Izlaganje programskog direktora Crte pred odborom za EU poslove Bundestaga

Pročitajte izlaganje Raše Nedeljkova, šefa posmatračke misije i programskog direktora Crte, pred članovima odbora za EU poslove Bundestaga.

Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Odbora,

Još jednom su se izbori u Srbiji pokazali manje kao mehanizam smenjivosti vlasti, a više kao parada nedostižnih početnih prednosti vladajuće stranke, stečenih kroz sistemsku zloupotrebu državnih institucija i zakona, u cilju sprečavanja mogućnosti da se izborima promeni bilo šta. U situaciji smo da počnemo da verujemo u onu parolu koja kaže da bi izbori, kada bi stvarno mogli da donesu promene, već bili zabranjeni. 

Crtina vrlo konzervativna procena, proizašla iz iscrpne analize ograničenih javno dostupnih podataka, kaže da se netačnost biračkog spiska broji u najmanje 30.000 birača. Sakupili smo nepobitne činjenice koje ukazuju da su manjkavosti zvanične evidencije birača korišćenje za sprovođenje nelegalnog i nelegitimnog izbornog inženjeringa zarad prekrajanja izborne volje birača. 

Iz raznih delova Srbije, ali i iz inostranstva (Bosna i Hercegovina i Crna Gora) dovođeni su ljudi da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu, i to na osnovu zvaničnog prebivališta u prestonici u kojoj ne prebivaju, a zarad ishoda izbora po volji vladajuće stranke. Štaviše, mnogi od tih ljudi bili su podmićeni – primili su novac za glasanje – ili su glasali pod pritiskom.

Politički pritisci na građane toliko su pojačani da se među desetinama građana koji su s nama podelili svoja mučna iskustva, našla i onkološka pacijentkinja kojoj je nuđeno da, ako učini uslugu stranci, brže stigne na red za operaciju koja bi mogla da joj spase život.

Takvi primeri su posledica dugogodišnjeg partijskog podrivanja integriteta institucija  i širenja kulture nekažnjivosti. 

ODIHR je jasno ocenio u kojoj meri je ispunjeno 85 preporuka koje je ta organizacija uputila Srbiji u poslednjih 10 godina. Samo četiri prioritetne preporuke su u potpunosti uvažene i sprovedene u delo i sve se odnose na transparentnost rada izborne administracije. To  jeste važna tema, ali, ipak, nije rešeno nijedno od gorućih pitanja na koje ODIHR dosledno ukazuje: pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i funkcije, korupcija, neetičko izveštavanje medija, brisanje granice između države i stranke, neuređenost biračkog spiska.

Vlast je pažljivo birala poteze kojim je pred očima međunarodne zajednice stvarana iluzija reformi, izbegavajući promene koje bi suštinski služile javnom interesu.

Od izbora do izbora, kršenja zakona sve su mnogobrojnija i drastičnija. Na primer, polovina lista za beogradske izbore falsifikovala je potpise podrške građana. Bez sudskog epiloga su prošli raniji takvi slučajevi – u 2016. falsifikovano je više od 15.000 potpisa, a niko nije optužen. Tužilaštvo odbacuje sopstvenu dužnost da se bavi krivičnim delima vezanim za izbore.

Nominalno nezavisne institucije krajnje su pasivne u odnosu na zaštitu integriteta izbora, čime pokazuju da su pod političkom kontrolom. Zakonske promene koje su predstavljane kao važan korak napred, a posebno u odnosu na medijsku sferu, nisu dale nikakav efekat.

Naprotiv, medijska neravnopravnost je još veća. Predstavnici vlasti zauzeli su 75 odsto vremena u medijima namenjenog političkim informacijama i temama, što je 10 odsto više nego na izborima 2022. godine. Neprofesionalno služeći promociji vlasti, najuticajniji mediji punili su javni prostor verbalnim nasiljem. Zajedno s državnim institucijama, mediji su doprineli brisanju granice između države i stranke. Činilo se da imamo izbore za predsednika Srbije, pa ne čudi što je sondaža javnog mnjenja pokazala da četvrtina građana stvarno tako misli. Iako nije bio kandidat na izborima, predsednik Vučić je dobio četiri sata medijskog vremena više nego sve opozicione liste zajedno. Njegova medijska sveprisutnost je zapanjujuća – 2023. godine više od 300 puta se uživo obraćao građanima preko televizije. 

Zaposleni u javnom sektoru, kao i korisnici sistema socijalne zaštite, bili su izloženi nemilosrdnim pritiscima. Ipak, nijedan slučaj nije dobio institucionalni ili sudski odgovor.

Crtina preliminarna ocena izbornog dana kaže da je na 10 odsto biračkih mesta na beogradskim i na 5 odsto na parlamentarnim izborima bilo teških nepravilnosti tipa – kupovina glasova, „bugarski voz”, povreda tajnosti glasanja…  U Beogradu je Crta prepoznala obrasce organizovanih migracija birača i s njima povezanih problema s biračkim spiskom na 14 odsto biračkih mesta. Iako je beogradske izbore posmatrala samo Crta pošto ODIHR nije imao taj mandat, dokazi ubedljivo ukazuju na kršenje Kopenhaškog dokumenta OEBS-a iz 1990. i izbornu prevaru.

Ono što su Crtini posmatrači otkrili samo je vrh ledenog brega. Višestrukim statističkim analizama, uključujući analizu retkih imena u biračkom spisku, podataka sa biračkih mesta i informacija dobijenih od institucija i građana, identifikovan je sledeći obrazac:

• prebivališta u Beogradu, neophodna za glasanje na lokalnim izborima, prijavljivana su neposredno pred izbore, na organizovan i koruptivan način;

• birači su grupno prijavljivani na iste adrese, najčešće na one na kojima ne postoje uslovi za stanovanje; 

• “migrirajući” birači su pod pratnjom odlazili na glasanje; 
• nakon izbora su brisani iz biračkog spiska za Beograd.  

Takva operacija mogla je da bude izvedena samo kroz institucije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vodi registar prebivališta, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje vodi birački spisaki i organe lokalnih samouprava, zadužene za ažuriranje biračkog spiska za svoje područje. Zamislite da državni službenik u Nemačkoj nekome iz Frankfurta nezakonito promeni Hauptwohnsitz (prebivalište) kako bi glasao na lokalnim izborima u Lajpcigu – kako bi reagovale nemačke institucije? 

Naš poziv institucijama je da hitno omoguće transparentnost biračkog spiska i istraže kršenja zakona; to bi bio tek preduslov za dalji rad na unapređenju integriteta izbora i vraćanju poverenja građana u institucije. Biračkom spisku je neophodna hitna nezavisna revizija, u skladu s preporukama ODIHR-a. Policija i tužilaštvo treba da ispitaju sve navode o krivičnim delima i da procesuiraju odgovorne.  

Imajući u vidu da država negira sve probleme u vezi s izborima, jasno je da je Srbiji potrebna podrška Evropske unije, država članica EU i drugih međunarodnih demokratskih aktera u pronalaženju rešenja za izlazak iz ove krize. Očekujemo da međunarodna zajednica vidi dalje od geopolitike, odnosno da geopolitičke interese sagleda u široj slici, uviđajući da oni ne mogu biti ispunjeni ako demokratija u Srbiji nastavi da se srozava. Slabljenje demokratije može samo da približi Srbiju nedemokratskom delu sveta. To potvrđuje i podrška koju je vlast u Srbiji promptno dobila od Rusije odmah posle izbora.