsenzus ni o jednom pitanju koje se odnosilo na zastupljenost u medijima, a čiji cilj je bila obnova uloge Regulatora i potpuno sprovođenje njegovih ovlašćenja. Na osnovu dijaloga, REM je sproveo samo delimične i selektivne mere. Ponovo nije uspeo da obezbedi potpuno sprovođenje zakona i da sankcioniše njegovo kršenje u situaciji kada pristrasno medijsko izveštavanje već́ izaziva veliku zabrinutost.

Sprovođenje ovlašćenja Regulatora u praksi kroz sprovođenje i objavljivanje rezultata monitoringa medija, dodatno potvrđuje nedostatak njegove značajne uloge u izbornom procesu. REM primenjuje netransparentan pristup monitoringu medija sa očigledno pristrasnim rezultatima.  Zapostavlja veliki broj programa čiji sadržaji i gosti utiču na opredeljenje birača i izbegava praćenje medijskih nastupa i izveštavanje o aktivnostima državnih zvaničnika. Odabirom da se pozicionira na ovaj način, REM šalje poruku da ne namerava da reši goruće pitanje nedostatka razdvajanja između državnih i partijskih aktivnosti.