Bez napretka u ispunjavanju preporuka OEBS/ODIHR
Povodom informacija iznesenih u javnost o ispunjenosti OEBS/ODIHR preporuka za poboljšanje izbornog procesa, Crtina analiza, urađena na osnovu javno dostupnih informacija, pokazuje da je ostvaren pomak jedino u administrativnim aspektima, dok su preporuke koje se odnose na ključne probleme u izbornom procesu, kao što su pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i funkcija i izveštavanje medija, ostale neispunjene.
Podsećamo da su aktivnosti države, odnosno Radne grupe za saradnju sa OEBS/ODIHR, netransparentne i da javnost nije upoznata s rezultatima rada nakon izbora 2022. godine, te da konačnu ocenu ispunjenosti sopstvenih preporuka može dati jedino ODIHR nakon sprovedene misije.
U izveštaju Misije za posmatranje izbora ODIHR-a o aprilskim izborima 2022. navedno je 26 preporuka za poboljšanje izbornog procesa u Srbiji, od kojih je devet označeno prioritetnim.
Od 15 preporuka, za koje je u ovom trenutku moguće dati ocenu, nijedna nije u potpunosti ispunjena – pokazuje analiza Crte. Od devet prioritetnih, samo jedna je delimično ispunjena, pet je neispunjeno, a za tri nije moguća ocena u ovom trenutku.
Delimično ispunjena prioritetna preporuka odnosi se na uvođenje standardizovane obuke za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, za koje je nadležna Republička izborna komisija. Iako je RIK preduzeo neophodne korake, obuke još uvek nisu postale obavezne za članove lokalnih izbornih komisija.
Pitanje pritiska na birače se u preporukama ODIHR-a nalazi još od 2012. godine, a i dalje ostaje nerešeno jer vlasti nisu uspostavile bilo kakve zakonske i institucionalne mehanizme nadzora kojima bi se sprečilo zastrašivanje i pritisak na birače, posebno kada je reč o zaposlenima u javnim preduzećima i državnim službama.
Ni pitanje proaktivnosti nadležnih državnih organa u odnosu na zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa nije rešeno, a neispunjena je i preporuka u vezi s finansiranjem političkih aktivnosti budući da nije razmotreno ograničenje troškova izborne kampanje, a izostala je eksplicitna regulacija kampanje koju sprovode treća lica.
U odnosu na prioritetne preporuke koje se tiču položaja i izveštavanja medija, nije načinjen suštinski napredak. Iako je Nacrtom zakona o elektronskim medijma učinjen iskorak u pogledu izuzimanja političkih tela iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, propušteno je da se obezbedi funkcionalna nezavisnost REM-a. Pomenutim Nacrtom zakona medijsko izveštavanje o aktivnostima funkcionera tokom izbornih kampanja regulisano je odredbom koja je identična onoj koja se već na izborima 2022. godine pokazala neefikasnom, a koja se odnosi na desetodnevnu zabranu medjskog pokrivanja događaja na kojima se pojavljuju funkcioneri koji su ujedno i kandidati.
Revizija Jedinstvenog biračkog spiska koju je Misija ODHIR-a preporučila 2020. i 2022. do današnjeg dana nije urađena.
Praksa države da izabere da odgovori na preporuke koje ne doprinose suštinskom rešavanju problema u izborima nastavlja se iz prethodnih pokušaja da se unaprede izborni uslovi.
