„U cilju ispunjavanja zahteva opozicije i zahteva građana za održavanje slobodnih i fer izbora jedna od opcija svakako jeste bojkot, koji nije krajnji cilj već samo sredstvo do ispunjenja demokratskih vrednosti“, zaključak je debate „Srbija, dan posle“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Gordana Čomić iz Demokratske stranke, Boško Obradović ispred stranke Dveri, Sergej Trifunović ispred Pokreta slobodnih građana i Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd, složili su se da ako želimo da promenimo trenutno stanje, potrebno je vršiti pritisak na sve segmente durštva i državnog sistema, a ne samo na glavnog nosioca vlasti, dok će broj ljudi koji će izaći na ulice predstavljati uspeh bojkota.

„Možemo samo diskutovati o demokratskoj proceduri koja je dovela do odluke da Demokratska stranka ne učestvuje na predstojećim izborima, ali ta odluka će biti sprovedena. Ili imate slobodne medije pa imate i dijalog ili imate znanje i veštine da stupite u dijalog sa vlašću i pobedite ih, a ne da se durite i napuštate okrugle stolove. A naravno tu je i opcija da znate ko su i gde su vam birači, što iziskuje razgovor sa njima kako oni vide Srbiju tog dana posle“, istakla je Gordana Čomić.

Takođe, Čomić je naglasila da moramo shvatiti da sve vrednosti poput vladavine prava i demokratije jesu naš domaći zadatak i ničiji više, kao i da ne možemo očekivati da će neko drugi doći i rešiti sve naše probleme.

„Mi kao Pokret slobodih građana imamo sporazum sa građanima da ćemo se boriti sa izborne uslove i da ćemo nastavljati da pokušavamo. Ne priznajem predaju dok ne iscrpimo sve opcije borbe. Boriti se za  izborne uslove je mnogo bitnije od samog bojkota, a ljudi moraju da shvate da bojkot nije cilj nego sredstvo. Naša dužnost je da se apsolutno svim snagama i resursima borimo za izborne uslove“, rekao je Sergej Trifunović.

Trifunović je istakao da se ne smemo upuštati u ton kojim se obraća trenutna vlast, jer ako se prepustimo njihovom načinu razgovora padamo na njihov nivo, a svakako moramo imati na umu da nećemo uspeti ako nemamo jasan cilj i smer bojkota.

„I izbor i bojkot su manje važni od onog suštinskog našeg cilja da se izborimo protiv ove nenormalne situacije i sistema u kome trenutno živimo. Ako ulazimo u bojkot, to je bojkot sistema, a ne izbora. Mi želimo sveobuhvatni sporazum o slobodnim i fer izborima, koji podrazumeva od 6 do 12 meseci slobodnih medija i prelaznu vladu. To je ono što mi tražimo i ako neko želi sa nama da pregovara mi smo tu. Ali bez mehanizma koji će obezbediti sprovođenje zahteva o kojima se dogovorimo, ne može se ništa postići, jer mora postojati način da se nešto garantuje dogovorom“, izjavio je Boško Obradović.

Obradović je dodao da dokaz u vidu mnogobrojnog pokušavanja i putem Saveza za Srbiju da ostvare svoje zahteve nisu uspeli, pokazuje zapravo da je sve uništeno i obesmišljeno od strane vlasti do te mere da je ostalo jedino vaninstitucionalnim metodama da se pokrene borba i izađe na ulicu.

„Smatram da mi u stvari treba da pričamo o brizi za institucije i o brizi za taj jedini demokratski instrument koji nam je ostao, a to su izbori. Bojkot ne predstavlja tuču sa vladajućom koalicijom, nego je nepristajanje na ono što je već nekoliko godina obuzelo ovo društvo, jer sve vreme zapravo sistem nas bojkotuje. Vi nemate nijednu debatu o bilo kom suštinskom pitanju našeg društva, niti javnu raspravu u kome će se čuti glas građana, jer debata na medijskim servisima državne televizije ne postoji. A i na lokalu su institucije i procesi obesmišljeni. Nismo mi ti koji su destruktivni. Iskustvo nam govori da se drugačije mišljenje ne može čuti“, izjavio je Dobrica Veselinović.

Veselinović je zaključio da su ključne stvari organizovanje građana u svojim školama, zgradama, vrtićima, kao i da ceo trenutni sistem čine ljudi koji su naše komšije, sa kojima treba ostvariti dijalog i naći zajedniči ton razgovora kako bi se krizne situacije prevazišle.

„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedan je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imale razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije dr Jelena Žarković-Rakić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kori Udovički predsednica upravnog odbora i glavna ekonomistkinja u CEVES-u i Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative A11, složili su se da ne možemo oduzeti pravo glasa najugroženijima, jer se smatra da su oni doveli na vlast predstavnike kojima većina nije zadovoljna, zato što često siromašan sloj građana u izbornoj utakmici nema priliku da čuje jasan stav o svojim problemima.

„U poslednjih trideset godina procesi kao što su globalizacija i seljenje radnih mesta doveli su do toga da nekadašnje srednje klase stagniraju, a da oni koji se nalaze na vrhu lestvice sve više grabe i napreduju. Kada poredimo evropske zemlje sa Velikom Britanijom i Amerikom, videćemo da zemlje Evrope koje su razvijene nalik državi blagostanja vode računa o svojim građanima koji ostaju bez posla. Dok to nije slučaj sa Amerikom i Britanijom, one su tu samo za svoje najugroženije stanovnike i to u veoma maloj meri, dok građani niskog ekonomskog i socijalnog statusa od njih ne mogu očekivati pomoć“, istakla je Jelena Žarković-Rakić.

Takođe, dr Žarković-Rakić naglasila je da građani koji su gubitnici ovih ekonomskih procesa upravo predstavljaju potencijalne glasače koji podržavaju bregzit i Trampa.

„Jeste period globalizacije preovladao u kome plate drže pod kontrolom konkurencije sa istoka. Ali zaboravljamo da upravo ta jeftina radna snaga isporučuje veoma jeftine proizvode, ono što je jednoj radničkoj klasi neophodno za svakodnevni život, od igračaka do odeće i ostalih stvari. Ovime dobijamo ceo jedan novi dijapazon proizvoda koji postaju sve više dostupni. Zato se to kontinuirano siromašenje ne može uočiti tako brzo.  Istina je da posle 80-ih i 90-ih godina sindikati postaju zaštitnici zaposlenih umesto da budu glasnogovornici svih onih kojima treba posao“, izjavila je Kori Udovički.

Udovički je dodala da se menja i tehnologija rada, sve više nastaje populacija koja nije ni kapitalista ni tradicionalni radnik, a u periodu 2009.godine, postalo je jasno da jedan proces predugo traje, tj.da počinje političko prestrojavanje koje treba da predstavlja društvo koje ima čvrstu političku strukturu, a mi smo tek na početku odgovaranja na političke izazove.

„Pitanje ekonomskih i socijalnih prava jeste dodatno poljuljano nakon svetske ekonomske krize. Ljudi su postali besni, oni koji su platali veću cenu, sa manjom moći u društvu, što je i logično. Dolazi do toga da se ekonomska i socijalna prava građana dodatno urušavaju ne samo u Srbiji, već i globalno, pogotovo u Evropi. Na koji to način utiče na ostvarivanje političkih prava, jeste da nastaje nova vrsta novoglasačkog tela pogotovo mladih koji su dosta progresivniji“, rekao je Danilo Ćurčić.

Ćurčić je zaključio da je socijalna pomoć nekim ljudima u Srbiji teško dostupna, kao i da će mali broj doći u potpunosti do nje. Ali Ćurčić podseća na to da nisu najsiromašniji ti koji samo uzimaju od sistema, jer sa druge strane ekonomske politike rasipaju novac na ostale stvari i vrlo je upitno kako uspeva da se manipuliše ugroženom masom.

„Građani sve manje imaju poverenja u ažurnost i tačnost biračkog spiska, mada spisak nije najveći problem izbora svakako predstavlja jedan od mnogobrojnih segmenata koji čine izbore slobodnim i fer. Gubljenje poverenja građana negativno utiče na sve uslove izbornog procesa“, zaključak je debate „Sve po spisku?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Marko Ivković programski direktor za regionalne izbore i osnaživanje političkih procesa iz Nacionalnog demokratskog institute, Raša Nedeljkov programski direktor organizacije CRTA i dr Dušan Spasojević docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, složili su se da većina uslova u izbornom procesu zahteva potpunu izmenu izbornog zakonodavstva, ali da su ključni problemi zapravo uzrokovani političkom voljom.

„Međunarodna praksa ukazuje da određene fudnamentalne promene nije moguće tražiti da se ostvare za manje od godinu dana. Temeljne promene zahtevaju vreme kako bi rezultati bili efektniji. Zato su preporuke za unapređenje izbornih uslova organizacije CRTA izrađene tako da se mogu realizovati u roku od godinu dana. Takođe, rešenja treba tražiti I kako unaprediti uslove između dva izborna ciklusa“, istakao je Marko Ivković.

Takođe, Ivković je naglasio da cilj i uloga organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija nije menjanje političkih odluka, već u kojoj meri je moguće unaprediti rad institucija, kako bi se odluke koje utiču na život građana donosile transparentno i bile podložne uticaju i promeni.

„Jedan od segmenata izbornih procesa koji je neophodno promeniti jeste poverenja građana u izborni proces i postavlja se pitanje šta je to što država mora da uradi da bi uverila svoje građane da je ono što radi ispravno.  Oko 60 odsto građana smatra da birački spisak nije ažuriran. Ako više od pola stanovnika Srbije msili da nije u redu, šta onda država radi da takav stav promeni. Jedna od naših preporuka je da se uradi revizija biračkog spiska po međunarodnoj metodologiji. Birački spisak je bio u prethodnim decinijama između vlasti i opozicije, uvek je jedna strana optuživala drugu. Mi kao javnost ne znamo da li je spisak ispravan ili nije, jedino možemo da verujemo nosiocima vlasti“, izjavio je Raša Nedeljkov.

Nedeljkov je dodao da je potrebno povećati transparentnost i način na koji država i uprava objavljuje građanima koje poteze povlači kako bi unapredila konkretne stvari u odnosu na koje postoje iskazani strahovi i poblemi.

„Birački spisak jeste važan, ali pre svega iz prespektive poverenja građana. To ne utiče u značajnoj meri na sam izborni rezultat, postoji mnogo više drugih krucijalnih faktora koji utiču negativno. Ja bih izdvojio pitanje javne sfere i medija, koji su ključni problem tokom izbornog procesa. Kada govorimo o medijima, upravo ovde vidimo najmanju spremnost predstavnika vlasti da se radi na poboljšanju cele situacije i to je zabrnjiavajuće. Zaista je teško zagovarati izlazak na izbore u ovakvim uslovima“, rekao je dr Dušan Spasojević.

Spasojević je zaključio da živimo u takvom društvu u kome bojkot privlači više pažnje, nego preporuke za unapređenje izbornih uslova, što je poražavajuće. Ali je to usledilo situacijom da verovatno preporuke više ne mogu ni pomoći.

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Nacionalnog demokratskog instituta, održano je u okviru Festivala demokratije.

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da je program Akademije demokratije već četvrtu godinu za redom jedna od važnijih inicijativa koju CRTA sprovodi uz podršku svojih partnera i prijatelja.

„Zadovoljstvo mi je da i ove godine pozdravim četvrtu generaciju akademaca. Ovaj program je veoma važan za CRTU, za sve nas, jer se trudimo da praktično podelimo znanja sa vama, kako bismo zajedno radili na razvoju demokratskog društva u Srbiji. Takođe, zahvaljujem se Misiji Oebsa u Srbiji koji nam već četvrtu godinu za redom pružaju podršku u programu Akademije demokratije, a posebno mi je drago što nam se ove godine u organizaciji priključuje i Nacionalni demokratski institut. Mi smo ponosni na naše alumniste i iskreno se nadam da ćemo biti ponosni i na ovu novu generaciju, kao i da ćete nam pomoći u našim naporima da izgradimo naprednije i razvijenije društvo u Srbiji“, izjavila je Vukosava Crnjanski.


„Veoma je motivišuće videti da program Akademije demokratije i dalje živi. Ovo je odličan način da se obeleži upravo Međunarodni dan demokratije koji sledi. Takođe, inspirišu me lica koja danas vidim. Srbija je bogata mladim ljudima koji su svesni izazova sa kojima se društvo danas suočava. Dvadeset pet ljudi različitih uverenja, ideala i političkih ideja tokom Akademije demokratije dele svoja razmišljanja i voljni su da rade na promenama koje utiču na razvoj demokratije u Srbiji. Nastavljamo da radimo zajedno sa CRTOM, jer su ovi mladi i ambiciozni ljudi spremni da razmišljaju o svojoj budućnosti. Demokratija predstavlja jedan process kretanja i od toga nikada ne treba odustati“, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio.

 


„Veliko mi je zadovoljstvo što počinjemo nešto novo u našoj zajedničkoj saradnji. Nacionalni demokratski institut se raduje druženju sa novim polaznicima Akademije demokratije, posebno što danas Akademija započinje u okviru Festivala demokratije. Festival uvek sa sobom nosi nešto pozitivno i radosno, a to danas nedostaje demokratiji, jer pretežno preovlađuje negativno i odbojno mišljenje. Zato  spojiti festival i demokratiju je jedan od najboljih načina za promenu uverenja i mišljenja građana o samoj demokratiji, pogotovo uz obrazovanje i pružanje podrške mladim ljudima koji će se sutra boriti za razvijenije društvo“, dodao je Marko Ivković izvršni direktor Nacionalnog demokratskog instituta.

Polaznici treće generacije Akademije demokratije Anja Anđušić i Bojan Lazić, istakli su da im je ovaj edukativni program pomogao u njihovom osnaživanju i neodustajanju od ideja kojima teže, kao i u sticanju veština u pogledu razvitka dijaloga.

Već četvrtu godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare. Ovogodišnja Akademija demokratije će tokom šest meseci pokušati da pruži svojim polaznicima raznovrsne debate i prakične veština iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

Građani nemaju potpuni uvid u kršenje zakonskih propisa u procesu finansiranja izborne kampanje, niti mogu dobiti odgovor na pitanja da li i u kojoj meri se zloupotrebljavaju sredstva iz različitih budžetskih izvora, jer se institucije nedovoljno bave rešavanjem ovog pitanja i utvrđivanjem činjenica, zaključak je debate Ko plaća, ko kontroliše? koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije Jovana Marović izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i Pavle Dimitrijević ispred udruženja građana CRTA, složili su se da i u Srbiji i Crnoj Gori opada poverenje građana u institucije koje za ulogu imaju kontrolu finansiranja pri izbornom procesu, što proizilazi iz činjenice da je većina institucija instrument u rukama vladajućih partija.

„Nakon niza afera nezakonitog finansiranja izbornih kampanja u Crnoj Gori, građani sve više smatraju da Agencija za sprečavanje korupcije ne doprinosi suzbijanju zloupotrebe finansijskih sredstava tokom izbornog procesa. Agencija bi trebalo da bude glavna institucija koja garantuje da će zakonska rešenja i propisi biti sprovedeni. Međutim u Crnoj Gori od samog uspostavljanja Agencije, nemamo poverenje u rad te institucije. Agencija je politizovana i proces njenog uspostavljanja je tekao kroz niz prekršenih zakona“, istakla je Jovana Marović.

Takođe, Marović je naglasila da zakonska rešenja mogu biti najbolja, ali ukoliko se ne sprovode u praksi to neće nikakvo poboljšanje doneti.

„Finansiranje izbornih kampanja predstavlja srž demokratije, jer je veoma važna činjenica da se u Srbiji uopšte rad političkih organizacija finasnira novcem građana bilo da su u pitanju javni izvori ili prilozi. Kada govorimo o razlici po pitanju finansiranja redovnog rada političke stranke i finansiranja izborne kampanje, zakon je prepoznaje, ali je zapravo u praksi i nema. Takođe, najveće stranke su toliko dominante u vidu iznosa koje dobijaju iz javnih sredstava da se to automatski preliva na izbornu kampanju. U cilju ravnopravnijeg izbornog procesa potrebno je zakonski radzvojiti sredstva za redovan rad i sredstva namenjena izbornoj kampanji“, izjavio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je zaključio da kada je u pitanju raspodela sredstava iz javnih izvora po pitanju kampanje, to se ogleda u sistemu da ona lista koja dobije najviše glasova i mesta u skupštini dobija i najviše novca.

Odluku Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu da odbaci krivičnu prijavu, koju smo povodom nepravilnosti uočenih na dan lokalnih izbora u Lučanima podneli protiv NN izvršioca iz opštinske uprave Šida, vidimo kao još jedan primer nespremnosti institucija da sprovode zakone i kontinuirano štite fer i slobodne izbore.

Među više od 200 automobila registrovanih izvan opštine Lučani, koji su primećeni 16.12.2018. u Lučanima ispred biračkih mesta, bilo je i vozilo koje pripada opštinskoj upravi Šida. Iz konfuznog obrazloženja odluke tužilaštva da nije došlo do zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa nazire se zaključak da je u spornom automobilu, zajedno sa službenim vozačem, bio pomoćnik predsednika opštine Šid, koji je baš tog dana (u nedelju) išao u posetu JP „Dragačevo putevi“ iz Guče radi, citiramo, zajedničkog sagledavanja svih pozitivnih aspekata zamene postojeće rasvete sa led rasvetom koju će JP „Dragačevo putevi“ Guča izvršiti na teritoriji opštine Lučani (kraj citata).

Kao dovoljne dokaze tužilaštvo je uvažilo pozivno pismo direktora JP „Dragačevo putevi“, putni nalog i izveštaj pomoćnika predsednika Opštine Šid o službenom putu. Nije se upitalo zbog čega je baš opštinska vlast Šida kompetentna i pozvana da se bavi rasvetom u stotinama kilometara udaljenim Lučanima, zašto baš u datom periodu, zašto toliko hitno da je sastanak morao biti održan na neradni dan itd. Zbog svega toga, odluka tužilaštva ne može da nas ubedi da na delu nismo videli još jedan slučaj zloupotrebe javnih resursa u svrhe političke kampanje, što je jedan od ključnih problema izbornog procesa na koje dosledno upozoravamo.

U svetlu razgovora o izbornim uslovima koji se upravo vode, primer „šidskog vozila i lučanske rasvete“ pokazuje koliko još moramo ozbiljno da radimo na unapređenju izbornih uslova i dubinskim sistemskim promenama.

 

 

 

 

Građani imaju moć je zajednička inicijativa koju, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), sprovode CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Partneri za demokratske promene Srbija i Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Inicijativa Građani imaju moć usmerena je na osnaživanje lokalnih nosilaca promena (organizacija civilnog društva, građana, aktivista, novinara) da zahtevaju odgovornost u radu institucija i donosilaca odluka i aktivno učestvuju i pokreću inicijative usmerene na borbu protiv korupcije i unapređenje odgovornosti u svojim lokalnim zajednicama.

 

O Programu podrške 

Ciljevi Programa

Program podrške organizacijama civilnog društva u okviru inicijative Građani imaju moć pokrenut je sa ciljem unapređenja kapaciteta lokalnih organizacija za uspešno sprovođenje inicijativa usmerenih na:

 

Način i uslovi konkurisanja

Program podrške u okviru inicijative Građani imaju moć podrazumeva dodelu finansijskih sredstava lokalnim organizacijama civilnog društva čije aktivnosti su u skladu sa navedenim ciljevima Programa.

Za podršku u okviru ovog Programa mogu konkurisati lokalne organizacije civilnog društva (udruženja građana) registrovane u Republici Srbiji u skladu sa važećim propisima.

Organizacije mogu da konkurišu za finansijsku podršku u iznosu do 840.000  dinara po projektnom predlogu. Svaka organizacija može da konkuriše jednim projektnim predlogom u okviru ovog Programa.

Predviđeno trajanje projektnih aktivnosti je ograničeno na najviše 6 (šest) meseci. Sve aktivnosti u sklopu predloženog projekta se moraju završiti najkasnije do 31. marta 2020. godine.

 

Projektna dokumentacija koja se podnosi u okviru ovog Programa mora da sadrži:

  1. Obrazac za narativni predlog projekta;
  2. Obrazac za predlog budžeta projekta;
  3. Upitnik za organizacije;
  4. Radne biografije projektnog tima;
  5. Rešenje o registraciji organizacije;
  6. Statut organizacije.

Projektni predlozi koji ne sadrže sve navedene elemente neće biti razmatrani u procesu selekcije.

Prilikom razmatranja projektnih predloga biće uzeti u obzir kriterijumi koji se odnose na kapacitete organizacije za sprovođenje predloženog projeka, kao i sadržina podnete projektne dokumentacije.

 

Kriterijumi koji se odnose na kapacitete organizacije uključuju:

 

Kriterijumi koji se odnose na sadržinu projektnog predloga obuhvataju:

 

Opravdanost predviđenih troškova u odnosu na aktivnosti će kod svakog projektnog predloga biti cenjena pojedinačno i samostalno.

Sledeći troškovi u okviru ovog Programa nisu dozvoljeni:

 

Izbor projekata i organizacija koje će biti podržane kroz ovaj Program sprovešće Odbor za odlučivanje.

Svaka prijava će najpre proći proveru ispunjenosti osnovnih uslova kako bi se osiguralo da je prijava u skladu sa kriterijumima poziva. Ispunjenost formalnih uslova poziva podrazumeva:

  1.     Da je organizacija civilnog društva registrovana u Srbiji;
  2.     Da su formulari za prijavu u potpunosti ispunjeni i sadrže neophodne priloge;
  3.     Da je prijava dostavljena u predviđenom roku.

Nakon provere ispunjenosti formalnih uslova poziva, samo pozitivno ocenjene prijave biće razmatrane u sledećoj fazi. Organizacije čije prijave nisu ispunile definisane kriterijume u prvoj fazi, Odbor će pisanim putem obavestiti o razlozima zbog kojih prijava nije prošla u narednu fazu procene.

Tokom procene, Odbor može da zatraži dodatne informacije u vezi sa predlogom projekta ili organizacijom ukoliko je potrebno.

Po završetku procesa izbora projekata Odbor će pripremiti izveštaj o sprovedenom postupku procene i pripremiti predlog o dodeli podrške koji će biti upućen predstavniku USAID-a na konačno odlučivanje.

Organizacije koje su konkurisale za podršku će po okončanju procesa selekcije biti obaveštene o ishodu konkursa. Odabrane organizacije će potpisati ugovor koji će definisati prava i obaveze u okviru Programa. Uz ugovor, organizacijama će biti dostavljena odgovarajuća dokumentacija potrebna za izveštavanje tokom trajanja projekta.

 

Dodatne informacije

U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima, zainteresovane organizacije mogu da upute sva pitanja u vezi sa Pozivom i postupkom podnošenja predloga projekata elektronskim putem na [email protected] najkasnije do srede, 28. avgusta 2019. godine.

Prijave pristigle kasnijeg datuma smatraće se da nisu ispunile kriterijume ovog Poziva i neće biti uzete u razmatranje.

Prijave na konkurs potrebno je dostaviti na adresu [email protected] najkasnije do petka, 30. avgusta 2019. godine do 23:59 časova. Prijavu nasloviti sa Predlog projekta u sklopu inicijative “Građani imaju moć”.

 

 

 

 

Organizacije civilnog društva predlažu narodnim poslanicima da na sednici Narodne skupštine, koja počinje danas, iskoriste prisustvo kandidata za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milana Marinovića, i pomognu javnosti da sazna koji su stavovi kandidata u vezi sa rešavanjem ključnih problema u oblastima njegovog budućeg rada. Istovremeno, pozivamo gospodina Marinovića da javnost upozna sa svojim stavovima po ovim pitanjima i u slučaju da ona ne postave narodni poslanici.

 Predstavljanje kandidata, koje je organizovao Odbor za kulturu i informisanje, nije organizovano na način koji bi omogućio kandidatima za poverenika da upoznaju narodne poslanike i javnost po svim bitnim pitanjima za rad ove važne institucije.

Smatramo naročito značajnim da se javnost upozna sa stavovima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema koji su prepoznati u izveštaja o radu, i to:  1) ključne odredbe postojećih zakona o slobodnom pristupu infomacijama i zaštiti podataka o ličnosti koje bi trebalo unaprediti; 2) stav prema nameravanom umanjenju prava na pristup informacijama u vezi sa radom preduzeća u državnom vlasništvu na osnovu nacrta izmena Zakona iz 2018; 3) pokušaji da se pravo na pristup  pojedinim informacijama u potpunosti isključi odredbama drugih zakona; 4) predlozi kako da se prevaziđe problem neizvršavanja konačnih rešenja Poverenika; 5) problem nedovoljnog nadzora nad primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama i malog broja pokrenutih prekršajnih postupaka, za šta je trenutno nadležna upravna inspekcija.

Takođe, imajući u vidu da primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti počinje za nešto manje od mesec dana, od izuzetnog je značaja da javnost bude upoznata sa planovima poverenika u vezi sa: 1) usvajanjem podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona; 2) planu za prevazilaženje praktičnih implikacija nedostataka novog Zakona, između ostalog i neregulisanja oblasti video nadzora, neusklađenosti pojedinih odredbi Zakona sa Ustavom RS, nejasno uređenog postupka za zaštitu prava građana i nadzora nad primenom Zakona, a na koje je nedavno ukazala i Evropska komisija u Studiji o usklađenosti ZZPL sa propisima EU; 3) informisanjem i edukacijom rukovalaca podacima i građana o novim obavezama i pravima koja predviđa novi Zakon.

Smatramo da bi diskusija o navedenim pitanjima predstavljala najbolji uvod za uspešno obavljanje funkcije poverenika i izgradnju poverenja javnosti. Takva debata bi ujedno značajno pomogla i narodnim poslanicima da uvide na koji način mogu najbolje pomoći uspešnije ostvarivanje dva ustavna prava građana – na pristup informacijama o radu organa vlasti i zaštitu podataka o ličnosti.

CRTA

Fondacija za otvoreno društvo Srbija

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Partneri za demokratske promene Srbija

SHARE fondacija

Transparentnost Srbija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

U cilju doprinosa pokretanju demokratskog funkcionisanja parlamenta, CRTA je sačinila 46 preporuka koje se odnose na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama. 

Preporuke su sačinjene na osnovu sistematičnog, višegodišnjeg praćenja rada parlamenta u okviru inicijative Otvoreni parlament, s namerom da budu što konkretnije i primenjive u najkraćem roku. Problemi kojima se bave, poput usvajanja velikog broja zakona bez suštinske rasprave, te retkog i površnog korišćenja mehanizama parlamentarne kontrole, konstantovani su i u Izveštaju Evropske komisije. Dva od tri zakona i izmena zakona usvojeni su po hitnom postupku. Bez javnih rasprava uz česte zloupotrebe procedura i opstrukcije rada parlamenta, degradiran je položaj Narodne skupštine i sužen prostor za kvalitetan dijalog u skupštinskom plenumu. 

„Namera nam je da pomognemo da se dijalog vrati u parlament Srbije. Preporuke su konkretne i, uz političku spremnost, moguće ih je sprovesti u kratkom roku. Ovaj spisak preporuka ne vidimo kao konačan i dovoljan za funkcionisanje parlamenta u punom kapacitetu. Upravo zbog toga jedna od preporuka Parlamentu je da uputi poziv Venecijanskoj komisiji za mišljenje o Poslovniku o radu. Preporuke CRTE nudimo kao polaznu osnovu za argumentovanu diskusiju o rešenjima za unapređenje rada parlamenta“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka organizacije CRTA.

Tara Tepavac koordinatorka inicijative Otvoreni Parlament, dodala je da se debata u samom plenumu svodi na napade različitih neistomišljenika, umesto da je u fokusu suština i sadržina zakona.

„Parlamentarna kontrola nastavlja da se urušava, a primeri dobre prakse tokom prošlih saziva kao što je javno slušanje više se ne praktikuju. Problem rada Parlamenta se je dvostruk: određeni mehanizmi nisu dovoljno precizirani i razvijeni, a sa druge strane je problematičan način na koji se mehanizmi koji postoje primenjuju.  Takođe, neophodno je usvojiti godišnji plan rada skupštine koji u poslednje vreme redovno izostaje, jer on utiče da bolju pripremljenost poslanika i javnost bi imala priliku da se upozna sa planom rada parlamenta“, rekla je Tepavac.

Jelena Lončar docentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, naglasila je da trenutno svedočimo urušavanju demokratičnosti kada je u pitanju rad Parlamenta.

„Naročito se problem ogleda kada govorimo o zadokodavnoj i kotnrolnoj funkciji parlamenta. Takođe  brojni su i problemi poput samog procesa usvajanja zakona, zakona koji se usvajaju po hitnom postpupku, opstrukcije rada parlamenta, zloupotrebe procedura, kao i potpunog izostanka javnog slušanja koji je nekada uspostavljen kao dobra praksa. Neophodno je da poslanici polažu račune javnosti za svoja dela. Zato je potrebno poboljšati komunikaciju sa građanima“, zaključila je Lončar.

CRTA i Otvoreni parlament pozivaju sve aktere političkog života, civilnog društva, akademske zajednice i medija da se uključe u dijalog o unapređenju parlamentarnog života u Srbiji.

Prenos cele konferencije možete pogledati ovde.

Konferencija “Parlament – sta dalje?” #PreporukeParlament

Posted by CRTA on Четвртак, 18. јул 2019.

U danu kada je Srbija potpisala zajedničku izjavu kojom se obavezala na zaštitu medijskih sloboda pozivamo Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.

Povodom netačnih informacija i uvreda koje je juče u Narodnoj skupštini izgovorio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović, redakcije Istinomera, CINS-a, BIRN-a, TV N1, nedeljnika Vreme i nevladine organizacije CRTA i Transparentnost Srbije traže da se prestane sa zloupotrebom institucija za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama civilnog društva.

Tokom rasprave o godišnjem izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja Martinović je u sredu rekao da su zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja koje su organizacije slale državnim institucijama „tendenciozni upiti koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije“.

“Vi ste u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke.“

Poslaniku Martinoviću se u uvredama i napadima pridružila i poslanica SRS-a, Vjerica Radeta, koja je rekla da su naše organizacije poznate po „antisrpskom delovanju“.

Svi zahtevi na koje se Martinović pozivao u svom izlaganju, a koje su naši mediji i organizacije slali državnim institucijama tokom 2018. godine, kao uostalom i svih prethodnih godina, poslati su u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i u javnom interesu.

Građani imaju pravo da znaju da li su pojedini funkcioneri plagirali doktorate, da li su nezakonito angažovani u školama, da li govore istinu prilikom javnih izlaganja, kao i da budu obavešteni o drugim malverzacijama i eventualnim kršenjima zakona.

Targetiranje novinara, novinarki i organizacija civilnog društva da slanjem zahteva rade suprotno interesima naše zemlje deo je kontinuiranog pritiska na rad nezavisnih i profesionalnih medija. 

U trenutku kada država Srbija kroz izmene zakona i imenovanje novog Poverenika za informacije od javnog značaja radi na tome da ograniči pristup informacijama, podsećamo da je ovo pravo zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i da u Ustavu Republike Srbije piše da svaki građanin „ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom“.

Suprotno tvrdnjama poslanika Martinovića da se radi o bezbednosno osetljivim informacijama, Poverenik je u 2018. naložio da se dostave sledeće informacije:  https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/2018/neizvrsenaresenja2018.doc .

Pozivamo Aleksandra Martinovića i poslanike koji su ga podržali da objasne na koji način bi objava traženih informacija uticala na bezbednost Srbije, a Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.

 

Saopštenje su potpisali:

 

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS

TV N1

Istinomer

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA

Balkanska istraživačka mreža – BIRN

Nedeljnik Vreme

Transparentnost Srbija