Slobodni izbori, san građanske Srbije

Raša Nedeljkov / 26.2.2019.

Za Srbiju slobodni i fer izbori predstavljaju lestvicu koja je, ponovo, prilično visoko da bismo je bez muke preskočili. Izborni uslovi se iz godine u godinu pogoršavaju, a kao najbolji opis trenutne situacije su izbori u Lučanima održani u decembru prošle godine. Prema nalazima Crte, ti izbori su bili najmanje demokratski i najmanje slobodni od kada posmatramo izbore. Zloupotreba javnih resursa, otvoreni pritisci na birače, ćutanje nezavisnih institucija i ignorisanje postojećih zakona, zatim rastući broj incidenata koji se dešavaju na dan glasanja postaju sve više pravilo, a ne izolovani incidenti.

 

Dok čekamo odgovor suda i reakcije nadležnih organa na nepravilnosti koje smo utvrdili u Lučanima, borba za slobodne izbore mora da se pojača.

 

Na unapređenje izbornog procesa ne treba gledati kao na naučnu fantastiku. Da bi izbori bili FER, svi učesnici u kampanji moraju imati ravnopravne uslove za komunikaciju sa biračima i jasna pravila igre koja će se poštovati od strane svih učesnika u izbornoj trci, odnosno sistem koji će sankcionisati one koji ta pravila krše. Izbori su SLOBODNI dokle god svi birači mogu bez ikakvih pritisaka, ucena, pretnji ili mita informisano odlučivati kome će ukazati svoje poverenje, a kandidati prezentovati svoje ideje i programe.

 

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, ravnopravnost učesnika i ravnomerna medijska zastupljenost, kapacitet i efikasnost izborne administracije, transparentnost procesa i vraćanje poverenja birača u izborni proces, te pravna sigurnost i zaštita izbornog prava oblasti su u kojima država Srbija mora ozbiljno da zasuče rukave kako bi se izborni proces vratio u okvire dostojne demokratske Srbije.

 

Da li Srbija može da uradi reviziju biračkog spiska? Ima li hrabrog da saopšti građanima kakvo je pravo stanje biračkog spiska? Da li može pravosuđe da sprovodi postojeće zakone i da izađe na kraj sa kriminalcima koji prete, podmićuju i ucenjuju građane da glasaju po nečijoj direktivi? Da li je moguće sprečiti državnim funkcionerima da tokom izborne kampanje otvaraju fabrike ili puteve i time dovode u zabludu birače da partija o svom trošku investira po Srbiji, a ne građani sopstvenim odricanjem kroz poreze i takse. Da li može Srbija da uvede red u medije i zabrani pristrasno i neravnopravno izveštavanje u kampanji? Da li članovi biračkih odbora mogu da nauče procedure na biračkom mestu i dosledno ih primenjuju na izborni dan? Da li može da se zabrani korišćenje javne imovine u kampanji pojedinih kandidata?

 

Ovo su neka od pitanja kojima treba da se pozabave svi akteri koji drže do demokratije, vladavine prava i evropske perspektive Srbije, a odgovori i rešenja na njih daće konkretne korake koje je potrebno sprovesti u reformi izbornog procesa, bez kojih ćemo nastaviti da klizimo ka autokratskom sistemu.

 

Građani ne smeju da budu samo razočarani posmatrači koji stoje sa strane. Bez pritiska građana, neće biti ni političke volje za sprovođenje reformi u izbornom procesu. Građani koji ćute, propuštaju šansu da spreče mutiranje krhke srpske demokratije u autokratiju, u kojoj će slobodni izbori ostati samo nedosanjani san građanske Srbije.

 

Tekst je objavljen u Kikindskim novinama.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović