„Zabrinuti smo da bi predstojeći izbori mogli da prodube krizu demokratije u Srbiji. Strahujemo da će rasti broj građana koji ne vide izbore kao put političkih promena i da bi još veći konflikti mogli da ugroze političku stabilnost u Srbiji i regionu“, rekla je danas u Parizu Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, tokom obraćanja Odboru za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Ocenjujući da je prošlogodišnji međupartijski dijalog o izbornim uslovima doneo rezultate ograničenog dometa, Crnjanski je zaključila: „Ukoliko institucije kao što su Tužilaštvo, Agencija za borbu protiv korupcije i REM ne budu značajno unapredile delovanje u zaštiti javnih interesa u toku predizborne kampanje, ne možemo očekivati da će izbori 2020. biti sprovedeni na bolji način u odnosu na ranije izbore koje je Crta u punom kapacitetu posmatrala – parlamentarne 2016. godine, predsedničke (2017.) i lokalne beogradske (2018.). Neravnomerna medijska zastupljenost, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa, te višestruke strategije pritiska na birače, plašimo se, obeležiće i ove izbore. Posmatračka misija Crte fokusiraće se na te nepravilnosti kao i, nadamo se, ODIHR i druge organizacije u okviru Međunarodne posmatračke misije.“

Direktorka Crte osvrnula se i na novu inicijativu za spuštanje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto: „Očigledno planirano u cilju neutralisanja efekata bojkota, smanjenje cenzusa deluje kao pokušaj da se obezbedi privid demokratskog karaktera institucija. Bez obzira na visinu izbornog praga, mandati će biti osvojeni u spornim izbornim uslovima.“

Ilustrujući činjenicu da su funkcioneri vlasti uveliko u kampanji i pre nego što su izbori raspisani, Crnjanski je navela primer Ane Brnabić koja je, gostujući nedavno u televizijskoj emisiji u svojstvu predsednice Vlade Srbije, pozvala birače da glasaju za Srpsku naprednu stranku, zbog čega je Crta protiv nje podnela prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije.

Agenciji za borbu protiv korupcije Crta je podnela prijave protiv Ane Brnabić, predsednice Vlade Republike Srbije, i Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zbog kršenja zakonskih odredbi o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa u cilju promocije političke partije.

Premijerka Brnabić je, gostujući u emisiji „Novo jutro“ Televizije Pink 26. decembra 2019. godine, direktno pozvala gledaoce da glasaju za Srpsku naprednu stranku i pri tome se nije nedvosmisleno odredila da li iznosi stav organa u kojem obavlja javnu funkciju  ili nastupa u svojstvu članice političke stranke. Na taj način premijerka je prekršila član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Na sličan način navedeni zakon je prekršio i ministar Đorđević, učestvujući 24. decembra 2019. na skupu „Druženje sa seniorima Rakovice“, koji je organizovao Opštinski odbor Srpske napredne stranke Rakovica. Iako je u pitanju događaj kojem je stranačka promocija nesumnjiva svrha, g. Đorđevića je organizator predstavio kao ministra, dakle vršioca javne funkcije, a i on sam se tako predstavio u obraćanju okupljenim starijim građanima. Izneo je obećanje da će se kao član Vlade boriti za interese penzionera, pozivajući istovremeno prisutne da na sledeća druženja dovedu i građane koji „nisu članovi naše partije“, čime je potpuno izbrisao granicu između državne i partijske funkcije.

„Radi se o flagrantnim slučajevima kršenja zakona i primerima neprihvatljive prakse funkcionerske kampanje, koji zaslužuju još oštriju osudu s obzirom na činjenicu da su ih počinili najviši državni funkcioneri“, izjavio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Od Agencije za borbu protiv korupcije Crta zahteva da u skladu sa svojim zakonskima ovlašćenjima i obavezama u roku od pet dana postupi po prijavi protiv premijerke Brnabić i ministra Đorđevića.

Crta je neprofitna, nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu i 10 godina iskustva u javnom zastupanju. Misija Crte usmerena je na jačanje demokratske kulture u Srbiji, i osnaživanje građana da učestvuju u političkim procesima i aktivno zahtevaju odgovornost u radu institucija i predstavnika vlasti.

U okviru Crtine organizacione strukture, menadžment srednjeg nivoa odgovoran je za efikasno i efektivno upravljanje Crtinim kompleksnim programima. Kao lideri različitih programskih timova, članovi menadžmenta srednjeg nivoa koordinišu individualne projekte i inicijative, i zaduženi su za upravljanje dnevnim aktivnostima svojih timova kroz raspodelu zadataka, uloga i zaduženja između članova tima, nadzor nad sprovođenjem aktivnosti i kontrolu kvaliteta proizvoda i rezultata tima.

U cilju jačanja i razvoja kako individualnih timova tako i organizacije u celini, Crta poziva zainteresovane konsultante sa iskustvom u razvoju upravljačkih kapaciteta organizacija civilnog društva da se prijave i pruže podršku jačanju veština članova menadžmenta srednjeg nivoa, pre svega u oblasti donošenja odluka, facilitacije i upravljanja znanjem, davanju povratne informacije, upravljanja odnosima u timu kroz obuke i mentorstvo.


Cilj poziva

Ovaj poziv usmeren je na jačanje upravljačkih i liderskih veština i kapaciteta članova menadžmenta srednjeg nivoa, u cilju uspostavljanja što efikasnijeg i efektivnijeg sistema donošenja odluka, razmene znanja i informacija, facilitacije i vođenja Crtinih programa i programskih timova.

Detalje o procesu konkurisanja, zadacima i očekivanim ciljevima, možete pogledati ovde.

 

Tokom 2019. godine tim Istinomera je u kategoriji „Istinitosti” ocenio ukupno 73 izjave javnih funkcionera, od čega je 40 izjava ocenjeno „neistinom”, dok su ocenu „kratke noge” odnele 23 izjave. Iako je izbor za Laž godine već tradicija, usled dva skorašnja hakerska napada na portal Istinomera ovoga puta umesto ankete u kojoj bi čitaoci izrazili svoje mišljenje, rezultati su izvučeni na osnovu analitike koja beleži podatke o tome koji tekstovi sa Istinomerovog  portala su najviše čitani.

Najčešće teme koje su bile aktuelne u izjavama političkih zvaničnika odnosile su se na ekonomske procene, opoziciju i proteste protiv vlasti koji se održavaju svake subote u Beogradu.  Akteri čije su izjave najčešće bile fekt-čekovane u 2019. godini jesu svakako predsednik države Aleksandar Vučić, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, ali i premijerka Ana Brnabić.

Takođe, u protekloj godini zabeležena je i jedna istina, naime Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izneo je tačan podatak o broju stranih i domaćih turista u 2018. godini.

Za „Laž godine“, najviše pažnje čitalaca privukla je laž predsednika Srbije Aleksandra Vučića:

 „Danas plata medicinske sestre iznosi 54.775 sa višom školom, 50.446 sa nižom”
(Jutarnji program TV Prva, 21. februar 2019. godine)

Istinomer je ovu izjavu ocenio kao „neistinu“, jer je uvidom u platne liste koje je Gradski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost” dostavio redakciji, utvrđeno da je predsednik izneo netačne informacije.

Izjava koja je odnela srebrnu medalju je laž narodnog poslanika i člana predsedništva SNS Vladimira Đukanovića da „za vreme Đilasa, Studio B nijednom nije pozvao nikoga iz SNS-a”,   dok je bronzanu zaslužila izjava šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića „da se najmanje 35 istih imena našlo na spisku podrške protestima”.

Više informacija o izboru za Laž godine, možete pročitati na portalu Istinomera.

Učenice 7. razreda OŠ “Narodni heroj Siniša Nikolajević” u Beogradu saznale su više o mogućnostima i izazovima koji ih očekuju ako razmišljaju o karijeri u svetu biznisa, zahvaljujući događaju “Devojčice imaju reč”, ogranizovanom u sklopu globalne kampanje “Inspiring Girls”, koju u Srbiji sprovodi Crta.

S ambicioznim sedmakinjama iskustva su kao volonterke podelile uspešne poslovne žene: Ljiljana Radosavljević, menadžerka korporativnih komunikacija i javnih politika kompanije PepsiCo za tržišta Zapadnog Balkana, Aleksandra Zantić, speaker scout and event support u danskoj kompaniji Innovation Roundtable,  Sanja Milosavljević, profesorka srpskog jezika i književnosti, prevoditeljka engleskog jezika i osnivačica sopstvene firme za proizvodnju ručno rađene testenine „Moje gnezdo“,  Sonja Radak Stanić, menadžerka za prodajne operacije i razvoj iz kompanije PepsiCo i Maja Tatić, građevinska inženjerka – projektant.

„Ovom inicijativom želimo da inspirišemo devojčice da ne odustaju od svojih snova, jer sve mogu ostvariti ako vredno rade, uče i ako su hrabre. Važno je da znaju da to što su devojčice nije prepreka nego podstrek i da je jedino njihov izbor važan. Mi u Crti verujemo da će svet koji će u većoj meri voditi žene biti bolji, a te žene, liderke budućnosti, vidimo u današnjim devojčicama“ izjavila je Milica Đerić, koordinatorka kampanje „Inspiring Girls“ u Srbiji.

Kompanija Marbo je prvi partner iz biznis sektora u Srbiji koji je podržao kampanju “Inspiring Girls”, obezbedivši poklone za učenice koje su učestvovale u programu. Kampanja je pokrenuta u Velikoj Britaniji u cilju borbe protiv rodnih predrasuda i ohrabrivanja devojčica da ostvare sve svoje potencijale. Zahvaljujući inicijativi Crte, Srbija je bila prva zemlja na koju se sa britanskog tla proširila ova sada globalna višegodišnja akcija.

Od 2016. godine više od 400 devojčica i dečaka uključeno  je u događaje koji se organizuju u školama širom Srbije.

Značajno je porastao broj građana Srbije koji ne bi prijavili korupciju zbog straha od posledica i nepoverenja u nadležne institucije – pokazuju rezultati opsežnog istraživanja „Javno mnjenje i korupcija“, koje je u novembru 2019. sprovela Crta.

Iako ogromna većina, odnosno 97,5 odsto ispitanika smatra da je korupcija štetna za društvo, tek nešto više od 69 odsto njih bi je prijavilo. U odnosu na istraživanje iz prethodne godine, za 15 procenata je veći broj onih koji smatraju da su i nadležni korumpirani, a 12 odsto je više onih koji se plaše posledica prijavljivanja.

Primanje novca ili usluga u zamenu za glas na izborima građani Srbije vide kao najneprihvatljiviji vid korupcije. Osuda prema kupovini glasova raste – za 95 odsto ispitanika je takvo ponašanje sada potpuno ili uglavnom neprihvatljivo, u odnosu na 93,6 odsto onih koji su takav stav imali prethodne godine.

Rast nepoverenja građana u institucije trebalo bi da bude alarm i za društvo i za državu– komentar je Raše Nedeljkova, programskog direktora Crte, na rezultate istraživanja. Za nas u Crti važno je to što građani shvataju štetnost korupcije u izbornom procesu i to potvrđuje ispravnost odluke da tokom predstojeće predizborne kampanje posebnu pažnju usmerimo na koruptivna ponašanja i pritisak na birače.

Istraživanje je pokazalo i da građani Srbije najmanje osuđuju korupciju u slučajevima kao što je upisivanje deteta u vrtić i čašćenje lekara za uspešno izvedenu intervenciju. Kompletne rezultate istraživanja možete pogledati ovde.

Crta pozdravlja odluku Misije OEBS/ODIHR za procenu potreba da toj međunarodnoj organizaciji  preporuči kompletno posmatranje predstojećih izbora u Srbiji.

 

Tim povodom Crta daje javnosti na uvid pregled mera koje je vlast preduzela u odnosu na preporuke OEBS/ODIHR-a i Crte.

 

Od 31 Crtine preporuke vezane za Izbore 2020. odbačeno je njih 12, a do sada je u potpunosti primenjeno 6. Trećina preporuka OEBS/ODIHR misije iz prethodna tri izborna ciklusa razmatrana je kroz komplementarne preporuke Crte, ali nijedna nije do sada u potpunosti primenjena.

 

 

Redakcijia Istinomera podnela je danas krivičnu prijavu protiv NN lica Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije zbog DDOS napada koji je na sajt Istinomera izvršen 16. decembra 2019.

Napadom koji je počeo nešto posle 16 sati sajt je oboren usled opterećenja od 30 miliona i 500 hiljada zahteva po satu generisanih sa IP adresa iz: Brazila, Indonezije, Tajlanda, Rusije, Indije…

Podsećamo javnost da je ovaj napad usledio nekoliko dana nakon hakovanja Istinomerove online ankete za Laž decenije. Tokom deset godina rada Istinomer nikada nije pretrpeo hakerske napade ni približnog intenziteta.

Redakcija Istinomera spremna je na punu saradnju s nadležnim organima od kojih očekuje da otkriju nalogodavca i finansijera tehnoloških diverzija kojima je izložena.

Napad na Istinomer flagrantan je primer pokušaja gušenja medijskih sloboda i onemogućavanja prvog fekt-čeking medija u regionu da javnost obaveštava o tome ko se služi neistinama, zloupotrebom činjenica i neodgovornim obećanjima.

Izvinjavamo se publici Istinomera zbog otežanog praćenja naših sadržaja. Istinomer nastavlja svoju misiju provere činjenica i otkrivanja laži u izjavama političara i drugih učesnika u javnom životu.

 

 

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Narodna skupština je propustila priliku da doprinese efikasnijem sprečavanju prakse funkcionerske kampanje. Poslanici nisu usvojili amandman, podnet na inicijativu Crte, kojim bi javnim funkcionerima bilo zabranjeno da tokom predizborne kampanje učestvuju u promociji rezultata rada organa javne vlasti, kao što su pokretanja ili završeci infrastrukturnih i sličnih radova, finansiranih državnim novcem.

 

Oslanjajući se na rezultate posmatranja izbora i preporuke OSCE/ODIHR-a, Crta već dugo ukazuje na činjenicu da je nejasno razgraničenje između državnih dužnosti i stranačkih aktivnosti jedan od ključnih problema izbornog procesa u Srbiji. Već godinama su predizborne kampanje obeležene svečanostima na kojima državni funkcioneri presecaju crvene trake, od puštanja u rad deonica auto-puta do ugradnje novog lifta, čime se birači podstiču da glasaju za političke opcije kojima pripadaju ti funkcioneri.

 

Pozitivan pomak je načinjen pošto je usvojen amandman, podnet takođe na inicijatiivu Crte, kojim Agencijia za borbu protiv korupcije obavezuje da u roku od 5 dana donese odluku o potencijalnim slučajevima zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje.

 

 

Unapređenja izbornih uslova u domenu ravnopravne medijske zastupljenosti neće biti ako je suditi na osnovu dva dokumenta koje je objavilo Regulatorno telo za elektronske medije – Nacrta pravilnika o načinu ispunjavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje i Nacrta preporuke komercijalnim pružaocima medijskih usluga o obezbeđivanju zastupljenosti bez diskriminacije u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima.

„Neprihvatanjem niza konstruktivnih preporuka usaglašenih s međunarodnim standardima, REM se opredelio da i dalje izbegava da suštinski ispuni svoju zakonski definisanu ulogu i štiti javni interes u izbornom procesu. Zakonodavac nije sveo REM na telo koje samo daje savete i preporuke, što REM čini odlukom da na postupanje komercijalnih emitera utiče neobavezujućim pravnim aktom. Obaveza REM-a je da donosi opšta podzakonska akta kojim se detaljnije utvrđuju pravila po kojima emiteri ispunjavaju zakonske obaveze kroz programske sadržaje“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

REM nije prepoznao ni potrebu da utiče na ograničavanje prisustva javnih funkcionera u informativnim programima tokom kampanje. Umesto toga, javnim servisima propisuje neodređenu obavezu, a komercijalnim medijima tek preporuku da, kada izveštavaju o redovnim aktivnostima funkcionera, povedu računa o novinarskoj etici, profesionalizmu i objektivnosti.

Problematično je i opredeljenje REM-a da se ravnomerna zastupljenost kandidata u predizbornom programu zasniva na „principu proporcionalne jednakosti“, jer nije jasno kako će se određivati značaj političkog subjekta.

Na osnovu objavljenog REM-ovog Plana praćenja programa pružalaca medijskih usluga Crta zaključuje da monitoring REM-a neće obuhvatiti eventualnu prikrivenu promociju u delovima programa koji nisu informativnog ili striktno predizbornog karaktera.

O nalazima nadzora nad programima elektronskih medija REM namerava da upozna javnost izveštajem koji će biti objavljen tek nakon izbora, oglušujući se o preporuku da to čini periodično tokom kampanje.

Crta poziva Regulatorno telo za elektronske medije da tokom javne rasprave još jednom razmotri preporuke civilnog društva kako bi bilo u mogućnosti da istinski doprinese zaštiti javnog interesa tokom predizborne kampanje.

 

Ovde možete pogledati Nacrt Pravilnika o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, koji je načinio tim Crte.