Hoćemo hrabro tužilaštvo

U mraku izborne noći između 24. i 25. aprila 2016. nezakonito je srušeno više objekata u beogradskoj četvrti Savamala. Tokom sedam godina koliko je uzalud proteklo otada, urušilo se i poverenje velikog broja građana u Srbiju kao pravnu državu, sposobnu i spremnu da brani svoje zakone i svoje građane od samovolje i pohlepe političkih i finansijskih moćnika. 

Policija se oglušila o prijave građana i nije ni pokušala da zaustavi destruktivni bal pod fantomkama, pa ni da izbavi građane koje su fantomi držali kao taoce. Perući ruke od odgovornosti, predstavnici vlasti su u kontradiktornim izjavama kao refren ponavljali poziv nadležnim organima da utvrde šta se dogodilo. 

Više tužilaštvo u Beogradu ubrzo se proglasilo nenadležnim i slučaj je prebačen Prvom osnovnom tužilaštvu koje nikada nije našlo odgovore na pitanja ko je i po čijem nalogu rušio. Pojeo vuk magarca. 

Savamala nije usamljen primer nemoći tužilaštva. U koga onda mi građani da se uzdamo da će stati na put gladnim vukovima? U superheroje? 

Pošto ne živimo u stripu, smislenije je da računamo na tužiteljke i tužioce koji će „samo“ da rade svoj posao uprkos svim mogućim opstrukcijama i okolnostima u kojima su i institucije i građani svakodnevno izloženi političkim pritiscima. 

Raditi svoj posao za tužioce, kao i za npr. vatrogasce, znači biti hrabar. Potrebni su nam heroji poziva uz koje ćemo svi da stanemo kako ne bi herojski postradali. 

Hrabrost možda nije najvažnija, ali jeste neophodna vrlina za tužilački posao. Znamo da u našoj zemlji ima hrabrih tužiteljki i tužilaca. Hoćemo da ih bude mnogo više.