Nema demokratije bez nezavisnih institucija
Ako pogledate izbliza, pročitate akademsku literaturu napisanu u poslednjoj deceniji, videćete da problem sa demokratijom nema samo Srbija, a ni samo Evropa. Demokratija prolazi kroz krizu. Krizu rasta, rekao bih. Ovo je politički režim koji je u nekim zemljama iako zaista mlad, dok u drugim na njega gledaju kao na stari sistem kome su potrebne reforme. Pitanje je naravno kakve reforme i možemo li neke varijante demokratije koje postoje recimo u Mađarskoj i Poljskoj nazvati demokratijom. Nemački autor i profesor na Harvardu, Jaša Munk je napisao knjigu “Narod protiv demokratije, zašto je sloboda ugrožena i kako je spasiti“ u kojoj identifikuje dva moguća načina razvoja demokratskih sistema. Ili ćemo transformisati demokratiju u demokratiju bez prava ili u prava bez demokratije.
Kontekst u kome se danas razvija demokratija sasvim je različit od onog kakav je bio posle Drugog svetskog rata kada je postojao brz ekonomski razvoj i kada su ljudi bili uvereni da ih čeka bolja budućnost. Rastao je kvalitet života, očekivali su za svoju decu bolji život nego što su ga oni imali. To ljudi danas ne očekuju. To nije samo problem u Evropi i u Srbiji, to je opšti problem. Izbor Donalda Trampa u Americi je posledica toga i ponoviću da to nije samo srpski problem.
Svi mi smo usresređeni na svoje zemlje, ali ako pogledate globalno, ovo je kriza koja prevazilazi nacionalne granice. Pitali ste me vezano za sudstvo, koje je jedan od stubova države i neposredno je pogođeno ovom situacijom utoliko više, ali to nije novost. Hamilton je 1788. godine u saveznim novinama napisao da je to najslabija od tri vlasti jer zavisi od one druge dve, da bi obavljala svoj posao. Dakle, sudstvu je potrebna najveća zaštita upravo zato što je najslabiji stub i kao takav prvi se napada.
Ima još jedna zanimljiva knjiga, isto tako zanimljivog naslova – „Kako demokratije umiru“. Napisali su je Levicki i Ziblat koji pokušavaju da objasne kako autoritarni lideri iznutra uništavaju demokratiju koristeći demokratske institucije. Jedna od prvih stvari koje kažu je da autoritarni lideri pre svega pretvaraju institucije, posebno sudove, u oružje. To što lideri nezavisne sudove predstavljaju kao svoje oružje nije koincidencija. Nezavisni sudski sistem je jedina garancija koju građani imaju da, koliko god je na čelu države jedna populistička ili autoritarna sila, postoji jedan nezavisni stub koji štiti ljudska prava. Možete na demokratiju gledati kao na sistem slobodnih izbora, gde se svake četiri godine biraju novi lideri, ali demokratiju možete definisati i kao nešto drugo. Demokratija je u osnovi institucionalizacija konflikta i zaštita prava manjina. Tu je velika razlika između totalitarnih režima i demokratije .
Demokratija nije diktatura većine već sistem gde konflikt biva institucionalizovan. Drugim rečima, to je stalni proces vođenja dijaloga koji vodi ka rešenjima o kojima se pregovaralo, a koji bi inače mogli da u jednom trenutku prerastu u krvave konflikte. Demokratija uspeva da institucionalizuje te konflikte, da prisili ljude da sednu za sto i da razgovaraju.
Italijanski profesor Luidji Feradjali je rekao da je dobar sudija onaj koji je u stanju da osudi kada je uveren da je optuženi kriv čak i ako 99% ljudi misli da bi ga trebalo osloboditi i obratno. Ako mene pitate da li je moguće imati demokratiju bez nezavisnih sudija, moj odgovor je ne. Možete imati izbore svakih četiri ili pet godina, slobodne izbore, možete imati sve, ali ako nemate slobodne, nezavisne i neutralne institucije koje građanima garantuju prava, čak i ako su oni pripadnici manjina, onda ćete možda imati formalnu demokratiju, ali izvesno nećete imati istinsku demokratiju.
Ja dolazim iz zemlje (prim. prev. Portugal) koja kao i vaša nekada nije bila jaka ekonomski. U Evropi koliko se sećam u to vreme, sve o čemu smo pričali je Evropska zajednica i disali smo za Evropsku zajednicu. Za sve smo ih krivili zapravo, čak i za rupe na ulici. Ne treba da se borite za nezavisnost sudstva zato što želite da uđete u Evropsku Uniju. Treba da se borite za to zato što je ovo važno za vašu demokratiju bez obzira hoćete li ući ili ne u Evropsku Uniju i bez obzira da li je to jedan od kriterijuma Kopenhagena ili Poglavlje 23, osnovno je pravo građana da ima nezavisne sudove gde su njegova prava zastićena u svakom slučaju. Ko treba da se bori za nezavisno sudstvo, pa svako od nas u našim zemljama, svaki građanin Srbije treba da se bori za ovo. To je najbolji odgovor koji mogu da vam dam.
Autor: Filipe Markeš, Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju
(jedan od govornika na konferenciji „Civilno društvo za odgovornu vlast“)
