U danu kada je Srbija potpisala zajedničku izjavu kojom se obavezala na zaštitu medijskih sloboda pozivamo Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.

Povodom netačnih informacija i uvreda koje je juče u Narodnoj skupštini izgovorio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović, redakcije Istinomera, CINS-a, BIRN-a, TV N1, nedeljnika Vreme i nevladine organizacije CRTA i Transparentnost Srbije traže da se prestane sa zloupotrebom institucija za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama civilnog društva.

Tokom rasprave o godišnjem izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja Martinović je u sredu rekao da su zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja koje su organizacije slale državnim institucijama „tendenciozni upiti koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije“.

“Vi ste u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke.“

Poslaniku Martinoviću se u uvredama i napadima pridružila i poslanica SRS-a, Vjerica Radeta, koja je rekla da su naše organizacije poznate po „antisrpskom delovanju“.

Svi zahtevi na koje se Martinović pozivao u svom izlaganju, a koje su naši mediji i organizacije slali državnim institucijama tokom 2018. godine, kao uostalom i svih prethodnih godina, poslati su u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i u javnom interesu.

Građani imaju pravo da znaju da li su pojedini funkcioneri plagirali doktorate, da li su nezakonito angažovani u školama, da li govore istinu prilikom javnih izlaganja, kao i da budu obavešteni o drugim malverzacijama i eventualnim kršenjima zakona.

Targetiranje novinara, novinarki i organizacija civilnog društva da slanjem zahteva rade suprotno interesima naše zemlje deo je kontinuiranog pritiska na rad nezavisnih i profesionalnih medija. 

U trenutku kada država Srbija kroz izmene zakona i imenovanje novog Poverenika za informacije od javnog značaja radi na tome da ograniči pristup informacijama, podsećamo da je ovo pravo zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i da u Ustavu Republike Srbije piše da svaki građanin „ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom“.

Suprotno tvrdnjama poslanika Martinovića da se radi o bezbednosno osetljivim informacijama, Poverenik je u 2018. naložio da se dostave sledeće informacije:  https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/2018/neizvrsenaresenja2018.doc .

Pozivamo Aleksandra Martinovića i poslanike koji su ga podržali da objasne na koji način bi objava traženih informacija uticala na bezbednost Srbije, a Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.

 

Saopštenje su potpisali:

 

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS

TV N1

Istinomer

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA

Balkanska istraživačka mreža – BIRN

Nedeljnik Vreme

Transparentnost Srbija

 

Ulična akcija i Istinomer forum pod nazivom „Koliko košta naša žeđ?“ u organizaciji udruženja građana CRTA, održani su danas u Zrenjaninu. Ulična akcija organizovana je u okviru kampanje „Srbija do informacija“.

Građani i građanke Zrenjanina tokom akcije imali su priliku da pošalju pismeni zahtev nadležnim lokalnim institucijama u kojima su tražili informacije u vezi sa neispravnošću pijaće vode i rešavanjem ovog problema. Ukupno je poslato više od 150 zahteva, upućenih Gradskoj upravi Grada Zrenjanina i JKP-u „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin. Putem poslatih zahteva, građani su tražili odgovore na pitanja koliko je novca izdvojeno iz budžeta grada Zrenjanina i budžeta Republike Srbije za izgradnju Fabrike vode u Zrenjaninu i sanaciju kvarova nastalih tokom izgradnje Fabrike, kao i koliki je ukupan iznos naplaćene usluge vodosnabdevanja od strane JKP Vodovod i koliko je novca od strane građana otišlo preduzećima Zilion, Zilion S.P.A i Synertech.

Prema podacima, nedostatak pijaće vode u Zrenjaninu je problem sa kojim se građani suočavaju još od 2004.godine. I pored brojnih pokušaja da izgradnjom fabrike i postrojenja za prečišćavanje vode Zrenjanin dobije ispravnu pijaću vodu, do danas ovaj problem nije rešen. Nosioci lokalne vlasti su najavljivali da će građani dobiti zdravu pijaću vodu do kraja juna meseca, međutim taj rok je opet pomeren za period između 15. i 20. jula.

„Kampanja „Srbija do informacija“ je danas u Zrenjaninu, gradu koji decenijama pati ne samo od nedostatka vode, već upravo i od nedostatka informacija od javnog značaja. Pravo da znamo činjenice koje utiču na nas građane i obaveza organa da nas informišu je ustavom zagarantovano pravo, ključno za postojanje uređene demokratije. Sa građanima danas razgovaramo o tome koliko znamo o problemu vodosnabdevanja u Zrenjaninu i šta mi kao građani možemo da uradimo. Ono što sigurno možemo je da tražimo informacije, jer imamo pravo da znamo šta se zaista dešava sa pijaćom vodom u Zrenjaninu“, izjavio je Pavle Dimitrijević iz udruženja građana CRTA.


Razgovor o tome šta je zapravo pozadina problema sa pijaćom vodom u Zrenjaninu i koja pozitivna iskustva inicijativa iz drugih gradova mogu poslužiti kao primer rešavanja lokalnih problema, nastavio se u okviru Istinomer foruma pod istim nazivom Koliko košta žeđ?“, na kome su učestvovali Dušan Kokot predstavnik inicijative „Građanski preokret“ , Alisa Kockar odbornica u Skupštini grada Zrenjanina, Iva Marković predstavnica inicijative „Pravo na vodu“ i Andrija Petrović predstavnik inicijative „Da Valjevo prodiše“.

„Za tri ipo godine kao Odbornica u Skupštini grada Zrenjanina upućivala sam zahteve lokalnoj samoupravi i nijednom nisam dobila potpunu informaciju niti na vreme. Ništa nije dostavljeno dobrovoljno sa njihove strane, već je praksa postala da se stalno odlažu zahtevi građana. Time ne postoji komunikacija između građana i gradske skupštine, što u prvom koraku čini nosioce vlasti nedostupnima kako bi građani rešili problem u svom gradu“, naglasila je Alisa Kockar.

Dušan Kokot je dodao da se Zrenjaninci nalaze i dalje na istom mestu gde su bili i pre 15 godina. U zadnjih godinu dana se rokovi konstantno probijaju, a Kokot ističe da se time skreće pažnja sa ključnog pitanja zašto i kako su došili u ovu poziciju, jer građani nemaju pravovremene i objektivne informacije o tome kuda je otišao, tj.kako je iskorišćen njihov novac koji je navodno upotrebljen kako bi Fabrika vode i postrojenje obezbedili ispravnu pijaću vodu.

„Preživeli smo privatizaciju različitih usluga koje bi trebalo da zadovoljavaju javne interese. Međutim, voda kao takva treba da bude javna svojina, a ne da bude privatizovana. Samo u Vojvodini preko 160 hiljada ljudi pije nedovoljno prečišćenu vodu, dok više od polovine stanovnika Srbije koristi nekvalitetnu vodu u svom svakodnevnom životu.  Ovo se dešava u svim različitim društvima koja prolaze kroz raznorazne društvene i ekonomske krize. Vremenski je dug put koji će rešiti ovakav problem, to se vidi i na primeru država Evrope koje su omogućile svojim građanima čistu pijaću vodu u roku i do 13 godina“,  izjavila je Iva Marković.

Andrija Petrović je zaključio da građani više ne veruju u svoju moć i u svoju snagu, jer su svesni da lokalnu samoupravu ne interesuju zahtevi građana i da im nije stalo da pomognu u ispunjavanju građanskih ciljeva.  Međutim, Petrović je naglasio da bez građanskog aktivizma i zajedničkog udruživanja ne mogu se ostvariti promene koje bi donele bolje društvene uslove i potpuno zadovoljenje građanskih prava, kao i da moramo postati svesni da je na nama kako ćemo stvoriti sebi bolje uslove za život i da li ćemo dozvoliti da nam se ograničavaju osnovna ljudska prava.

U okviru Samita Zapadnog Balkana u Poznanu, koji je u sklopu Berlinskog procesa organizovan od 3. do 5. jula 2019. godine, održan je sastanak između šest predstavnika organizacija civilnog društva iz regiona i ministara spoljnih poslova država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Tema sastanka bili su ključni izazovi sa kojima se region suočava. Sastanak je moderirala Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan. Predstavnici civilnog društva – Jovana Marović (Politikon mreža), Vukosava Crnjanski (CRTA), Adnan Huskić (Centar za izborne studije), Gjergij Vurmo (Institut za demokratiju i medijaciju), Naim Raish (Balkanska grupa za istraživanje javnih politika) i Marko Trosanovski (Institut za demokratiju Societas Civilis) – izneli su ministrima ključne regionalne probleme i izazove, ali i poruke u pogledu stanja demokratije, vladavine prava, bilateralnih sporova, evropskih integracija, slobode medija i izražavanja i budućnosti Berlinskog procesa.

Vukosava Crnjanski je upozorila da su zapaljiva retorika i slabe demokratske institucije pretnja saradnji i stabilnosti regiona. Ona je pozvala na veću ulogu parlamenata u procesu evropskih integracija. Njeno izlaganje, na srpskom i na engleskom, prenosimo u celosti.

 


 

Poštovani ministri, koleginice i kolege iz civilnog društva,

Počinjem svoje obraćanje podsećanjem da je Evropska unija pre svega mirovni projekat, utemeljen u vrednostima demokratije, solidarnosti i ljudskih prava.

Imajući to u vidu, pozivam sve političke elite u regionu zapadnog Balkana da pokažu suštinsku posvećenost modelu koji svojom strateškom odlukom pratimo i usvajamo. U tom smislu, od izuzetne je važnosti da se političke elite suzdrže od zapaljive retorike koja širom regiona neprestano podstiče govor mržnje, populizam i širenje dezinformacija, te sužava prostor za dijalog.

Sledeća tema na koju želim da skrenem pažnju je hitna potreba za obnavljanjem uloge parlamenata kao ključnih demokratskih institucija u regionu. Parlamenti moraju biti transformisani iz “glasačkih mašina” u prostore u kojima se neguje dijalog, sprovodi nadzor nad izvršnom vlašću, a o zakonima odlučuje na osnovu činjenica. Parlamenti bi morali da imaju i jedan od najznačajnijih, suštinskih glasova u procesu evropskih integracija, i to tako što bi njihova uloga u sprovođenju nadzora nad napretkom bila proaktivnija, ali i tako što bi aktivno učestvovali u inicijativama kao što je Berlinski proces.

Zaključujući svoje obraćanje želim jasno da kažem: Ako ne uspemo da održimo iskrenu posvećenost u odbrani evropskih vrednosti, govor mržnje, slabljenje demokratskih institucija, nepoverenje i nezainteresovanost građana da učestvuju u demokratskim procesima nastaviće da podrivaju regionalnu saradnju i ozbiljno ugrožavaju regionalnu stabilnost.

Moramo pokazati posvećenost demokratiji i Evropskoj uniji kao našim ključnim strateškim prioritetima, kako kroz konkretne akcije tako i kroz svakodnevne zvanične narative.

 


 

Dear ministers, dear colleagues from the civil society,

First I would like to remind us all that the European Union is first and foremost a peace project, that is grounded in values of democracy, solidarity and human rights.

Having this in mind, I would like to call the political elites in the region to show substantial commitment to this model we have strategically chosen to follow. This means to restrain from using the inflammatory rhetoric that continuously produces hate speech across the region, fuels populism and disinformation, and narrows the space for dialogue.

Another issue that I would like to address is the urgent need to restore parliaments as pivotal democratic institutions in the region. Parliaments need to be transformed from “voting machines” into genuine spaces for nurturing dialogue, overseeing the executive and deciding on laws based on facts and evidence. Parliaments should have a substantial voice in the European integration process, by taking a more proactive role in scrutiny over the progress and through active involvement in initiatives such as the Berlin process.

I would like to conclude with the following. If we fail to maintain sincere commitment in defending democratic values – hate speech, undemocratic performance of institutions and lack of citizen trust and engagement will continue to undermine regional cooperation, seriously threatening regional stability.

We have to show dedication to democracy and European Union as our key strategic priorities both through concrete actions and the official everyday narrative.

Proces u kojem je Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije obezbedio da se izbor između kandidata izvrši na osnovu ocene i poređenja njihovih kvalifikacija, prethodnog specifičnog iskustva u oblastima iz nadležnosti Poverenika i planova rada. Javnosti su ostali nepoznati razlozi zašto je kandidat kojeg je Odbor izglasao bolji u odnosu na protivkandidate. U odsustvu prethodno postavljenih kriterijuma za ocenjivanje, odabir je izvršen isključivo glasanjem, čiji ishod ukazuje da je glavni kriterijum za odlučivanje bilo to ko je kandidata predložio, a ne njegova/njena ekspertiza.

Odluci Odbora za kulturu i informisanje o Marinovićevoj kandidaturi prethodilo je tek petominutno predstavljanje svakog kandidata, odgovaranje kandidata na pitanja članova Odbora i glasanje za svakog pojedinačnog kandidata. Od prisutnih 11 članova Odbora, za kandidaturu Milana Marinovića, kojeg je predložila poslanička grupa SNS, glasalo je 10 članova. Sednici nije prisustvovalo 6 članova Odbora iz redova opozicionih poslaničkih grupa.

Budući da preostaje samo da narodni poslanici glasaju za ili protiv predloženog kandidata, jasno je da se izbor prvog čoveka važne nezavisne institucije odvija na način suprotan principima za koje se više od 100 organizacija civilnog društva zalaže od novembra prošle godine. Kandidati nisu dobili priliku da informišu javnost, kao ni narodne poslanike (osim članova Odbora) o svom stručnom radu koji ih preporučuje za ovu funkciju. Proces nije obezbedio ni upoznavanje javnosti sa predlozima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema kontinuiranog pogoršanja stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje traje od 2016. godine i odgovorima na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu ceo tok procesa, organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da u nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unese odredbe koje bi garantovale primenu kriterijuma otvorenosti i transparentnosti kod izbora poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Partneri za demokratske promene Srbija, SHARE fondacija, Transparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

 

 

Više od 100 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika.

Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma pravnih nauka iz oblasti blisko vezanih za polje delovanja Poverenika) i izuzetnog iskustva, ona ima i integritet neophodan za kontrolu i nadzor rada državnih organa. Predanost i posvećenost je pokazala kroz redovnu komunikaciju i saradnju s organizacijama civilnog društva i stalno profesionalno usavršavanje. Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije. Izabrana je 2012. godine za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, gde je obavljala i funkciju zamenice predsednika.

Pozivamo sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da kandiduju Nevenu Ružić i podrže njen izbor jer ispunjava sve kriterijume koji garantuju da će obavljati dužnosti poverenika odgovorno i savesno, u skladu sa zakonom i dobrom demokratskom praksom, nezavisno od političkih i drugih uticaja.

Pozivamo sve narodne poslanike da se odgovorno i savesno odnose prema izboru poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova institucija ima veliki značaj za građane Srbije, a prava koje ona štiti – pristup podacima od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti su Ustavom garantovana prava koja su osnova svakog demokratskog društva.

Apelujemo i na skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da prilikom izbora novog poverenika poštuje kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, kako bi javnosti omogućio da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

 

Potpisnici ovog saopštenja:

  1. CRTA
  2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  3. Partneri za demokratske promene Srbija
  4. Transparentnost Srbija
  5. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  6. SHARE fondacija
  7. Fondacija za otvoreno društvo Srbija
  8. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  9. Jugpress
  10. PAKT
  11. Laris
  12. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  13. A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  14. Pod Teatar
  15. Grupa za konceptualnu politiku
  16. Građanski savet grada Kraljeva
  17. Asocijacija za razvoj grada Bor
  18. Radnik.rs
  19. Odbor za ljudska prava Valjevo
  20. Autonomni ženski centar
  21. Užički centar za ljudska prava i demokratiju
  22. Beogradski centar za ljudska prava
  23. Inicijativa mladih za ljudska prava
  24. Media i reform centar Niš
  25. Građanske inicijative
  26. Istinomer
  27. Slavko Ćuruvija fondacija
  28. BIRN
  29. Trag fondacija
  30. Forum 10
  31. Žene za mir
  32. Medijska kutija
  33. Forca
  34. Kvalitetno pokrećemo zajednicu
  35. BUM
  36. Centar modernih veština
  37. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond)
  38. NUNS
  39. NE-BO Negotin
  40. Jelena Kleut, Filozofski fakultet Novi Sad
  41. Fond za humanitarno pravo
  42. Centar za primenjene evropske studije-CPES
  43. ORCA
  44. Pravni skener
  45. Kuća rodnih znanja i politika
  46. Centar za istraživanje javnih politika
  47. Astra
  48. Inđijativa
  49. Grupa 484
  50. Viktimološko društvo Srbije
  51. Cenzolovka
  52. Nevena Ršumović
  53. Res Publika
  54. Edukacioni centar
  55. Mladi takovskog kraja
  56. RERI
  57. Inicijativa za Požegu
  58. Društvo sudija Srbije
  59. ISAC fond
  60. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
  61. Centar za razvoj civilnog društva
  62. KudeS-inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije
  63. Forum žena
  64. Proaktiv
  65. Centar za integritet
  66. Asocijacija Duga
  67. BOŠ
  68. Ekološko udruženje Rzav
  69. Da se zna
  70. Ženska platforma za razvoj Srbije
  71. Fondacija Centar za demokratiju
  72. Dečiji Centar Zaječar
  73. ANEM
  74. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  75. Udruženje građana EGAL
  76. Centar za istraživanja migracija
  77. Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
  78. Narodni parlament
  79. ProTok 21
  80. Dijalog.net
  81. Fond B92
  82. Rekonstrukcija ženski fond
  83. Mame su zakon
  84. Centar za evropske politke
  85. Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca
  86. Evropski fond za Balkan
  87. NVO Tri tačke 
  88. Geten, Centar za prava LGBTIKA osoba
  89. Diplo centar
  90. Centar za pravosudna istraživanja
  91. Evropski pokret u Srbiji
  92. Romski centar za demokratiju
  93. Koalicija za transparentnost juga Srbije
  94. Međunarodni centar Olof Palme
  95. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  96. Naša zadužbina
  97. Ženski koledž
  98. Beogradski fond za političku izuzetnost
  99. Ženergija
  100. Ekološki centar Stanište
  101. CEVES
  102. Miodrag Škundrić, advokat
  103. Odbor za ljudska prava Niš
  104. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  105. Društvo za informatiku Srbije
  106. ROZA udruženje za radna prava žena 

Organizacije civilnog društva pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da iz poziva poslaničkim grupama za predlaganje kandidata za izbor novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povuče uslov koji nije predviđen zakonom, a odnosi se na obavezu da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu.

Ovaj uslov je eliminišući faktor za sve kandidate koji trenutno rade u državnim organima, uključujući i Službu poverenika, a u suprotnosti sa svrhom člana 30 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome se navodi da osoba koja bude izabrana za poverenika ne može da nastavi sa radom u drugom državnom organu.

Organizacije potpisnice ovog saopštenja ukazuju i na to da je nadležni odbor Narodne skupštine pokrenuo postupak za izbor novog poverenika skoro šest meseci nakon isteka mandata Rodoljubu Šabiću, tako što je ostavio samo pet radnih dana za dostavljanje predloga i poziv uputio samo poslaničkim grupama, ali ne i zainteresovanoj javnosti.

Ukoliko novi poverenik bude izabran u ovakvom postupku, biće narušen legalitet, kao i legitimitet ovog nezavisnog državnog organa i dodatno urušen demokratski sistem u Srbiji.

Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje da prihvati predloge kriterijuma transparentnosti, otvorenosti i integriteta procesa izbora novog poverenika koji je Narodnoj skupštini još u novembru dostavilo više od 80 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Time bi se javnosti omogućilo da bude adekvatno informisana i uključena u proces izbora novog poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politikuCRTAKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOMPartneri za demokratske promene SrbijaSHARE fondacijaTransparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Incijativa Otvoreni parlament ovog meseca obeležava sedam godina rada. Od 2012. godine pratimo rad poslanika i parlamenta, analiziramo njihove aktivnosti, skrećemo pažnju na probleme, nudimo rešenja i pokrećemo građane. Pogledajte šta smo do sada postigli u našem rođendanskom infografiku.

 

 

 

Inicijativa Otvoreni parlament pokrenuta je na današnji dan pre sedam godina.

 

Od juna 2012. godine Otvoreni parlament informiše građane o radu Narodne skupštine, prati aktivnosti poslanika i dešavanja u Skupštini. Tokom sedam godina, analizirana su 682 radna dana u plenumu tokom kojih je usvojeno 1057 zakona, objavljeno je više od 250.000 govora narodnih poslanika, skoro 300 sažetaka zakona i preko 30 istraživanja o parlamentarnim procesima i radu Skupštine, a prikupljeno više od 900 pitanja građana.

 

Tim Otvorenog parlamenta analizira i izveštava o načinu na koji Skupština sprovodi svoje funkcije i ukazuje na trendove u sprovođenju zakonodavne i kontrolne uloge, ključne probleme i izazove u radu parlamenta i moguće preporuke za njihovo prevazilaženje.

 

Analize aktuelnog saziva ukazuju na drastičan pad demokratičnosti u radu skupštine, naročito kada je u pitanju zakonodavna i kontrolna uloga najvažnijeg predstavničkog tela. Prekomerno usvajanje zakona po hitnom postupku, opstrukcije rada parlamenta i zloupotreba procedura kojima se onemogućavanje dijaloga u plenumu, izostanak javnih slušanja, slaba kontrola nad izvršnom vlašću, a naročito usvajanje budžeta uz opstrukciju rasprave od strane vladajuće većine, negativne su prakse koje je neophodno hitno menjati.

 

Prepoznavanje negativnih praksi od strane stručne javnosti, medija, Evropske unije i drugih relevantnih međunarodnih aktera, kao i predstavnika najviših državnih organa, predstavlja jedan od preduslova za rešavanje krize u kojoj se parlament nalazi. Pozivamo sve narodne poslanike da preuzmu odgovornost i pokrenu javni dijalog u cilju prevazilaženja brojnih izazova koji onemogućavaju parlament da delotvorno obavlja svoju demokratksku ulogu.

 

Građani preko platforme www.otvoreniparlament.rs mogu svakodnevno da prate rad narodnih poslanika, da im direktno postavljaju pitanja, da se upoznaju sa sednicama i drugim aktivnostima Skupštine, sa predlozima zakona i akata koji će se naći pred narodnim poslanicima, kao i sa ključnim izmenama koje će doneti usvojeni zakoni i ostali akti.

 

U okviru kampanje „Srbija do informacija“,  CRTA je organizovala Istinomer forum pod nazivom „Alo Požega, da te pitam?” u prostorijama FORCE u Požegi, na kome se diskutovalo o važnosti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i većem uključivanju građana u donošenje odluka u lokalnim sredinama.

Učesnici foruma bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, izvršna direktorka organizacije Partneri za demokratske promene Ana Toskić i predstavnik udruženja Inicijativa za Požegu Bogdan Radovanović, složili su se da je neophodno da građani budu zainteresovani i informisani o načinima potpunog korišćenja svojih građanskih prava, a da je jedan od direktnih načina angažovanja građana kontakt sa organizacijama civilnog društva.

„Trudimo se da se što više angažujemo na lokalnom nivou, jer na taj način aktiviramo građane da se zainteresuju za razvoj demokratije i korišćenje svojih građanskih prava. Požega je prepoznata kao grad koji je uspeo da pokaže moć građana kada je u pitanju traženje informacija od javnog značaja, tj.onih informacija koje su od interesa za sve nas građane.  U okviru foruma, učesnici su razgovarali o tome koliko je ovo pravo na slobodan pristup informacijama važno, kako se koristi i kome se građani mogu obratiti u svojim opštinama kada ne postoji osoba na ovoj poziciji“, izjavila je Ivana Markulić iz organizacije CRTA.

Zaključak foruma je da najveći trenutni problem koji ne dopušta javnosti da koristi svoje pravo da zna, jeste korupcija unutar političke sfere, koja se jedino može sprečiti poštovanjem svih zakona.

Više informacija o samom Istinomer forumu možete pogledati na sajtu srbijadoinformacija.rs.

 

CRTA raspisuje konkurs za polaznike i polaznice četvrte generacije „Akademije demokratije”. Rok za slanje prijava je 1. jul 2019. godine.

Program traje 8 meseci i namenjen je studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, organizacija civilnog društva i novinarima uzrasta do 28 godina.

 

Da li želiš da kreiraš svoju budućnost ili čekaš da to uradi neko drugi?

Nauči kako da ličnu inicijativu pretočiš u promenu.

Okušaj se u javnim debatama i nauči da ukrštaš argumente, a ne uvrede.

Usvoji veštinu vođenja konstruktivnog dijaloga koji stvara rešenja, a ne neprijatelje.

Iskoristi priliku da se povežeš sa ljudima različitih interesovanja i shvatanja koji žele da unaprede društvo.

 

Ukoliko te interesuje na koji način funkcionišu institucije u Srbiji i EU, na koji način da teorijsko znanje pretočiš u praktično, ukoliko te zanimaju društvene mreže, kreiranje kampanja, pisanje projekata i javnih politika čekamo te na AKADEMIJI DEMOKRATIJE!

CRTA pruža jednake mogućnosti svima i ohrabruje sve zainteresovane da se prijave na „Akademiju demokratije“. Učešće u ovom programu je besplatno i za sve polaznike koji žive van Beograda biće refundirani troškovi puta i obezbeđen smeštaj.

Dvosemestralni program biće održan u periodu od oktobra 2019. do maja 2020. godine i obuhvataće:

 

Prijavljivanje:

 

Celokupan konkurs pogledajte ovde.

Kako je treća generacija Akademije demokratije sa više od 40 predavača sticala znanje i veštine tokom 150 sati rada i druženja, pogledajte ovde.