Dosadašnja izborna kampanja odigrava se u atmosferi neuobičajenoj za redovne izbore, zaključak je CRTA posmatračke misije “Građani na straži”. Rad izborne administracije je u skladu sa postojećim zakonskim okvirima i u određenim segmentima je unapređen, ali su te novine donete u poslednjem trenutku, bez šire javne rasprave. I ova kampanja ima obeležja “funkcionerske”, kao i tokom prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, ali posebno zabrinjava neravnopravna medijska zastupljenost predsedničkih kandidata.
„Treba uzeti u obzir da su redovni predsednički izbori raspisani u najkraćem zakonskom roku, čemu je prethodila neizvesnost na kojim će sve nivoima izbori biti raspisani. Time je dodatno stvoren pritisak na sve učesnike izbornog procesa – od izborne administracije, do samih kandidata. Taj pritisak osećaju i građani u različitim oblicima. Negativna kampanja obeležava i ove izbore, jer i vlast i opozicija pokušavaju da od njih naprave referendum o uspešnosti rada premijera Aleksandra Vučića. Iz toga proističe i „pregrejanost“ poruka u ovim izborima, koje u pojedinim momentima prelazi i u govor mržnje. Sama činjenica da je predsednički kandidat Aleksandar Vučić i dalje na poziciji premijera nije kršenje zakonskih okvira ali nije ni u duhu međunarodnih praksi za slobodne i fer izbore jer je u javnosti nemoguće napraviti distancu da li se kandidat u medijima pojavljuje kao premijer ili predsednički kandidat“, izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.
U posmatranom periodu predizborne kampanje zabeleženi su različiti incidenti, kao što su napadi i privođenja aktivista izbornih štabova različitih predsedničkih kandidata. Rasprostranjenost navoda o pritiscima na birače, iako ne postoje materijalni dokazi, ukazuje na atmosferu koja vlada u kampanji. Pokreću se i socijalni ili humanitarni programi od strane partija na vlasti i koriste se javni resursi, poput prostorija i vozila u svrhu kampanje jednog kandidata.
Opšti je utisak da je ovog puta kampanja mnogo intenzivnija u medijima i po društvenim mrežama, nego na terenu. Nalazi medijskog monitoringa od 15. februara do 22. marta, pokazuju ubedljivu dominaciju predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u svim informativnim sadržajima koji su bili predmet analize. S druge strane, raste broj naslovnih strana na kojima ne dominira nijedan predsednički kandidat, kao i broj onih koje se uopšte ne odnose na izbore.
“Prvo što gledalac čuje i vidi u udarnim vestima u najgledanijim TV dnevnicima, u tri četvrtine slučajeva tiče se direktno Aleksandra Vučića ili se odnosi na njega. Važno je pritom naglasiti da veliki broj vesti u izbornom bloku zapravo predstavlja nastupe Aleksandra Vučića kao premijera, što ukazuje na elemente funkcionerske kampanje. Takođe, primetno je da se ne samo prva, već i nekoliko uzastopnih vesti u izbornom bloku opet odnose na istog kandidata”, izjavila je novinarka Tamara Skrozza koja je na čelu tima za medija monitoring.
Aleksandar Vučić nalazi se na 60 odsto naslovnih strana koje se odnose na izbore (97 odsto u pozitivnom ili neutralnom kontekstu). Prvi sledeći na listi najzastupljenijih je Saša Janković s 35 odsto naslovnih strana (48 odsto u pozitivnom i neutralnom kontekstu). Kada je u pitanju negativan kontekst prikaza na naslovnim stranama, Vuk Jeremić prednjači: pojavljuje se na 51 naslovnoj strani, od čega su u negativnom kontekstu u više od 60 odsto slučajeva.
„Republička izborna komisija (RIK) je sprovodila aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u skladu sa postojećim zakonskim okvirom koji ne obezbeđuje sve uslove za kvalitetno sprovođenje izbornog procesa o čemu je naša posmatračka misija već izveštavala nakon prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora“, izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.
Ovi izbori odvijaju se uz ograničene kapacitete nezavisnih institucija koje imaju važnu ulogu u kontroli izbornog procesa: Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Presedan čini REM koji je najavio da neće aktivno pratiti rad elektronskih medija tokom kampanje, već će nadzor vršiti isključivo po prijavama građana o uočenim nepravilnostima. Ni za ove izbore nije formiran Nadzorni odbor Skupštine Srbije, dok će ih međunarodna posmatračka misija OEBS/OIDHR pratiti samo na nivou šestočlanog ekspertskog tima za procenu izbornog procesa.
Posmatračka misija „Građani na straži“ apeluje na: Republičku izbornu komisiju da nastavi sprovođenje izbora u skladu sa zakonskim okvirima; medije da objektivno izveštavaju o toku kampanje kao i da daju prostor svim predsedničkim kandidatima da neometano prenesu svoje poruke do birača; pravosuđe i Ministarstvo unutrašnjih poslova da istraže navode o svim nedozvoljenim izbornim radnjama i obaveste javnost o nalazima, predsedničke kandidate i njihove štabove da vode kampanju u skladu sa zakonom i standardima za fer i demokratske izbore, kao i da konsoliduju svoje poruke u pravcu politika koje interesuju građana i udalje ih od negativne kampanje i govora mržnje; državne organe i funkcionere da je uključivanje u kampanju u interesu jednog od kandidata kažnjivo zakonom i da odmah prekinu sa takvim aktivnostima; građane Srbije da izraze svoju političku volju slobodno imajući u vidu činjenicu da se izbornog dana glasa tajno, tj. da niko ne može znati za koga je ko glasao.
Kompletan izveštaj biće dostupan na sajtu www.gradjaninastrazi.rs
