Preti li “Novosadskom arhipelagu na Dunavu” betoniranje

Na levoj obali Dunava, na oko pet kilometara od centra Novog Sada nalaze se Ribarac, Šodroš, Dunavac i Kamenička ada ili kako je sve ovo u časopisu Društva arhitekata Novog Sada nazvano jednim imenom – „Novosadski arhipelag na Dunavu“.

Ovaj deo grada još nije urbanizovan. Novosađanima služi za odmor i rekreaciju. Stanište je za više od 130 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica, a ukupno 200 uključujući ribe i biljni svet. Posebno zanimljivo je da se na Šodrošu skućio i dabar. Ali je pitanje da li će tako i ostati. Prvobitno se govorilo da će tu biti sagrađen stambeno poslovni kompleks u javnosti poznat kao “Novi Sad na vodi”.

Brojna novosadska udruženja i građani su se tome usprotivili i činilo se u jednom trenutku da su izvojevali pobedu, ali je onda objavljeno da će u ovom dela grada biti izgrađen veliki most preko Dunava.

Među onima koji nastavljaju borbu da ovaj deo Novog Sada bude sačuvan od betona i zgrada je i Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ čiji rad podržava Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID.

Mostova nikad dosta, ali…

Marijana Mutavčieva iz “Europolisa” kaže da je gradnja ovog mosta problematična iz više razloga. On bi bio samo uvod u početak betoniranja tog područja, a samim tim bi otvorio i prostor za „Novi Sad na vodi“. Uz to, kako dodaje, sa razlogom se pribojavaju jer se kao potencijalni izvođač radova spominje kineska kompanija CRBC protiv koje je crnogorsko tužilaštvo pokrenulo postupak zbog uništavanja korita Reke Tare, koje je pod zaštitom UNESCO-a.

„Takođe važna stvar je ta da će se vijadukt kao pristupnica mostu protezati čak jedan i po kilometar kroz gusto naseljen stambeni deo. Za stanovnike ovog dela grada to znači da će se saobraćaj, pa samim tim i zagađenje povećati. Vozila koja se budu kretala vijaduktom će biti u visini 2. ili 3. sprata. Kad sve to uporedimo sa ‘Mostom slobode’ koji se spušta na najbližu saobraćajnicu, čini se da je sve namerno predimenzionirano kako bi izgradnja mosta bila skuplja.“

Premošćavanje Dunava na ovom mestu prvi put se spominje u planovima iz 1951. godine kad je trebalo da bude deo obilaznice oko Novog Sada. Godinama je samo precrtavan u nove planove, ne prateći stanje na terenu i da se taj deo grada od tada urbanizovao.

„Most kao most je uvek potreban. Mostova nikad nije dovoljno. Ali da li je baš neophodno da bude na tom mestu, a ne negde uzvodno prema Bačkoj Palanci? Od Novog Sada do Bačke Palanke namamo nijedan most. Čini se da su građani u manjim sredinama potpuno zapostavljeni. Donosioci odluka ne uzimaju u obzir da građani u Futogu i Begeču prelaze na drugu obalu skelama i čamcima, iako su i oni deo grada, dok u Novom Sadu imamo na svakih kilometar i po, po jedan most. Apsurd je veći ako uzmemo u obzir da se ovaj most proglašava projektom od nacionalnog značaja. Dalje, meštani Neština i Vizića prelaze državnu granicu sa Republikom Hrvatskom kako bi došli do administrativnog centra (Bačke Palanke), jer ni tamo ne postoji most. Zapravo, prvi most preko Dunava u Republici Srbiji je u Novom Sadu. Ovakav most bi trebalo da bude van grada, a ne da ide kroz gusto naseljen deo. Novi Sad je prerastao planove koji su se u prošlosti pravili. Odrednica “obilaznica” koja ide uz ovaj most je potpuno neprimerena.”

Za čiji račun?

Prema važećem Generalnom urbanističkom planu, u tom delu grada ne može biti stambene gradnje već je čitava oblast predviđena za sportsko-rekreativne sadržaje. Ipak, tu se nalazi kasarna i brodogradilište koje ne radi, a koje je u vlasništvu firme „Galens“ za koju se govori da je bliska sa aktuelnom vlašću.

„Ta zona bi bila interesantna za gradnju stanova koji bi dostizali astronomske cene po kvadratu. Imamo i ‘Galens’ koji je ušao u brodogradilište i koji se tu pozicionirao od 2016. kao i na još par preostalih ekskluzivnih lokacija. Istražujući i analizirajući potencijalne probleme, došli smo do zaključka da je to po pravilu zemljište koje je namenjeno sportsko rekreativnim sadržajima. Regulacioni planovi se upodobljavaju, a javni prostor se nepovratno sužava. Taj most je pre svega povezan i sa tom pričom jer se može očekivati da će novim GUP-om biti promenjena namena zemljišta i da će se uvesti stanogradnja.“

Kako navodi Marijana Mutavčieva, novosadski aktivisti dele mišljenje da je ovaj most iskočio kao “nacionalni značaj” kako bi nas uveo u novi Plan generalne regulacije leve obale Dunava, betoniranje i otimanje obale kao zajedničkog prostora dostupnog svima. Takođe, kao problem ističu što je finansiranje mosta takođe tajna, posebno ako uzmemo u obzir međudržavni sporazum sa Kinom.

„Potpuno je nejasno na koji način i u kojoj srazmeri će učestvovati grad, pokrajina, republika. Da li ćemo se zaduživati u kineskim bankama ili ne. Sve informacije koje imamo dolaze iz medija i često su kontradiktorne.“

Ona dodaje i da je medijska kampanja novosadskog gradonačelnika po ovom pitanju jaka i čini se da im je baš stalo da se most izgradi baš na tom mestu.

“Na sve ovo, postoji još jedna nezanemarljiva činjenica, a to je da sa mosta jedan ‘spust’ ide direktno na nekadašnje brodogradilište. Građani se pitaju, da li bi to trebalo da znači da će se iz Beograda, direktno sa autoputa stizati u “Novi Sad na vodi”, da li je to namera? Gradonačelnik je građane optužio da žele da sade šišarke na “Galensovom” vlasništvu, što nije tačno. Građani predlažu da nekadašnje brodogradilište postane marina, pa da li u vlasništvu Grada ili Galensa, manje je bitno.”

Građane niko ne pita

Istraživanje koje je „Europolis“ sproveo pokazalo je da su građani Novog Sada zainteresovani za donošenje urbanističkih odluka, ali da ih nadležni ne obaveštavaju o tim planovima.

“Mi se zalažemo za građansku participaciju na svim nivoima odlučivanja. Na sajtu JP ‘Urbanizam’ postoji sekcija gde se vide planovi koji su na javnom uvidu, kao i oni koji su na ranom javnom uvidu. Ali sekcija gde bi trebalo da se nađu planovi na kojima se radi ima obaveštenje da je ‘u izradi’. I tako stoji već godinama unazad. Nema transparentnosti. Jasna je namera da se građani drže u neznanju, kako bi im se onemogućila pravovremena intervencija.”

Ona ističe i podatak iz istraživanja koji govori da građani imaju utisak da se sve radi po meri investitora.

“Investitori i političari su ti koji prema mišljenju građana imaju uticaj na donošenje urbanističkih planova, dok su oni i struka skrajnuti. Mi imamo veliku podršku Društva arhitekata Novog Sada i oni su od prvog dana na strani građana. I kad pogledamo, struka podržava građane, a donosioci odluka investitore. Pitanje je gde tu onda škripi. Imati uz sebe jedno strukovno udruženje veoma je bitno u procesu građanske borbe i umnogome olakšava tu borbu”, kaže Marijana Mutavčieva.