Crta predstavlja predlog pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore

Uoči obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, Crta predstavlja predlog pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski.

Nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije.

“Vlast je do sada selektivno usvajala one preporuke koje svojim dometom nisu mogle da rešavaju suštinske probleme izbornog procesa. Crta veruje da do ključnih promena mora doći u većoj ravnopravnosti učesnika, ravnomernijoj medijskoj zastupljenosti, osiguravanju slobode izbora, zaštiti biračkog prava i profesionalnoj izbornoj administraciji koja bi čuvala integritet izbornog procesa. I ovaj put Crta izlazi sa predlogom konkretnih mera koje vode do slobodnih i poštenih izbora” izjavio je Raša Nedeljkov, šef Posmatračke misije Crte.

Da bi izbori bili pošteni, uslov je da učesnici u predizbornoj kampanji nastupaju sa približno jednakih pozicija a da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, spreče zloupotrebe u finansiranju izborne kampanje i zloupotrebe javnih resursa.

Za poštene izbore neophodna je i ravnomerna medijska zastupljenost jer birači moraju da imaju slobodu ali i mogućnost da formiraju mišljenje o učesnicima izbora. Potrebno je dosledno obezbediti zastupljenost bez diskriminacije u elektronskim medijima (javnim servisima i komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom) u svim segmentima programa, ne samo predizbornom. Dalje, neophodno je da se obezbedi mogućnost ravnopravnog oglašavanja, da se jasno definišu obaveze REM-a tokom kampanje, kao i da se uvedu jasni mehanizmi za izbor i utvrđivanje odgovornosti Saveta REM-a.

Da bi izbori bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, tako što bi se najpre sprečili pritisci na zaposlene u javnim preduzećima i javnoj upravi ali i obezbedila aktivnija uloga javnog tužilaštva u izbornom procesu. Takođe, neophodno je da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača i da se ažurira i verifikuje birački spisak.

Slobodni izbori podrazumevaju da izborno pravo ne može biti samo proklamovano već da mora biti zaštićeno u praksi i zato je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.

Održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora. Zato je potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i  sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon (trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora), i usaglašavanje rokova za izborne radnje, poveća transparentnost rada izborne administracije i podignu kapaciteti biračkih odbora.

Da podsetimo, tokom izbora 2020. birači su bili uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi jer u medijima gotovo da nije bilo pluralizma; zabeležene su mnogobrojne zloupotrebe javnih resursa i intenzivna funkcionerska kampanja, a time i neravnopravnost izbornih aktera; klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, poznati i iz prethodnih izbornih ciklusa, dodatno su umanjili slobodu izbora; integritet izbornog procesa je bio ugrožan a izborni dan je protekao na ivici regularnosti.

Detaljniji pregled konkretnih mera možete naći ovde.

Celokupnu prvu verziju dokumenta sa preporukama možete pogledati ovde.