Savski nasip za sve, a ne samo za privilegovane

Od novobeogradskog bloka 45 do Ostružničkog mosta prostire se Savski nasip, primer kako je jedan deo grada zbog nečinjenja institucija i korupcije postao mesto za privilegovane, a ne za sve građane. 

“Savski nasip je postao mesto gde je grupa privilegovanih pojedinaca, uz prećutnu saglasnost državnih institucija, počela nezakonito da gradi vikendice, splavove, klubove… A najpoznatiji među njima je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić”, navode u udruženju “Ulice za bicikliste”. 

Problem koji traje

Kako kaže Zoran Bukvić iz ovog udruženja, problem Savskog nasipa traje već gotovo deceniju i po, a zbog toga što institucije ne rade svoj posao došli smo do toga da su zbog nelegalne gradnje ugroženi vodoizvorišta jer se na tom potezu nalaze brojni reni bunari, kao i sam nasip zbog čega je taj deo grada u opasnosti ako dođe do poplava.

“Pored toga što je prema zakonu zabranjena bilo kakva gradnja, nasip se koristi kao ulica, pa preko njega svakodnevno prelaze brojni automobili i kamioni, a prema Generalnom urbanističkom planu ovaj prostor predviđen je kao biciklistička staza”, kaže Bukvić.

Cilj udruženja Ulice za bicikliste je da kroz inicijativu “Građani ima moć”, koju Crta sprovodi u saradnji sa USAID-om, dodano informišu i pozovu građane, pre svega novobeogradskih blokova, da se uključe u rešavanju problema Savskog nasipa.

“Želimo da temu Savskog nasipa vratimo u fokus javnosti. Već smo počeli da organizujemo tribine na kojima sa stručnjacima i građanima razgovaramo o važnosti Savskog nasipa. Takođe, pokušaćemo da organizujemo okrugli sto na koji bi došli predstavnici i vlasti i opozicije i da građanima jasno kažu šta će da urade sa Savskim nasipom. Mislimo da je ova tema jednako važna kao što je i trenutno aktuelno pitanje vodoizvorišta na Makišu”, navodi Bukvić.

Ko ne radi svoj posao?

Kako je na jednoj od tribina pod nazivom “Savski nasip za sve” i, navela profesorka prava sa univerziteta Union Jelena Jerinić, u slučaju Savskog nasipa jasno je da se radi o kršenju zakona i ne činjenju institucija. 

„Zakon o vodama jasno navodi šta ne sme da se gradi na vodoizvorištima. Zakon zabranjuje gradnju i pitanje je ko je to morao da kontroliše. Takođe, imamo situaciju da nadležni ne reaguju, a to nam pokazuje i sledeći podatak. Zakon zabranjuje upotrebu motornih vozila na nasipu, a tokom 2017. godine gradska inspekcija podnela je četiri zahteva za pokretanje postupka zbog vožnje motornog vozila na njemu. Svako ko živi u tom kraju vidi da je to svakodnevna pojava. Pitanje je, kako inspekcija radi, odnosno ne radi svoj posao“, istakla je Jerenić.

Ne samo za bicikliste, već za sve

A kako bi Savski nasip trebalo da izgleda? Za Ulice za bicikliste nešto poput nacionalnog parka „Donau Auen“ koji se od Beča u dužini od 40 kilometara proteže do Bratislave. Svojevremeno je 350.000 građana Beča potpisalo peticiju kojom su se usprotivili izgradnji hidroelektrane na tom području.

“Mi želimo da se konačno spreči sabraćaj automobila i kamiona na Savskom nasipu, zbog čega se on već u jednom delu uleža, i da tu bude ucrtana biciklistička staza. Ali ako bi se samo to desilo, to bi bila jedna “pirova pobeda”. Naša ideja je da se taj deo grada vrati svim građanima na korišćenje, da mogu da ga koriste ribolovci, posmatrači ptica, rekreativci, da bude mesto koje će posećivati porodice sa decom, šetači… Sve to je sada dostupno samo privilegovanima”, ističu u udruženju Ulice za bicikliste.