Obraćanje programskog direktora Crte na zajedničkoj sednici Specijalnog odbora „Štit demokratije“ i Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu

Srbiju njeni građani sve češće nazivaju Ćacilendom. Šta je zapravo Ćacilend – ta neprevodiva reč? Prostor između zgrada Predsedništva i Narodne skupštine Republike Srbije, u centru prestonice, zauzeli su ljudi s dosijeima punim kriminalnih dela, uključujući i ratne zločine. Iz tog, dakle, kampa pod imenom Ćacilend, stiže fizičko i verbalno nasilje nad novinarima, aktivistima, poslanicima i ostalim građanima. Dok ta neformalna jedinica za primenu sile napada nedužne građane, policija pasivno posmatra ili, pak, štiti nasilnike umesto žrtava.

Pojedinci koji vršljaju po Ćacilendu sada se na izborima pojavljuju kao članovi paraposmatračkih misija, koje su povezane s političkim strankama i GONGO (“vladinim nevladinim”) organizacijama. Ćacilend je  simbol pada institucija pod noge  kriminalnog kartela.

Mediji pod kontrolom vlasti podrivaju poverenje javnosti u “zapadnu” demokratiju, dovode u pitanje legitimitet EU, nezavisnih institucija i građanskih pokreta, a sve u tonu s retorikom Kremlja. Tako se i pokušaj demokratskih promena u Srbiji etiketira kao „obojena revolucija“.

Ono što se prošle nedelje dogodilo u tri opštine ne može se nazvati izborima. Posmatračka misija Crte bila je primorana da se povuče iz jedne opštine nakon što su dve mlade posmatračice fizički i verbalno napali kriminalci povezani s režimom. Policija, udaljena tek nekoliko metara, nije reagovala. To je treći put da je Crta morala da prekine misiju zbog ugrožene bezbednosti posmatrača.

Nije ovde više reč o neregularnostima. Na delu je kriminalizacija izbornog procesa. Umesto demokratske utakmice, izbori donose organizovano nasilje i demonstraciju moći onih koji su iznad zakona.

Duže od decenije vladajući SNS stapa državu i partiju – do mere da je izborna konkurencija praktično ukinuta. Nalazi ODIHR-a o decembarskim izborima 2023. godine potvrdili su ono što građani odavno znaju: izborni ambije izobličen je sistemskom zloupotrebom javnih resursa, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, dirigovanim medijima i organizovanim migracijama birača. Neregularnosti nisu greška već temelj na kome je aktuelni sistem napravljen.

Evropska unija ne može da čeka još jedne loše izbore da bi reagovala. U ovakvim okolnostima, naredni izbori u Srbiji ne mogu biti ni slobodni ni pošteni, ali mogu da nose ozbiljan rizik od eskalacije nasilja.

Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogu da imaju efekta samo ako postoji jaka političku volja za to. A ona ne postoji.

Imamo jasne i sprovedive zahteve:

1. Rani, kontinuiran i dugoročni monitoring
   Nije dovoljno posmatrati dan izbora. Potrebno je dubinski i konstantan nadzor zarad sprečavanja zloupotrebe državnih resursa i zarobljenih medija za gušenje političke konkurencije.

Mere treba da budu usmerene na konkretne političke aktere koji se služe zloupotrebama, a ne na građane koji već dovoljno trpe.

2. Obavezna zaštita nezavisnih domaćih posmatrača
   Napadi na posmatrače ne smeju da ostanu nekažnjeni.

EU mora ozbiljno da razmotri fenomen „paralelnih posmatrača“, povezanih s vladajućim partijama i angažovanih da legitimišu nameštene izbore.

3. Direktna komunikacija sa građanima
   Nije dovoljno komunicirati samo  s političkim elitama. Građani su izloženi neumornoj antievropskoj i antizapadnoj propagandi iz domaćih i stranih izvora. EU mora direktno da se obraća građanima i da razume njihove sumnje koje su izgrađene propagandnim narativima.
4. Čvrsta podrška civilnom društvu
   Civilno društvo je okosnica demokratskog otpora, sigurnosna mreža u prostoru slomljenih institucija Potrebna je strateška i dugoročna podrška, usmerena na prekid kulture nekažnjivosti.

Ovi zahtevi nisu ambiciozni.
Oni su minimum neophodan za sprečavanje trajne štete po poverenje u izbore i demokratske institucije.

Više od 20 godina Crta je na liniji odbrane demokratije u Srbiji – proverava činjenice, suzbija dezinformacije, dokumentuje izborne zloupotrebe, brani prostor za građanski aktivizam i razotkriva sistematsko urušavanje demokratskih institucija.

Danas se Srbija suočava s posebno opasnim okolnostima – kriminalizovane institucije, sistemska manipulacija izborima i zagađen sistem informisanja deluju sinergetski. Država sve više preuzima ruske modele dezinformisanja; problem nisu samo dezinformacije koje dolaze spolja, nego i one koje se generišu ovde.

Pokušajem da se demokratske promene u Srbiji predstave kao deo strane agende  normalizuju se narativi Kremlja.

Videli smo kako se dezinformacije nastale u političko-medijskom ekosistemu Srbije šire  zapadnim Balkanom, podstičući polarizaciju i podrivajući demokratiju u regionu. Nezavisni istraživački novinari otkrili su da je 204 državljana Rusije, uključujući osobe povezane s FSB-om, oligarhe pod međunarodnim sankcijama i ratne profitere, dobilo srpsko državljanstvo, zahvaljujući netransparentnim odlukama donetim u ime „nacionalnog interesa“. Time  je Srbija praktično postala obilaznica oko EU sankcija protiv Putinovog režima.

Mnogo je događanja koja izazivaju zabrinutost za evropsku bezbednost: nerešen napad u Banjskoj 2023. na Kosovu, medijski navodi o grupama povezanim s Rusijom koje su  obučavane u zapadnoj Srbiji za  izazivanje nereda pred izbore u Moldaviji, hapšenja srpskih državljani zbog zločina iz mržnje u Parizu i Berlinu. To nisu izolovani incidenti, već deo obrasca hibridnog delovanja koje prevazilazi granice Srbije.

Budućnost demokratije na Zapadnom Balkanu ne može se štititi samo deklaracijama.

Potrebni su jasnoća, doslednost i hrabrost.
Evropska unija mora da prepozna da se u Srbiji ne odvija samo još jedan slučaj pada demokratskih standarda, već o potencijalno ozbiljnim posledicama po evropsku stabilnost i bezbednost.

Kada se izborni proces kriminalizuje, institucije zarobe, a dezinformacije pretvore u oružje, cena nečinjenja postaje mnogo veća od cene delovanja.

Zato vas molimo da ne ostavite građane Srbije same u borbi. Srbiji su hitno potrebni principijelni saveznici, posvećeni odbrani demokratije. Aktivni građani  i civilno društvo čine poslednju liniju odbrane od daljeg survavanja demokratije.