Obraćanje programskog direktora Crte o stanju demokratije i ishodu parlamentarnih izbora pred Delegacijom Evropskog parlamenta za Srbiju

Na sastanku Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju o postizbornom pejzažu u Srbiji, održanom 4. novembra 2020. godine, kojem su pristustvovali i Ana Hrustanović, ambasadorka Srbije pri Evropskoj Uniji, Kristor Makridis, zamenik šefa jedinice Evropske komisije za Srbiju i Elza Fenet, šefica odseka za Zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove, programski direktor Crte i šef Posmatračke misije Crte istakao je da:

• Atmosfera nakon izbora u Srbiji ne ohrabruje ako govorimo o demokratiji
• Brojne izborne nepravilnosti, iako podrobno dokumentovane od strane domaćih posmatrača, i istaknute u novim izveštajima OEBS/ODIHR-a i Evropske komisije, vladajuća koalicija zapostavlja, odbija, čak i opisuje kao površne i bez jake argumentacije
• U ovakvoj situaciji, u kojoj jedna partija sa namerom ostaje slepa za izazove u izbornom procesu, gotovo je nemoguće govoriti o bilo kakvom smislenom dijalogu. Bez obostranog prihvatanja da određeni problemi postoje, prostor za diskusiju značajno je sužen.

Kompletno obraćanje programskog direktorka Crte i šefa Posmatračke misije Crte sledi u nastavku:

 

U ime Crte, želim da vam se zahvalim na prilici da se obratim Delegaciji.

Parlamentarni izbori održani su u ambijentu već dužeg trenda urušavanja demokratije u Srbiji. Glavni izazovi odnose se na drastičnu nejednakost medijskog izveštavanja u korist vladajućih partija, što je biračima uskratilo objektivne informacije o izbornoj ponudi. Pored toga, rasprostranjenu praksu zloupotrebe javnih resursa i položaja od strane javnih zvaničnika, kao i pritisaka na birače i klijentelizma, pratio je izostanak reakcije institucija u cilju sprečavanja ili sankcionisanja neregularnosti.

Dok je veliki deo opozicije proglasio bojkot i nije bio spreman da učestvuje u dijalogu o izbornim uslovima, vladajuća većina opredelila se za simulaciju pluralizma. To je podrazumevalo ključne izmene u okviru izbornog sistema nekoliko nedelja pred izbore, koje niko nije zahtevao, i o kojima nije bilo dogovora ni javne debate, protivno međunarodnim demokratskim standardima. Ovo tzv. „podešavanje“ izbornih uslova jeste zvanično dovelo do povećanja izborne ponude na 21 listu, ali fer nadmetanje nije bilo moguće zbog ogromne prednosti vladajuće većine, nadmoći njenih predstavnika na ključnim pozicijama i njihovog prisustva u medijima, što je istaknuto i u izveštaju misije OEBS/ODIHR-a. Ambasadorka Hrustanović je u pravu kada kaže da je 70% preporuka potpuno ili delimično ispunjeno. Međutim, to ne daje pravu sliku ako uzmemo u obzir da se one nisu odnosile na ravnopravnu zatupljenost u medijima, pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa. Drugim rečima, vlada je vešto odabrala da usvoji uglavnom tehničke mere koje nisu dovele do značajnih unapređenja u ključnim oblastima.

Parlamentarni izbori, koji su više ličili na predsedničke, rezultirali su najmanjom izlaznošću na parlamentarnim izborima od 2000. godine i doveli do parlamenta sa najmanje pluralizma u istoriji višestranačja u Srbiji. Slabost institucija ogleda se i u formiranju vlade sa zakašnjenjem od četiri meseca, bez ikakvog racionalnog i javnosti poznatog obrazloženja. Takođe, mandat vlade, najavom predsednika Vučića, ograničen je na samo 18 meseci i pre nego što je vlada formirana. To je posebno zabrinjavajuće ako imamo u vidu nespremnost institucija da prepoznaju i otklone mnogobrojne goruće probleme, uključujući i izuzetno slab napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u kome Srbija nije otvorila novo poglavlje još od decembra 2019. godine. Zatim, pitanje medija, uz zakasnelo usvajanje Akcionog plana koje onemogućava sprovođenje Medijske strategije. Takođe, i potpuno odsustvo parlamentarnog nadzora i odgovornosti vlade, imajući u vidu da parlament nije iskoristio mogućnost da kroz skupštinske odbore pripremi novi saziv za diskusiju o izveštajima nezavisnih institucija, ili goruća pitanja koja od nedavno potresaju javnost – poput upravljanja COVID-19 krizom ili prekomerne upotrebe sile nad građanima od strane policije na protestima u julu.

Ovakvo odsustvo reakcije institucija je posledica namere vladajuće koalicije da i dalje zapostavlja probleme slabosti demokratije i demokratskih institucija u Srbiji. Brojne izborne nepravilnosti, iako podrobno dokumentovane od strane domaćih posmatrača, i istaknute u novim izveštajima OEBS/ODIHR-a i Evropske komisije, vladajuća koalicija zapostavlja, odbija, čak i opisuje kao površne i bez jake argumentacije.

U ovakvoj situaciji, u kojoj jedna partija sa namerom ostaje slepa za izazove u izbornom procesu, gotovo je nemoguće govoriti o bilo kakvom smislenom dijalogu. Bez obostranog prihvatanja da određeni problemi postoje, prostor za diskusiju značajno je sužen.

Atmosfera nakon izbora u Srbiji ne ohrabruje ako govorimo o demokratiji, naprotiv, iskreno smo zabrinuti da će kvalitet demokratije i dalje opadati. Nakon izbora, neravnopravnost u medijskoj zastupljenosti partija na vlasti i u opoziciji se nastavlja, uz 75% medijskog prostora posvećenog vladajućoj većini. Takođe smo svedoci neprestanog pritiska na nezavisne aktere i branioce demokratije. Kao što smo već čuli, organizacije civilnog društva stalna su meta ciljanih istraga, dok je oko 15 napada na novinare mesečno zabeleženo samo u ovoj godini.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, verujemo da novi parlament i vlada više nemaju izgovor, niti prepreke, za politike, rešenja i mere koje bi ubzale napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Ipak, jako smo zabrinuti da je nadmoćna vladajuća većina odlučna da se bavi samo ulepšavanjem okolnosti u kojima demokratija u Srbiji nazaduje, umesto stvarnim promenama koje bi suštinski unapredile uslove za funkcionalnu demokratiju i evropsku budućnost zemlje.

Otvoren sam za sva pitanja. Hvala još jednom na prilici da vam se obratim.