Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović ovogodišnji dobitnik priznanja “Hrabri glas”
Uzbunjivač iz valjevske fabrike “Krušik” Aleksandar Obradović ovogodišnji je dobitnik priznanja “Hrabri glas”, koje Crta dodeljuje za građansku hrabrost i aktivizam.
Aleksandar Obradović uhapšen je prošlog septembra jer je medijima dostavio dokumentaciju koja ukazuje da su pojedine privatne firme imale privilegovan položaj u “Krušiku” zbog čega je suspendovan sa posla, tri nedelje proveo u zatvoru, a dva meseca u kućnom pritvoru. Usled pritiska javnosti, pušten je na slobodu krajem decembra a Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal još nije podiglo optužnicu.
Prilikom uručenja priznanja Aleksandar Obradović istakao je da se “naše društvo amputirane društvene svesti, na štakama i veštačkim plućima, davi u dubokoj močvari korupcije, bez dostojanstva i slobode dok se posledice sve više akumuliraju i da je žalosno i opasno živeti u 21. veku, u zemlji u kojoj se pojam države vezuje samo za jednog čoveka.”
“Za dostojanstvo se bori, sloboda se osvaja i ne možemo očekivati da nam neko drugi to donese. Nadam se da sam svojim primerom pokazao da je građanska dužnost svakog pojedinca da ne odustaje, ne mrmrlja samo sebi u bradu ili društvenim mrežama već da se neprekidno bori ukoliko želimo da gradimo i živimo u nekom boljem društvu nego danas.“, rekao je Aleksandar Obradović.
Inače, prema Crtinom istraživanju “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2019. godine”, tek trećina građana izjasnila se da bi prijavila korupciju. Među onima koji ne bi prijavili korupciju, u odnosu na prethodnu godinu povećao se procenat onih koji to ne bi uradili zbog straha od posledica (sa 27 odsto 2018. godine na 40 odsto 2019. godine) i korumpiranosti nadležnih (sa 24 odsto 2018. godine na 39 odsto 2019. godine).
“I zato na današnji dan 5. oktobar, kao simbol buđenja građanske svesti i početka osvajanja demokratije, želimo da se zahvalimo Aleksandaru Obradoviću, koji je svojim hrabrim glasom progovorio u ime svih onih koji su uplašeni, čiji se glas ne čuje i onih koji su obespravljeni” izjavila je direktorka Crte Vukosava Crnjanski prilikom uručivanja priznanja u Valjevu.
Crta je priznanje “Hrabri glas” ustanovila 2018. godine kako bi pružila podršku pojednicima i organizacijima koji ne odustaju i koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja idu napred i svojom snagom i primerom ukazuju da su promene moguće. Dosadašnji dobitnici priznanja su Marija Lukić iz Brusa i inicijativa “Ne damo niški aerodrom”.
Celokupno obraćanje Aleksandra Obradovića pročitajte u nastavku:
„Veliko zadovoljstvo i čast mi je da ova nagrada dolazi od Crte, organizacije civilnog društva, čije aktivnosti i rad na demokratizaciji našeg društva, pratim i podržavam godinama unzad. Zahvaljujem se na ovoj nagradi, ima veliki značaj i vrednost za mene.
U uređenim društvima u kojima funkcionišu institucije i kakvim nas najviši nosioci vlasti sve vreme uveravaju da živimo, moj postupak bio bi nešto sasvim uobičajeno i normalno. Nadležne institucije odmah bi proverile moje navode, ispitale odgovornost i ulogu svih uključenih u lancu devastiranja fabrike “Krušik” i na kraju pokrenule postupke. Ili protiv onih na koje ukazujem ili protiv mene. Ipak već punih 22 meseca od kada su se prvi dokumenti pojavili u javnosti i godinu dana od mog hapšenja, tapkamo u mestu. Uprkos hiljadama dokumenata, neoborivih dokaza i istraživačkih priča nezavisnih medija u našoj zemlji, najviši nosioci vlasti, sve vreme koriste nepromenjen narativ u kome relativizuju i manipulišu činjenicama i istinom, i u nepreglednoj kompoziciji spinova i neistina brane neodbranjivo. Afera Krušik je dokumentovana i neodbranjiva afera i gotovo izvesno, samo jedna u nizu, koja će svoj epilog sačekati u periodu nakon promene ovog režima.
Naše društvo amputirane društvene svesti, je na štakama i veštačkim plućima, davi se u dubokoj močvari korupcije, bez dostojanstva i slobode dok se posledice sve više akumuliraju. Žalosno i opasno je živeti u 21. veku, u zemlji u kojoj se pojam države vezuje samo za jednog čoveka. Kad sve zavisi od volje jednog čoveka imamo društvo bez pravde i slobode.
Ono što me najviše brine je što većini građana za ovakvo stanje u društvu postaje svejedno i nekako stičem, utisak da na sve što nam se dešava reaguju kao da se to događa u Zimbabveu, a ne u zemlji u kojoj živimo. Što više trpimo, više i propadamo, i pitanje je šta će ostati nakon odlaska sa vlasti jednog čoveka i aktuelnih vlastodržaca.
Za dostojanstvo se bori, sloboda se osvaja i ne možemo očekivati da nam neko drugi to donese. Nadam se da sam svojim primerom pokazao da je građanska dužnost svakog pojedinca, da ne odustaje, ne mrmlja samo sebi u bradu ili društvenim mrežama, već da se neprekidno bori ukoliko želimo da gradimo i živimo u nekom boljem društvu nego danas.“
Aleksandar Obradović
