Izborna kampanja u lošijim uslovima nego 2020.

Institucije koje su nadležne za sprovođenje zakona i zaštitu biračkog prava, svojim radom nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javnog interesa i većem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore. Institucije, koje su pak reagovale na kršenja zakona tokom kampanje, nisu imale uticaj na promenu ponašanja onih izbornih aktera koji su svoje institucionalne prednosti zloupotrebljavali u izbornoj trci.

Mere za unapređenje izbornih uslova, proistekle iz dva međustranačka dijaloga, rezultirale su kompleksnijim zakonodavnim i institucionalnim okvirom za sprovođenje izbora, ali u praksi nisu doprinele rešavanju gorućih problema izbornog procesa: medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, klijentelističkih praksi i pritisaka na birače, zaključak je koji je Posmatračka misija Crte donela posle dugoročnog posmatranja izborne kampanje.

Usled uvođenja obaveznog izbornog programa, došlo je do rasta zastupljenosti opozicije u programima televizija s nacionalnom pokrivenošću. Zastupljenost predstavnika vlasti smanjila se sa 85 odsto vremena posvećenog političkim akterima, koliko je zabeleženo pre početka kampanje, na 64 odsto, dok su opozicione stranke zabeležile rast medijskog prisustva od 21 procentnog poena (sa 15 na 36 odsto). Ipak, u redovnom informativnom programu zastupljenost vladajućih stranaka je i dalje dominantna (75 odsto).

Umesto takmičenja politikama i programima, izbornu kampanju obeležila je izraženija zloupotreba institucija i njihovih resursa čime je pojačana neravnopravnost između vladajućih i opozicionih stranaka. 

Praksa protivzakonitog uticaja na volju birača, prisutna i van predizbornog perioda, intenzivirana je tokom kampanje. Skoro svaka deseta politička aktivnost koju su zabeležili posmatrači Crte imala je crte klijentelizma, odnosno direktne ili indirektne kupovine glasova. Obim zabeleženih slučajeva pritisaka na birače, bilo kroz prinudu ili zastrašivanje, ili u formi kupovine glasova, pokazuje da su biračko pravo i sloboda izbora ugroženi za određene grupe stanovništva u Srbiji. Svi zabeleženi slučajevi pritisaka isključivo se dovode u vezu sa stranakama na vlasti, a većina njih i s institucijama državnog sistema. 

Ozbiljni navodi o falsifikovanju potpisa birača u procesu kandidovanja, koje je jednoj od izbornih lista obezbedilo mesto na glasačkom listiću, kao i navodi o manipulacijama biračkim spiskom, dodatno su doprineli urušavanju poverenja građana u integritet izbornog procesa. Obaveštenja o glasanju su i u ovom izbornom procesu kod građana izazvale konfuziju i sumnje u tačnost biračkog spiska dok reakcija nadležnog ministarstva nije bila pravovremena i adekvatna.  

Rad Republičke i Gradske izborne komisije Grada Beograda odvijao se u skladu sa zakonom i postojećim pravnim okvirom, dok je rad lokalnih izbornih komisija, koje sada imaju nadležnost u sprovođenju republičkih izbora, obeležila različita praksa u načinu rada i postupanju.

Crta će fokus dalje usmeriti na izborni dan za koji je formirala najveću posmatračku misiju do sada. Izbore će posmatrati više od tri hiljade posmatrača, duplo više nego na izborima 2020. godine, obučenih po najvišim međunarodnim standardima.

Celokupan drugi izveštaj Crtinih dugoročnih posmatrača za period 15. februar – 25. mart, dostupan je ovde.

Prenos cele konferencije možete pogledati na u videu.