Odbranimo Teslu – komšijska solidarnost koja je uzdrmala Pančevo

Od viber poruke do nagrade „Pokretač promena“. Ovako bi se ukratko mogao opisati razvojni put grupe Pančevaca okupljenih u neformalno udruženje građana „Odbranimo Teslu“.

U jeku pandemije korona virusa, saznali su za plan grada da se na zelenim površinama u njihovom naselju Tesla zidaju nove zgrade i to prvi put još od 1985. godine. Plan je bio i da se poseče drvored platana star pola veka.

Sve to bilo je dovoljno da se građani pokrenu i krenu u odbranu svog životnog prostora, kažu u razgovoru za Crtu, Biljana Kerić i Dobrivoje Milosavljević, ispred udruženja “Odbranimo Teslu” koje je već posle nekoliko meseci postojanja dobilo nagradu „Pokretač promena“ koje se dodeljuje za najuspešnije kampanje javnog zagovaranja i podsticanja drugih da rade na pozitivnim promenama u svojoj zajednici.

 

---

 

Kako je nastao, još uvek neformalni pokret, Odbranimo Teslu?

BILJANA: Ja sam u julu prošle godine, sasvim slučajno videla obaveštenje jednog udruženja koje je na svom sajtu objvilo informaciju o novom urbanističkom planu detaljne regulacije. Srećom, istakli su deo u kojem sam prepoznala svoju zgradu i videla da je u planu gradnja na zelenim površinama. Alarmirala sam komšije, podelila informaciju na društvenim mrežama i pozvala ljude da dođu na javnu prezentaciju tog plana. Doduše, tada se odazvao mali broj ljudi, ali sam tu upoznala Dobrivoja i posle smo zajedno organizovali sastanke, obaveštavali komšiluk šta se sprema.

DOBRIVOJE: Do mene je stigla cirkularna viber poruka i otišao sam na tu prezentaciju plana i bio sam u šoku. Počeli smo da obaveštavamo sve redom šta se sprema. I onda su svi bili u šoku. Niko od nas u naselju nije mogao da zamisli da neko hoće da tu bude toliko betona. Vrlo brzo, ljudi su sami počeli da nam se javljaju i za nekih 15 dana prikupili smo oko 2.000 primedbi i postali smo glavna tema u Pančevu.

 

Koji je to momenat kad vi od grupe nezadovoljnih, ljutih građana postajete organizovani, nezadovoljni, ljuti građani?

BILJANA: Iskreno, ne bih mogla da kažem ni da smo sada organizovani, ali to nije presudno ako želite nešto da uradite. Čak negde naša moć i energija proizilazi iz te jedne doze spontanosti. Okupio nas je isti cilj. Pre ovoga, mi se čak nismo ni poznavali iako svi živimo u istom naselju.

DOBRIVOJE: Okupio se jedan broj ljudi koje povezuje ta srčanost, borbenost. Svakodnevno komuniciramo, dogovaramo se i to lepo funkcioniše iako nismo postavili pravila koja postoje u većini organizacija.

 

 

Šta je iz vašeg iskustva važno da bi se građani animirali i uključili u vaše akcije?

DOBRIVOJE: Od toga kakav je problem. Od toga će zavisiti i broj onih koji će se uključiti. Čini mi se da ima puno problema i da je ljudima prekipelo. Da je tako, pokazuje nam i sve veći broj inicijativa koje građani pokreću širom Srbije. Gotovo svakog dana imamo neku novu, jer je negde nastao novi problem, a uzročnik tog problem su država ili grad koji ne rade svoj posao. Mislim da je sve više ljudi svesno da bez ličnog angažovanja neće ništa promeniti. Zato se i uključuju. Ne samo u naše akcije, već uopšte. Žele da osete da njihovo učešće ima efekta.

BILJANA: Kad govorimo konkretno o „Odbranimo Teslu“, mi smo na samom početku postigli jedan mini uspeh i aktivirali smo veliku broj sugrađana. Dosta je pesimitičnih ljudi i puno njih ima stav ‘šta mi možemo da promenimo’. Ali kad prokažeš da postoji neki rezultat, onda i ti koji su pesimistični drugačije na sve gledaju. Polako prihvataju da moraju da se pomere, da ne mogu biti aktivni samo na društvenim mrežama već da kad dođe trenutak da se nešto uradi zaista nešto i urade.

 

Već duže od šest meseci traje vaša borba, šta je rezultat, odnosno šta je to sa čim ste zadovoljni?

BILJANA: Uspeli smo da odložimo gradnju tih zgrada, odnosno taj plan detaljne regulacije nije usvojen. Da to nismo uspeli, bageri bi već bili u našem naselju, jer prema tom planu otuđenje zemljišta bilo je planirano za 2020. godinu. To je trenutno odlaganje. Mi nismo ostvarili konačnu pobedu, ali jesmo negde odložili ceo proces i kupili sebi vreme. Ta mini pobeda dala je nadu da nešto može da se promeni. Takođe, još jedan plan bio je na javnom uvidu za drugi deo Pančeva i građani su otišlli i izneli svoje primedbe, a to je posledica naše reakcije na plan za Teslu.

DOBRIVOJE: Ljudi su sada spremniji i zainteresovaniji za informacije šta se dešava u gradu i da nas obaveste o tome. Jedan od uspeha je sigurno i taj da se polako menja svest ljudi. Uspeli smo i da instaliramo senzore za praćenje zagađenja u dva naselja koja ih do sada nisu imali. I jedan veoma značajan uspeh je i to da sada lako možemo da okupimo veći broj ljudi za razne akcije koje nisu samo pobuna protiv nečega, već i da uradimo nešto društveno korisno.

 

Koliko je važno fokusirati se na rešavanje jednog problema?

BILJANA: Mi jesmo krenuli od naselja u kojem živimo i problema u njemu, ali uključeni smo i u druga dešavanja. Imali smo problem narušavanja našeg gradskog parka, zatim tu je plan za rafineriju. Trenutno je aktuelna priča o novosadskom preduzeću „Promist“ koje u nekadašnjoj fabrici stakla skladišti veštačko đubrivo. Sumnjamo da to radi po propisima i da možda imamo potencijalni “Bejrut u Pančevu”. I za sve to smo saznali prateći šta se dešava sa planovima za naše naselje Tesla.

 

 

Koliko je važno za građanske inicijative poput vaše da ne budu samo protiv nečega već da budu i proaktivni i da ponude konkretno rešenje?

DOBRIVOJE: Rekao bih da je to možda i ključno. Mi imamo predlog kako bi mogao da bude rešen problem parkiranja, a da ne bude narušeno naše naselje. Ali stvar je u tome da Grad treba da pita građane za predloge, ideje i da na osnovu tih ideja predloži rešenje. Ruku na srce, ni ljudi u institucijama nemaju kapaciteta da uvek smisle dobro rešenje, tako da je bitno da se građani uključe. Međutim, problem je i to što nadležni nisu spremni za komunikaciju i onda građani moraju da vrše dodatan pritisak da bi uopšte započeli razgovor. A i među građanima ima puno stručnih lica koja mogu da ponude dobra rešenja i niko ne traži nešto nerealno.

 

Crta je podržala vaš rad kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID. Posle svega – da li građani imaju moć?

BILJANA: Definitvno, građani imaju moć. I što pre što više građana shvati da ima moć, pre ćemo uspeti da tu moć sprovedemo, odnosno da odbranimo javni interes. Pošto nas podržava veliki broj ljudi, onda smatramo i da radimo u javnom interesu. Što više ljudi nešto prepozna kao javni interes, veća je šansa da on bude odbranjen i da nateramo institucije da rade u javnom interesu, u interesu građana, a ne u nečijem drugom.

DOBRIVOJE: Rekao bih da se vlast poslednjih godina osilila, jer su građani u neko vreme bili pasivniji, ali sada se to menja. Bude se, aktivniji su i vlast više neće moći tako lako da sprovodi loše odluke.