Godišnji forum „Građani imaju moć“ – zaštita aktivista jedan od najvećih izazova

U protekle četiri godine situacija po pitanju građanskog aktivizma u Srbiji je bolja, ima dosta pozitivnih promena, međutim, kada je reč o bezbednosti aktivista, stanje se pogoršalo, rečeno je na godišnjem forum „Građani imaju moć“ koji su organizovali Partneri Srbija, u saradnji sa Crtom, Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku. 

Prvog dana foruma „Građani imaju moć“, koji je realizovan uz podršku USAID-a, razgovaralo se o položaju aktivista u Srbiji, kako motivisati građane da se uključe i koje su to uspešne aktivističke priče, dok se drugoga dana govorilo o bezbednosti aktivista i njihovoj pravnoj zaštiti.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija, navela je da je sve veći broj pojedinaca i grupa koje su spremni da se aktiviraju.

“Građani se sve više bave zaštitom javnog interesa u lokalnim zajednicama, ali im nedostaje znanja, veština i ne postoji poverenje u rad institucija. Bez institucionalnog puta nećemo moći da izvršimo institucionalnu promenu, između ostalog i zbog toga što nećemo imati institucionalnu memoriju – da smo ostvarili neki uspeh ili ga nismo ostvarili, što takođe jeste jedna vrsta traga, kada institucije ne samo da ne rade svoj posao nego postaju brana ostvarenju i zaštiti prava građana”, rekla Toskić Cvetinović.

 

Civilni sektor saveznik za građane 

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov ocenio je da su građani danas mnogo aktivniji u svojim lokalnim zajednicama nego ranije i da prepoznaju civilni sektor kao partnere.

“Uprkos jako lošem okruženju, medijskoj netrpeljivosti, atmosferi u kojoj ključni akteri u civilnom društvu vide neprijatelja, a ne kritičkog prijatelja, 48 odsto ljudi kaže da civilno društvo radi u javnom interesu, što do sada nije bio slučaj. Tu postoji neki tračak nade, to je prostor za izgradnju poverenja”, rekao je Nedeljkov.

Kada je reč o bezbednosti aktivista, stanje se pogoršalo u poslednje četiri godine, smatra Bojan Elek zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

“Napadi su sofisticiraniji i danas se aktivisti suočavaju sa zastrašivanjem, pravnim pritiscima, napadima u onlajn prostoru. Neophodno je da radimo na rastrašivanju građana“, istakao je Elek.

Ono što najviše zabrinjava su slučajevi u kojima su aktivisti podvrgnuti neformalnim pritiscima, ali su sve učestalije i takozvane SLAPP tužbe – tužbe protiv aktivista koje imaju cilj da ih spreče da rade na zaštiti javnog interesa u svojim lokalnim zajednicama.

„Mislim da treba da razmišljamo o tome da napravimo jednu vrstu trajnog i održivog mehanizma kojim bi se pružala pravna podrška, pre svega onim ljudima koji štite javni interes“, istakla je Toskić.

Drugog dana foruma na panelu „Pravna zaštita aktivista“, advokat Mihajlo Pavlović, koji zastupa aktiviste, istakao je da sudovi imaju tendenciju da u postupcima protiv aktivista isključe ili ograniče učešće javnosti, bez donošenja formalnih rešenja.

Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja pruža pravnu podršku građanima, navela je da pravnim postupcima protiv aktivista država pokušava da zastraši i ućutka građane.

 

Javnost nekada jedina zaštita

Kad je reč o položaju uzbunjivača, Sofija Mandić iz CEPRIS-a rekla je da je javnost u Srbiji najbolja i nekada jedina zaštita uzbunjivačima.

„Zaštita uzbunjivača je na vrlo niskim granama, jako mali broj ljudi zapravo dobija formalnu zaštitu i nemamo tačnu evidenciju o sudskoj zaštiti. U Srbiji je zaštita praktično nemoguća kada se obraćate direktno javnosti”, istakla je Mandić.

Dušan Kokot iz zrenjaninskog Građanskog preokreta rekao je da država na sve načine pokušava da obeshrabri aktivizam. 

„Nakon pretnji i pritisaka, pristupa se sistemu ignorisanja od strane institucija, što dodatno obeshrabruje građane“, naveo je Kokot.

Među onima koji su tokom dvodnevnog foruma „Građani imaju moć“ govorili o načinu kako se bore za javni insteres bili su: Ana Pecarski iz Tim 42 iz Leskovca, Marko Popović EKO Barajevo iz Beograda, Anika Živanović iz Pokreta Tvrđava i Nataša Rašković ispred Crvenih bedževa iz Smedereva, Bratislav Stamenković iz organizacije „I ja se pitam“, Milica Batričević iz BEFEM-a, Tadija Mitić iz niškog PraviLAW-a i aktivista iz Bora Goran Jakovljević.