Počinjemo posmatranje izbornog procesa punog nepoznanica

Crta je formirala posmatračku misiju za predstojeće izbore 2022. godine i započela  posmatranje perioda pre početka zvanične predizborne kampanje. Dugoročno posmatranje biće usmereno na rad institucija i potencijalne izmene zakona, izveštavanje nacionalnih televizija i lokalnih medija, kao i ponašanje političkih aktera i javnih institucija u lokalnim zajednicama širom Srbije.

Posebnu pažnju u ovom periodu Crta će posvetiti najavljenim izmenama izbornih pravila i procedura koje su proistekle iz dva međustranačka dijaloga. Očekuje se da će neposredno pre raspisivanja izbora biti organizovan i referendum o izmenama Ustava.

“Izuzetno je važno da vidimo kako će se najavljene zakonske izmene, kao i referendum, zbog kog će građani dva puta izlaziti na birališta u samo tri meseca, odraziti na kvalitet izbora. Za sada je mnogo nepoznatih koje stvaraju neizvesnost kako će izborni proces izgledati”, izjavio je Raša Nedeljkov, šef Posmatračke misije Crte. 

Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine i nalaza da je to bio najlošiji izborni proces od kada Crta posmatra izbore, Crta je nastavila da prati stanje demokratije, kvalitet rada institucija, kao i kvalitet političkog pluralizma u najuticajnijim medijima. Da podsetimo, Crtina analiza sadržaja centralnih vesti na televizijama s nacionalnom pokrivenošću od završetka parlamentarnih izbora 2020. do oktobra 2021. pokazala je izrazitu neravnopravnost u zastupljenosti vlasti i opozicije budući da su predstavnici vladajuće većine zauzeli čak 94 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, dok su predstavnici opozicije bili predstavljeni u preostalih 6 odsto.

Crta je od 2016. godine, u skladu sa međunarodnim standardima, posmatrala sve nacionalne izbore (parlamentarne 2016. i 2020. i predsedničke 2017), beogradske 2018. kao i lokalne izbore u Zaječaru, Pećincima i Lučanima. Na osnovu nalaza posmatranja, Crta je formulisala veliki broj preporuka za poboljšanje izbornih uslova, ali do danas u oblastima koje su ključne – poput ravnomerne medijske zastupljenosti, zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na birače i zaštite izbornih prava – nije bilo suštinskih pomaka.