1700 m2 koji nam fale

Na obali Save, u Šapcu grupa građana pokrenula je borbu za očuvanje stare zgrade Doma JNA. Kulturom, zajedništvom i uspomenama pokušavaju da očuvaju više od sećanja. Inicijativi su se pridružilo i više od 50 inžinjera i arhitekata koji celoj priči, pored aktivističke, daju i stručnu stranu..

Dom vojske u Šapcu (prvobitnog naziva Dom JNA) bio je društveni i kulturni centar koji je okupljao sve generacije Šapčana na brojnim dešavanjima, uključujući koncerte, priredbe, bioskopske projekcije, izložbe, književne večeri, proslave i rekreativne aktivnosti, od svog osnivanja 1963. godine do postepenog gašenja krajem devedesetih godina dvadesetog veka. Već 20 godina objekat nije u funkciji. Osim konstrukcije koja je još uvek u dobrom stanju sve ostalo je propalo. Sav nameštaj u proteklim godinama je ukraden, prozori su izlomljeni, a unutrašnjost demolirana. Nažalost sada se uopšte ne može ući u prostorije zgrade, a postoji i mogućnost da se u slučaju neodržavanja kroz par godina zgrada uruši.

Europa nostra udruženje građana posvećeno očuvanju i održivom korišćenju nasleđa, koje blisko sarađuje sa UNESKOM, Savetom Evrope i Evropske unije, i Evropska investiciona banka uvrstile su Dom JNA u jedan od najugroženijih mesta nasleđa u Evropi. Svega sedam objekata se našlo na listi za 2024. godinu, a Šabac je jedina lokacija na teritoriji Balkana koja je na ovom spisku. Baš zboga toga su Europa nostar i EIB projektno podržale ideju obnove i očuvanja Doma. Ovo je samo još jedan od načina da se ovo mesto okupljanja svih generacija sačuva. Intergeneracijski jaz prevazilazi se komunikacijom i razumevanjem, a za to je potrebna dobra poveznica poput zajedničkog kulturnog prostora.

KAKO SU ŠAPČANI OVO USPELI?

Do ovog uspeha bio je dug put. U prethodnim godinama aktivisti su uspeli da se izbore za zaštitu objekta od prodaje privatnim licima ili drugim investitorima. Odlična lokacija privukla je mnoge zainteresovane strane, ali veliki broj Šapčana i Šapčanki shvata da je ova lokacija mnogo bolja za mesto okupljanja, za mesto kulture, za mesto gde će svako moći da nađe nešto za sebe.

 Posle očuvanja od prodaje, izvojevana je i druga pobeda. Poslali su predlog Zavodu za zaštitu spomenika kulture da objekat stavi na listu spomenika kulture, predlog je usvojen i objekat je zaštićen u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, peticiju je tada potpislalo više od 10.000 građana.

Sama pomisao na to da bi ovaj objekat mogao da završi u rukama privatnih investitora, ovu ekipu mladih entuzijasta konstantno plaši. Gubitak prostora u kom su starije generacije pravile uspomene, a druge, nove generacije žele da stvaraju uspomene, za njih nije opcija. Zbog toga organizuju niz aktivnosti kojima ponovo pokušavaju da okupe ljude oko Doma.

Po istraživanjima urbanističkog plana grada Šapca, gradu nedostaje 1700 kvadratnih metara kulturnog prostora što je približno kvadraturi zgrade. Takođe, aktivisti su pokušali više puta da naprave muzičke koncerte sa lokalnim bendovima ispred Doma JNA, za šta nisu dobili zeleno svetlo od lokalne vlasti uz različita obrazloženja.

Zgrada je u vlasništvu grada, a ujedno i zaštićena kao kulturno dobro te je zbog toga grad u obavezi da je očuva i održava u dobrom stanju. Da je ideja i rad aktivista efikasan pokazuje i to da se u planu gradskog budžeta rekonstrukcija ove arhitektonske lepotice našla više puta. Međutim nijednom rekonstrukcija nije bila izvršena. Sve ovo je pokazatelj da sredstva postoje, ali fali još samo volja institucija da se rekonstrukcija izvrši.

U proteklih par meseci organizovane su razna kulturna dešavanja. Na jednom od njih prikazivani su filmovi u bioskopu na otvorenom. Učenici i učenice iz lokalne škole su crtali svoje ideje o nameni prostora, a koje su građani koji su bili u prolazu, mogli da ocenjuju. Pored toga građani su mogli da glasaju za ime koje bi objekat trebao da nosi, kao i šta sve bi trebalo u njemu da se nađe nakon rekonstrukcije.

Građani Šapca imaju moć i zato vraćaju svoj Dom.

Inicijativa je podržana u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.