Putokazi u borbi protiv političkih pritisaka
„Znao sam da ću da trpim posledice, ali kad uđete u ring, u borbu s nekim, morate da trpite udarce“, rekao je jedan od sagovornika Crte u sklopu istraživanja o političkim pritiscima na građane. Sa nalazima tog istraživanja, krajem februara otpočeli smo seriju javnih razgovora o političkom „ringu“ i „borbi“ protiv pretnji, ucena, „usluga“.
Tako je „Čajanka protiv političkih pritisaka“ stigla u Zaječar, zatim Kragujevac, Požarevac, Novi Pazar, Niš, Šabac, Ćupriju i Suboticu. I u svakom gradu isticali smo, ali i uveravali se uz nove primere, da se politički pritisci dešavaju svakodnevno i svuda gde su donosioci odluka, na bilo kom nivou, u bliskoj vezi sa strankom.
Ipak, to što su postali deo svakodnevice, političke pritiske ne čini normalnim. Ni legitimnim. Ni legalnim. Oni nisu ni u sklopu obaveza na radnom mestu, bez obzira na to što nadređeni zahteva odlazak na miting, javno izjašnjavanje o političkoj orijentaciji, prikupljanje kapilarnih glasova.
Građani sa kojima smo razgovarali prepoznaju mehanizme političkih pritisaka. Osetili su ih lično, osetili su članovi njihovih porodica, najbliže okruženje, a bili su i svedoci pritisaka na druge kolege. I koliko god se njihove priče razlikovale, u jednom su svi bili saglasni – institucije ih ignorišu. Odgovori nadležnih organa nisu bili ni približni šteti koja im je naneta, pa mnogi od njih svoje bitke biju i po više godina.
Vreme straha
U svim gradovima koje smo do sada obišli pričali smo i o strahu. Onom strahu koji je prisutan zato što zaštita i podrška okruženja nisu. Taj strah, rekli su nam građani Zaječara, Kragujevca, Požarevca, Novog Pazara, Niša, Šapca, Ćuprije i Subotice, glavna je prepreka da žrtva pritisaka istupi i prstom uperi ka političkim akterima koji ne biraju sredstva da dođu do svog cilja.
Bili su na Crtinim „čajankama“ i oni koji su se pritiscima suprotstavili. Rekli su „NE“ ljudima koji su tražeći „usluge“ od zaposlenih zapravo tražili način da sebi pripišu političke poene. Njima su rekli „NE“, a nama da im je upravo ta borba u koju su se upustili skinula „ogroman teret sa leđa“. Nisu želeli da ćute na zloupotrebe, korupciju, da se suočavaju sa mobingom i ucenama. Želeli su i žele i dalje da stanu na put pritiscima, ali i da svojim primerom podstaknu one koji još nisu skupili snagu za svoje „NE“.
I baš kroz ovakve susrete upoznajemo građane sa istraživanjem, osluškujemo njihova mišljenja i predloge kako da se zajedno borimo protiv svih vrsta političkih pritisaka. Sa njima smo zaključili da ćutanje samo ohrabruje one koji političke pritiske vrše, a da razgovor i pružena ruka ohrabruju one koji pritiske trpe.
Zato nastavljamo put i ka ostalim mestima u Srbiji kako bismo pokazali solidarnost i pružili podršku građanima onda kada odluče da progovore i suprotstave se svim političkim pritiscima.
asistentkinja u Crti
