Do 10 sati na izbore za odbornike Skupštine grada Beograda izašlo je 9,9 odsto građana s pravom glasa (margina greške 0,2%). Poređenja radi, izlaznost na beogradskim izborima u decembru do 10 časova iznosila je 9,6 odsto. Na dva odsto biračkih mesta je primećeno da se vodi paralelna evidencija glasača, a na jedan odsto su bile prisutne osobe koje nemaju ovlašćenja da budu tu.
Crta poziva građane da prijave sve izborne mahinacije koje uoče putem mejla [email protected] ili pozivom na broj 063/591-585
“Glavni metod ruske političke izborne tehnologije je rat”, rekao je Aleksandar Čerkasov iz Centra za odbranu ljudskih prava Memorijal. Kao istaknuti mirovni aktivista i borac za ljudska prava objasnio je mehanizam nasilja koji se, kako kaže, decenijama prenosio da bi rezultat toga bio danas i rat u Ukrajini. Ali nije samo jedan rat, niti jedan…
Superizbornu godinu obeležava više strah nego nada – zbog uspona desnice, jačanja autokratija, ali i političkih elita koje, nemajući rešenja za krize i konflikte, vladavinu prava stavljaju u drugi plan. Pobeda Donalda Trampa bi izbacila temu demokratije iz narativa u regionu, a svi pozitivni primeri, poput Poljske, svedoče da borba za izborne uslove i kvalitet…
Pročitajte uvodno izlaganje Svetlane Slapšak – književne istoričarke, antropološkinje, klasične filološkinje i književnice – u okviru međunarodne konferencije „Imamo li izbora?“ u Beogradu (23.10.2024). Ohlokratija je grčka složenica i znači ”vladavina ološa”, prvi ju je upotrebio antički grčki istoričar Polibije. Ovde je upotrebljavam kao operativni termin za opis trenutnog načina vladanja u Srbiji. Godine…
Pročitajte ceo govor Vukosave Crnjanski, direktorke Crte prilikom otvaranja međunarodne konferencije „Imamo li izbora?“ u Beogradu (23.10.2024). Drage gošće i gosti, saveznice i saveznici, Hvala vam što ste ovde i što ćemo zajedno pokušati da napravimo dobru konferenciju, odnosno da uradimo nešto dobro za izbore – ovde, ali i na drugim mestima gde se…
Problemi izbornih procesa kojima se ispoljava kriza izborne demokratije tema su međunadrone konferencija koja se u naredna tri dana održava u Beogradu u organizacije Crte. Više desetina akademskih istraživača, stručnjaka iz raznih oblasti, predstavnika institucija, angažovanih intelektualaca i aktivista tražiće odgovore na pitanja koja su aktuelna ne samo u Srbiji i drugim nekonsolidovanim demokratijama, nego…
Od stambene zajednice, preko organa lokalne samouprave do Narodne skupštine, Vlade, ministarstva – donose se, često bez konsultacija sa građanima, odluke koje bitno utiču na njihov svakodnevni život. Pored toga što je prostor za participaciju sužen od strane institucija, sami građani često nisu dovoljno informisani, pa time ni svesni da postoje mehanizmi koji im omogućavaju…
Gong i CRTA, kao nezavisne i nestranačke organizacije civilnog društva iz Hrvatske i Srbije posvećene razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma, napravile su zajedničku analizu stranog uticaja na političke procese. Publikacija predstavlja nastavak prethodno objavljenih publikacija usmerenih na dešavanja u energetskom sektoru i zarobljavanje javnih institucija, odnosno na strano uplitanje kroz financijske interese i aktivnosti….
Superizborna godina. Oko 3,7 milijardi ljudi glasalo je ili će da glasaju 2024. godine. Da li taj broj budi više straha ili nade? Konferencija je posvećena pitanjima izbornih procesa i krizom izborne demokratije. Okupiće akademske istraživače, eksperte iz raznih oblasti, angažovane intelektualce i aktiviste iz Srbije i sveta. Učesnici će tražiti odgovore na pitanja koja…
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
