Uz kvalitetno novinarstvo dobro informisani birač nije mitsko biće
Tradicionalni mediji su i dalje ti koji kreiraju agendu, naročito u ovom delu Evrope, ali njihova publika je sve starija i novi akteri preuzimaju tu ulogu. Društveni mediji i big tech kompanije godinama, bez ikakve regulacije, usložnjavaju borbu za demokratiju. Komunikacija i interakcija s publikom, kao i konkretne mere demonetizacije dezinformacija, mogu biti deo rešenja.
O globalnom (dez)informacionom pejzažu, na pitanje da li je dobro informisani birač mitsko biće, odgovarali su Ana Martinoli, teoretičarka medija i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Marko Milosavljević , redovni profesor na Odseku za komunikologiju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, Mustafa Kuleli, potpredsednik Evropske federacije novinara (EFJ) i Zsófia Fülöp, novinarka iz mađarske redakcije Lakmusz.
Fülöp je govorila o tome kako u Mađarskoj funkcioniše mreža prorežimskih influensera koji šire iste netačne tvrdnje.
“U toj velikoj grupi ima 10,12 glavnih glasnogovornika. Imamo nekog ko je uglađen, elegantan, govori o ozbiljnim temama. Imamo i moderne, mlade koji koriste sleng. Ali svi istu poruku šalju, samo je ton razlčit”, rekla je mađarska novinarka.
Prema istraživanjima Lakmusza, koji je proverio 500 oglasnih poruka na društvenim mrežama, a u svakoj od njih se nalazila lažna informacija – u sve njih je uloženo pola miliona evra.
Iako ilustrativan, primer iz Mađarske poslužio je da se povuče paralela između različitih tržišta.
“U istočnoj Evropi i na Balkanu, mediji su glavni, postavljaju agendu, tematiku i prioritete i onda se to širi na društvene mreže. Problem je što su proteklih 15 godina one bile neregulisane”, istakao je profesor Milosavljević, podsećajući na slučaj iz Slovenije kada je Fejsbuku bilo potrebno 13 sati da skine snimak ubistva.
Za mladu publiku i generaciju Z tradicionalni mediji nemaju nekog značaja, istakla je profesorka Martinoli.
“Prosečan gledalac CNN ima 65 godina. To je publika koja odlazi. Ali, što se tiče tradicionalnih medija kod nas, oni postavljaju teme na dnevni red. U zavisnosti od toga koji ti je medij dostupan, tu sliku stvarnosti imaš”, rekla je Martinoli.
Govornici su istakli posebnu ulogu digitalnih kreatora, koji se bave aktuelnim temama, vode debate i daju komentare, stvarajući dobro povezane zajednice na YouTube-u ili TikTok-u.
“YouTube kreatori imaju svoju zajednicu, oni prave interakcije, oni su budućnost, zapravo sadašnjost. Digitalni kreatori imaju svoju publiku, ali oni se nalaze izvan okvira koji reguliše ovu oblast. Ako ste onlajn – zašto ne koristite doseg koji oni imaju za dobru stvar”, upitao je Mustafa Kuleli, podsećajući da ljudi pre svega donose emotivne odluke, pa i kada je reč o politici.
Kuleli je zaključio da dobro informisani glasač nije mitsko biće, s obzirom na postojeću količinu informacija. Pitanje informisanja i novinarstva postaće neodvojivo od tehnologije i biznis usluga tech kompanija, istakla je Martinoli, kao i da ne možemo ni da pretpostavimo kako će izgledati budućnost, a novinarstvo nam je potrebnije nego ikada.
“Mi kao novinari imamo posao da damo doprinos i da kvalitetno informišemo građane. Moramo da slušamo publiku, da imamo veću interakciju, ne samo da im obezbeđujemo vesti. Tako da građani mogu da odlučuju svesni činjenica”, rekla je Fülöp.
Milosavljević je prepoznao koje su mogućnosti – na tri nivoa.
“Na mikro nivou, svako nešto malo može da uradi da se ispravi, kao što radi Crta. Na makro nivou dve su glavne stvari. Monetizacija medija, u smislu da se prihvate tehnološke takse na X, Metu i druge koji uzmaju novac na njihov račun, bez konsekvenci. Druga stvar je demonetizacija dezinformacija, makar onih strateški plasiranih. Domaćih ili stranih aktera, udariti ih tamo gde boli”, predložio je profesor.
