Organizacija Crta pokrenula je akciju “Hoću Poverenika, a ne poslušnika!”, kako bi skrenula pažnju da proces izbora Poverenika treba biti pokrenut i da je pri izboru neophodno poštovati kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, da građani budu informisani o tome ko su potencijalni kandidati za Poverenika, kako bi nov Poverenik nastavio da obavlja svoju funkciju kao nezavisno i stručno lice.

Putem sajta srbijadoinformacija.rs, svi zainteresovani građani i građanke imaju mogućnost da pošalju pismo Skupštini sa predloženim kriterijumima koje je sastavilo više od 80 organizacija civilnog društva,  putem alata koji im je dostupan ovde.

Mandat Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istekao je u decembru 2018. godine, a proces za izbor novog Poverenika još uvek nije pokrenut. Imajući u vidu značaj Poverenika kao nezavisne institucije, široko postavljene uslove koje propisuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, predlažu se kriterijumi koje bi Odbor trebalo da primeni prilikom izbora kandidata za novog Poverenika. Poziva se Odbor da razmotri predložene kriterijume, primeni ih prilikom izbora kandidata za novog Poverenika i omogući javnosti da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

Organizacije civilnog društva su u nekoliko navrata upućivale zahteve nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika, ko su mogući kandidati, kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama.

Organizacije su čak uputile i inicijativu za hitno otvaranje postupka, kao i kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Organizacija Crta podnela je krivične prijave protiv odgovornih lica u 11 javnih organa i preduzeća iz Novog Sada, Pančeva, Vrbasa, Vršca, Šida i Ivanjice čija su vozila bila prisutna u Lučanima tokom lokalnih izbora održanih 16. decembra 2018. godine. Prijave nadležnim tužilaštvima su poslate u vezi sa krivičnim delom zloupotrebe položaja odgovornog lica na osnovu čl. 227. Krivičnog zakonika.

Reč je o javnim organima i preduzećima Toplana Novi Sad, JKP Lisje, Grad Novi Sad, JKP Čistoća Novi Sad, JP Gradsko saobraćajno Novi Sad, Gradska uprava grada Pančeva, JKP Drugi oktobar Vršac, Poljoprivredna stručna služba Vrbas, Opštinska uprava opštine Šid, Sportski savez opštine Šid, JKP Ivanjica. Kako nije izgledno da delatnost ovih preduzeća, tj. njihovih vozila podrazumeva prisustvo na izbornom danu u Lučanima, postoji osnovana sumnja da su odgovorna lica zloupotrebila javne resurse i nanela imovinsku štetu preduzeću u nepoznatom iznosu.

Crta posmatračka misija je lokalne izbore za odbornike u opštini Lučani posmatrala na svih 43 biračkih mesta. Mobilni timovi Crte su pratili atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, u toku izbornog dana su primetili više od 200 automobila sa registarskim tablicama koje nisu iz Lučana, kao i vozila bez registarskih tablica. Vozila su kružila po Dragačevu, zadržavala se u blizini skoro svih biračkih mesta, a neidentifikovane osobe iz vozila komunicirale su sa biračima i članovima biračkih odbora.

PREPORUKE CRTE ZA SPREČAVANJE ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA U KAMPANJI

1. Bliže odrediti pojam javnih resursa i predvideti adekvatne sankcije u slučajevima njihove zloupotrebe u kampanji u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

2. Dopunom Zakona o javnim preduzećima uvesti sankcije za zloupotrebu imovine, imena i aktivnosti javnih preduzeća u političke svrhe koja bi se odnosila i na političke subjekte i na odgovorna lica u javnim preduzećima.

3. Zabraniti dopunom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vanrednu dodelu budžetskih i drugih javnih sredstava tokom trajanja izborne kampanje, kao i 30 dana pre i posle kampanje. 4. Izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije zabraniti učestvovanje svih državnih funkcionera u aktivnostima koje mogu biti zloupotrebljene u predizborne svrhe.

Regulatorno telo za elektronske medije je u zvaničnom odgovoru građanima koji su uputili prijavu povodom emitovanja promotivnog spota Srpske napredne stranke objavilo 189 imejl adresa podnosilaca prijava. Na ovaj način lični podaci, vidljivi iz mnogih adresa, postali su dostupni bez pristanka osobe na koju se oni odnose.

Crta je podnela prijavu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kako bi sproveo nadzor nad REM i utvrdio da li su na ovaj način povređene odredbe zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti.

Na adresu REM pristiglo je više od 900 prijava u okviru akcije #ProbudiREM koju je Crta pokrenula povodom emitovanja promotivnog spota SNS van predizborne kampanje u okviru informativnog programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. REM je doneo odluku da je emitovanje spota u skladu sa zakonom i odbacio sve prijave kao neosnovane. Crta je uputila apel Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine da preispita kvalitet rada REM zbog donete odluke, ali na sednici održanoj 13. februara Odbor nije razmatrao dopis Crte.

Organizacija Crta uputila je apel narodnim poslanicima i članovima nadležnog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, za zakazivanje sednice kako bi se razmotrio rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), povodom odluke REM da je emitovanje promotivnog političkog sadržaja u informativnom programu u skladu sa zakonom.

Savet Regulatora je na sednici  6. februara 2019. godine doneo odluku čime je odbacio, kao neosnovane, prijave koje je uputilo više od 750 građana da su pružaoci medijske usluge TV Prva i TV Hepi emitovali promotivni spot koji sadrži eksplicitni politički sadržaj, političke poruke i ima politički uticaj na gledaoce – što je direktno suprotno članu 47. stav 1 tačka 5. Zakona o elektronskim medijima, kao i članovima 12. i 14. Zakona o oglašavanju koji zabranjuju prikriveno i uporedno oglašavanje.

U dopisu se apeluje da članovi Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije sazovu sednicu kako bi preispitali kvalitet rada REM u odnosu na ostvarivanje njegove zakonom definisane uloge i funkcije, a “…u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu” (član 5, stav 1 Zakona o elektronskim medijima).

Imajući u vidu da je obaveza REM da štiti građane od neravnopravnog i neistinitog informisanja, što se ovakvim odlučivanjem ne radi, Crta se obraća NSRS i nadležnom Odboru da razmotri postupanje Regulatora povodom ove odluke, jer ona ozbiljno ugrožava javni interes.

 

Otvoreno pismo možete pogledati ovde. 

 

Na adresu Regulatornog tela za elektronske medije za manje od 24 sata pristiglo je više od 650 prijava povodom emitovanja promotivnog spota Srpske napredne stranke na televizijama sa nacionalnom frekvencijom van predizborne kampanje.

Organizacija Crta je 5. februara pokrenula akciju pod nazivom #ProbudiREM kojom je pozvala sve zainteresovane građane da preko onlajn formulara upute prijavu REM povodom emitovanja spota SNS sa političkim sadržajem na TV Prva 3. februara u 10:18 časova i na TV Happy 4. februara u 21:50 časova.

„Cilj akcije je da se REM zvanično izjasni da li je emitovanjem ovog političkog spota prekršen zakon. Zakon kaže da su mediji dužni da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje građana, a naročito da kroz vesti i program istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja. Kada se to ne dešava, REM ima odgovornost da reaguje kako bi zaštitio javni interes“, izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Pružalac medijske usluge je u terminu navedenom u prijavi emitovao promotivni spot SNS koji sadrži eksplicitni politički sadržaj, političke poruke i ima politički uticaj na gledaoce (stavlja direktno u vezu lidere opozicije Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kao i građanske proteste koji se održavaju širom Srbije, sa tajkunima, odnosno kriminalom). Zakon o elektronskim medijima, sa druge strane, direktno zabranjuje u čl. 47 stav 1 tačka 5 bilo kakvo političko oglašavanje van predizborne kampanje: „…poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije”. Dodatno, Zakon o oglašavanju zabranjuje prikriveno i obmanjujuće oglašavanje, kao i uporedno oglašavanje, odnosno omalovažavanje aktera u oglasnoj poruci.

Emitovanje spota na televizijama sa nacionalnom frekvencijom je pokrenulo javnu polemiku predstavnika vlasti i opozicije, u koju se uključila i jedna članica Saveta REM, ali se ova institucija još uvek nije zvanično oglasila.

Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

 

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Jedino ako cela medijska zajednica Kragujevca udruženim snagama temeljno obnovi svoje osnovne uloge u vidu objektivnog i pravovremenog informisanja, na taj način uspeće da povrati poverenje građana u medije i održi medijsko okruženje živim, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Lokalni mediji – u službi građana ili vlasti?“ održanom večeras u Kragujevcu u organizaciji Istinomera.

Učesnici foruma novinarka Res Publike Marija Milošević, novinar portala Presek Miroslav Čer i izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović, zaključili su da postoji nedostatak  zainteresovanosti Kragujevčana za problem finansiranja medija, kao i da je Kragujevac jedini grad koji u poslednje 4 godine nije izdvojio novac za sufinansiranje lokalnih medija.

„Smatrano je da bi projektno sufinansiranje trebalo da zameni ono što je državno vlasništvo nad medijima i tu je nastao problem. Ovakav način sufinansiranja je trebalo da služi da se sadržaji koji su u interesu medija i građana, a nisu komercijalno isplativi, finansiraju novcem građana. Međutim, došli smo u situaciju da projektno sufinansiranje služi svemu samo ne onome čemu je cilj, i tome je doprinela politička volja koja želi da održi svoj uticaj na lokalne medije“,  izjavila je Ivana Stanković.

Takođe, Stanković je dodala da je medijska reforma imala dobru ideju i plemeniti cilj da donese pomak u interesu svih građana, međutim pokušaj da se uredi medijsko tržište i ono što danas svedočimo jeste da je očigledno politička volja uticala da se zakoni ili neke odredbe ne primenjuje uopšte, ili se primenjuju na jedan obesmislen način.

 

„Teme koje se plasiraju kroz medije možemo okarakterisati kao lagane teme. One odgovaraju onima koji konkurs raspisuju. Traži se da se sadržaj tiče privrednog okruženja, komunalnih usluga i politike mladih. Međutim, kada bismo detaljnije sagledali ovakav sadržaj, dolazi se do zaključka da su mediji zapravo afirmativni, tj. da ne postoji istraživački prilozi, analitički tekstovi, a to je upravo ono što nama nedostaje“, naglasila je novinarka Res Publike Marija Milošević.

Milošević je istakla da je nedostatak političke volje da se sprovede zakon ono što je obesmislio čitav proces projektnog sufinansiranja, kao i da je pored stvorene potrebe za medijskom reformom, medijska zajednica na različite načine shvatila ideju projektnog sufinansiranja i u tome leži srž problema.

„Medijska reforma nikada nije sprovedena, jer ona podrazumeva poboljšanje stanja bez temeljnog menjanja društvenog i političkog poretka. Mediji su reformu dočekali nespremni, a svi donosioci odluka su se vodili vlastitim interesima“, dodao je novinar portala Presek Miroslav Čer.

Miroslav Čer  je zaključio da finansiranje kao takvo nije ključni problem u medijskoj zajednici, već da iako je okruženje zatvoreno za saradnju sa medijima, jedino upornost može novinarima doneti krajnji cilj u njihovom izveštavanju.

Odbor za kulturu i informisanje nije pokrenuo postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nije primio ni jedan predlog kandidata za izbor Poverenika, navodi se u odgovoru koji je Narodna skupština dostavila na zahtev YUCOM-a.

Podsećamo da je mandat bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao 22. decembra i da je 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice još u novembru prošle godine uputilo javni zahtev nadležnom odboru da hitno pokrene transparentan i kompetetivni proces izbora novog poverenika.

Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmatra inicijativu za pokretanje postupka za izbor poverenika, grupa organizacija je javno ponudila predlog razrađenih kriterijuma za izbor kandidata. U tom dokumentu su predloženi i načini provere da kandidati nisu povezani sa političkim strankama, da nisu kršili zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da imaju relevantno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja.

Prethodna iskustva sa kašnjenjem izbora rukovodilaca državnih organa, posebno nezavisnih institucija, imala su štetne posledice na njihov rad, a posledično i na prava građana i javni interes koje bi ove institucije trebalo da štite. Zbog toga organizacije potpisnice ovog saopštenja još jednom pozivaju nadležni odbor da što pre otpočne postupak izbora novog Poverenika.

Saopštenje su potpisali Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Partneri za demokratske promene Srbija, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Transparentnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), SHARE fondacija i  Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama. Da podsetimo, prošlo je mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.

Partneri za demokratske promene Srbija

Transparentnost Srbija

SHARE fondacija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Biro za društvena istraživanja (BIRODI)

Fondacija za otvoreno društvo Srbija