Deca nisu reklamni materijal
Razigrana deca, srećni i zadovoljni roditelji – idealna slika za predizborni period. Slatkaste dečije pesmice, gomila igračaka koju su mama i tata kupili odličnim platama, bezbrižan pogled u budućnost u odgovoru na pitanje šta ćeš biti kad porasteš… Učestalo pojavljivanja dece u političkim kampanjama postalo je normalnost. Društvo u tome i ne vidi ništa loše. Ništa nije problematično dok na snimku koji se koristi u propagandne svrhe nisu baš moja deca i dok njihova prava i privatnost nisu ugroženi.
U ovoj i prošloj godini prošli smo kroz dva izborna ciklusa. U obe kampanje deca su korišćena kao mamac za privlačenje biračkog tela. Zloupotreba dece u političkim kampanjama bila je predmet dva poduhvata monitoringa koja su sproveli Prijatelji dece Srbije (PDS).
U periodu pred decembarske izbore najviše je uočavana manipulacija u vidu “posete političara porodicama s decom” (24 slučaja), dok su za junske izbore najčešći bili primeri “dekoracije decom” (zabeleženo 27). Posmatrani su profili političkih stranaka na društvenim mrežama i beležene objave u kojima se pojavljuju deca.
“Smatra se da zloupotreba dece u političke svrhe postoji onda kada se deca uključe i upotrebe u aktivnostima koje nisu u korist dece, nego nekog drugog, bilo da je reč o pojedincu ili stranci, koristoljublju ili prestižu. Odrasli su ti koji dovode decu u neprihvatljive situacije, koristeći njihovu neobaveštenost, lakovernost ili otvorenost”, navodi se u izveštaju Monitoringa političke zloupotrebe dece.
Prijatelji dece Srbije prva su organizacija koja se bavila ovom temom kod nas. Njihov monitoring pokazuje da može da se govori o “kulturi zloupotrebe dece” za ukrašavanje političkih kampanja u Srbiji. To je vidljivo u kampanjama različitih političkih partija, nezavisno od ideologija kojima su vođene. Tokom predizborne kampanje za junske izbore zabeležen je 81 slučaj zloupotrebe dece u političke svrhe.
Ideja kojom se Prijatelji dece Srbije vode je da se mora čuti glas dece. Dakle, oni koji donose odluke treba da pitaju decu za mišljenje. Kako će izgledati parkić u kraju, šta treba da se promeni u školskom programu, kakvi sadržaji su potrebni deci – neka su od pitanja za koja je važno šta najmlađi misle. To je “politika” koja je direktno usmerena na dobrobit dece. Uključenost u političke procese je nešto bitno različito od slikanja za potrebe kampanje.
Deca mogu da pomognu u odlučivanju , ali se mnogo češće tretiraju kao reklamni materijal.
Prijatelji dece Srbije nastoje da edukuju roditelje o implikacijama korišćenja dece kao statista u političkim kampanjama. Roditelji najčešće nisu informisani o svrsi aktivnosti u koja su njihova deca uključena. Često nisu obavešteni ni o procedurama davanja saglasnosti za učestvovanje dece u raznim događajima. Velika odgovornost je i na obrazovnim institucijama, tj. školama i vrtičima koji moraju da štite decu od zloupotreba.
Ko su Prijatelji?
Jedna od najstarijih organizacija u Srbiji, “Prijatelji dece Srbije” osnovani su 1990. godine, nastavljajući tradiciju “Društva za potpomaganje i vaspitanje sirotne i napuštene dece” koja nastala još 1880. godine.
“Prava deteta”, koja su sad standardni deo školstva u Srbiji, prvi prevod na srpski dobila su zahvaljujući Prijateljima dece Srbije.
Posvećeni su interesima dece, pre svega njihovom obrazovanju i društvenom uključivanju. Tokom ovogodišnje Dečije nedelje, od 7. do 13. oktobra, organizovali su zajedničku sednicu učeničkih parlamenata, dodelu književne nagrade “Neven” i javnu debatu o uticaju medija na razvoj dece.
Jedna od stalnih aktivnosti im je praćenje predstavljenosti dece u medijima. Podneli su veliki broj žalbi Savetu za štampane medije, od kojih su neke i usvojene. Od 1992. bave se zaštitom dece od medijske i političke zloupotrebe, a 2019. su objavili obnovljeni “Pravilnik protiv zloupotrebe dece u medijske svrhe i Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba”.
Deca su deo društva koji ne može sam da se bori za svoja prava i interese. S “Prijateljima” deca Srbije nisu sama.
Inicijativa je podržana u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.