Fruškom gorom treba da upravljaju oni koji je vole

Prema zvaničnim podacima, Srbija trenutno ima oko 30 odsto površine pod šumom, a plan je da do 2050. godine taj procenat bude povećan na oko 42 odsto. To su zvanični podaci i planovi Republike Srbije.

Međutim, sudeći prema sve glasnijim ekološkim udruženjima i fotografijama velikog broja posečenih stabala koje se pojavljuju na društvenim mrežama, malo ko bi rekao da će ovaj plan biti i ostvaren.

 

Dragana Arsić sa kolegama iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore već dve godine bori se protiv seče šuma u jedinom nacionalnom parku u Vojvodini.

„Mi tražimo da se uvede moratorijum na seču šuma i da se promeni uprava JP ‘Nacionalni park Fruška gora’. Tražimo i da se u upravljanje uvede saradnički model što bi značilo da u upravi budu i predstavnici ekoloških udruženja i planinarskih organizacija sa pravom glasa odlučivanja“, kaže Arsić na početku razgovora za Crtu.

 

Seča šume zbog nelegalnog puta

Borba za Frušku goru počela je, kako kaže Dragana Arsić, kad se saznalo da je supruga Nebojše Petrića, vlasnika Promista i Galensa, postala vlasnica tridesetak parcela na brdu „Kesten“ koje su prvo nezakonito ogradili.

Potom je, kako navodi, nezakonito izgrađen betonski put do imanja zbog čega je posečen i deo šume.

„Taj put nije smeo da bude betoniran, već se za šumske puteve mogu koristiti samo prirodni materijali. Posle naše prijave, Pokrajinska građevinska inspekcija još u oktobru je donela rešenje o obustavi radova i uklanjanju puta izgrađenog na brdu Kesten jer je izgrađen bez građevinske dozvole. Oni su se žalili na tu odluku i sada čekamo da vidimo šta će nadležne pokrajinske institucije da odluče“, kaže Arsić.

Ona dodaje i da su došli do žalbe iz koje se vidi da se oni pozivaju na to da gradnja šumskog puta ne podleže proceduri koju predviđa Zakon o planiranju i izgradnji i da za šumski put nije potrebna građevinska dozvola.

„S obzirom na tu argumentaciju, pokrajinski sekretarijat zatražio je mišljenje Ministarstva građevine, ali smo i mi zatražili isto to od Ministarstva. Takođe smo se obratili i pojedinim stručnjacima iz ove oblasti i dobili tumačenje da je i za gradnju šumskih puteva neophodna građevinska dozvola“, objašnjava Arsić.

 

Promena zakona – rešenje za celu Srbiju

Kako objašnjava Arsić, najveći problem za zaštićena područja prirode je to što postoji kolizija zakona i što imamo jedan šumarsko-komercijalni model upravljanja šumskim resursima u nacionalnim parkovima.

„Oko 90 odsto površine Fruške gore su šume i njima se gazduje na osnovu desetogodišnjeg planskog dokumenta koji se zove Osnove gazdovanja šumama. Tim planom je određen način kako se gazduje šumama, a aktuelni način je takav da se šume seku u cilju proizvodne funkcije šuma. To je ključni problem i to mora da se menja kako bi ekološka, biološka i socio-kulturna funkcija šuma bila prioritet, da seča bude samo u funkciji održavanja vitalnosti šuma. Jednostavno rečeno želimo da se šumarsko-komercijalni model upravljanja promeni sa zaštitarskim modelom“, objašnjava Arsić.

Ona dodaje da je neophodna izmena Zakona o zaštiti prirode kako bi on postao krovni zakon i u odnosu na Zakon o šumama i u odnosu na Zakon o nacionalnim parkovima, kao i u odnosu na zakone koje regulišu poljoprivredu, građevinarstvo i da nijedan projekat ne može da bude odobren pre nego što se dobije mišljenje na osnovu Zakona o zaštiti prirode.  

Dragana Arsić dodaje i da su sve ove izmene zakona neophodne kako bi se sprečio jedan uhodani mehanizam investitorskog napada na prirodna dobra.

„Školski primer loše primene zakona je Kopaonik. On je na putu uništenja sa tim investitorskim urbanizmom. Fruškoj gori se to još nije desilo, ali ne znači da neće. Na Fruškoj gori se dogodila velika kupovina parcela. Sanja Petrić, supruga Nebojše Petrića vlasnika firmi Galens i Promist, kupila je 205 parcela. To je sada poljoprivredno zemljište, a u ovakvom sistemu vrlo lako može da postane građevinsko. Zato sve pratimo, sve izmene planova i dokumenata koja se donose. Od toga će i zavisiti kako ćemo mi kao pokret dalje reagovati“, navodi Arsić.

Vratiti osećaj za zajedničke vrednosti

„Da ne mislim da građani imaju moć da nešto promene, ja sve ovo ne bih radila. Svaka, pa makar i mala pobeda budi građane“, ističe Arsić i dodaje da je pre dve godine njih troje bilo u pokretu Odbranimo šume Fruške gore, a sada ih je već deset koji su svakodnevno aktivni i bore se.

Prema njenim rečima, građani su izgubili osećaj za zajedničku vrednost i da se za nju bore.

“I nisu samo stranke te kroz koje možete da se borite za nešto. Ne morate da budete u stranci da biste bili aktivni”, dodaje Arsić.

Crta već godinu dana sarađuje sa pokretom Odbranimo šume Fruške gore u okviru inicijative „Građani imaju moć“. „Sa pokretom Odbranimo šume Fruške gore sarađujemo kroz Crtin RAPID program podrške namenjen aktivističkim grupama i pojedincima udruženim u odbrani javnog interesa. Podrška aktivistima na terenu je važna jer problemi koje žele da reše su veliki, sistemski i proizvod su uglavnom neodgovornog rada institucija i široko rasprostranjenih koruptivnih praksi“, kaže Dušan Jordović, koordinator inicijative „Građani imaju moć“, koju Crta sprovodi uz podršku USAID-a.