Štrajk glađu onih koji imaju apsolutno sve poluge i mehanizme u društvu da sprovedu kakvu god politiku naume, služi isključivo u svrhu manipulacije i skretanju pažnje sa problema na koji deo javnosti glasno ukazuje.
Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.
Te ‘99. godine nije ubijen samo Slavko Ćuruvija, kao ni 2003. samo Zoran Đinđić. Sa svakim tim strašnim zločinom ubijena je i po jedna šansa da u Srbiji vladaju zakoni, a ne moćnici nad zakonima. Ubijena je šansa da su u Srbiji institucije te koje čine stub države, a ne pojedinci koji tu državu prilagođavaju sebi i interesima očuvanja svoje moći, bez obzira na to kako se oni zovu i koje boje nose.
CRTA predlaže potpunu zabranu izbornim kandidatima koji su na državnim funkcijama i u javnoj službi da tokom izborne kampanje otvaraju, pokreću, udaraju temelje fabrikama, pogonima, maze krave i brinu o kokoškama na uspešnim državnim farmama.
Deluje da u Srbiji niko ne želi da se pozabavi, ozbiljno, uređenjem izbornog procesa. Partijama, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, kao da odgovaraju postojeći izborni uslovi, koji su u neskladu sa postojećim zakonskim okvirom.
Demokratija nije diktatura većine već sistem gde konflikt biva institucionalizovan. Ona predstavlja stalni proces vođenja dijaloga i uspeva da institucionalizuje konflikte, da prisili ljude da sednu za sto i da razgovaraju.
Zloupotreba javnih resursa, otvoreni pritisci na birače, ćutanje nezavisnih institucija i ignorisanje postojećih zakona, zatim rastući broj incidenata koji se dešavaju na dan glasanja postaju sve više pravilo, a ne izolovani incidenti.
Ono što je dosadašnja praksa pokazala u odnosu institucija prema građanima je da ne postoji uzlazna linija, i nakon učinjene greške ne usledi izvinjenje, niti za to neko odgovara na ovaj ili onaj način, a linija koja brani pravo građanina se polako spušta prema dnu, dodatno ograničavajući samu po sebi ne preveliku slobodu.
Slobodan pojedinac i slobodno društvo su preduslov za stvaranje blagostanja i stav da u bedi nema slobodnih izbora je zamena teze i neodgovoran odnos i prema izbornom procesu i prema ozbiljnom problemu siromaštva u Srbiji.
