Crtino obraćanje pred Pododborom Evropskog parlamenta za ljudska prava povodom rastuće represije u Srbiji
European parlament / Foto – Canva
O stanju vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji Crta je govorila pred Pododborom Evropskog parlamenta za ljudska prava. Crta je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog rastuće represije nad studentima, aktivistima i građanima.
Sreda, 14. maj 2025. godine
Celo obraćanje pročitajte u nastavku.
Poštovani članovi Evropskog parlamenta,
Velika mi je čast da vam se obratim i podelim sa vama uvide o trenutnoj situaciji u Srbiji.
Nažalost, Srbiji je ponovo potrebna međunarodna reakcija radi zaštite ljudskih prava.
Srbija je zemlja u kojoj se životi gube pod teretom korupcije, kao što se dogodilo kada je pao krov u Novom Sadu – usmrtivši 16 ljudi i izazvavši istorijski i uporan mirni građanski protest za vladavinu prava, podelu vlasti i zaštitu ljudskih prava. Oko 80% građana podržava zahteve studenata.
Kakav je odgovor vlasti? Politička hapšenja i progoni, masovni nadzor, upadi u prostorije civilnog društva, proterivanje domaćih i stranih državljana itd.
Na najvećem okupljanju građana do sada, 15. marta, hiljade ljudi bile su napadnute i povređene nepoznatim sredstvom dok su tiho odavale počast žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Trenutno je na snazi privremena mera Evropskog suda za ljudska prava kojom se Srbiji nalaže da se uzdrži od upotrebe nezakonitog soničnog oružja.
Ovaj slučaj pred Sudom u Strazburu pokrenule su organizacije civilnog društva – koje su prikupile 4.000 svedočanstava žrtava. Većina opisuje zaglušujuću buku, poput aviona koji nisko leti ili voza koji se brzo približava. Neki su osetili i toplotni talas. U roku od nekoliko sekundi, masa od nekoliko hiljada ljudi se podelila u stampedu na obe strane centralne beogradske ulice.
Još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je korišćen LRAD zvučni top ili vrtložna puška, ali znamo da je nešto bilo upotrebljeno.
Naša vlast sve poriče. Kako bi podržala te tvrdnje, pozvala je rusku obaveštajnu službu FSB da sprovede istragu. Kao što se i pretpostavljalo, FSB je zaključio da se ništa nije dogodilo i da je ceo događaj bio insceniran.
Predsednik Srbije je ove „nalaze“ FSB-a iskoristio da ojača dominantni propagandni narativ o obojenoj revoluciji.
Dan nakon protesta, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu – ne o upotrebi nezakonite sile, već protiv onih koji šire „dezinformacije“ o soničnom oružju.
Drugi veliki slučaj, koji nažalost nije privukao veliku međunarodnu pažnju, tiče se 12 aktivista iz Novog Sada – politički progonjenih lica, uglavnom mladih ljudi i studenata.
Šestoro njih nalazi se u pritvoru već dva meseca, dok su ostalih šestoro u trenutku hapšenja bili van zemlje i sada su u političkom egzilu u Hrvatskoj. Tužilaštvo traži da im se sudi u odsustvu.
Nalozi za njihova hapšenja izdati su usred masovne kampanje zastrašivanja koju je vlast sprovodila u danima pred protest 15. marta – predviđajući haos i nasilje, i najavljujući represivne mere države. Razgovori ovih 12 osoba o protestima ilegalno su prisluškivani i odmah emitovani na provladinim medijima. Tužilaštvo ih tereti za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“, u vezi sa krivičnim delima „napad na ustavni poredak“ i „podsticanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“.
Kada čujete ove optužbe, mogli biste pomisliti na terorističku organizaciju ili odmetnutu vojnu jedinicu koja pokušava državni udar, kao u slučaju Banjska.
Ali ne – reč je o profesorki u srednjoj školi, antifašističkim aktivistima, studentima i mladim članovima liberalne političke partije i građanskih grupa.
Situacija je alarmantna, jer je profesorka Marija Vasić, jedna od optuženih, juče započela štrajk glađu i žeđu nakon što je optuženima pritvor produžen po treći put, za dodatnih 30 dana.
Mediji, bezbednosne službe i tužilaštvo su zarobljeni od strane vladajuće partije i služe da uguše kritičke glasove.
To smo videli i u slučaju policijskih upada u organizacije civilnog društva. Nedeljama se vodila kampanja protiv USAID-a kao kriminalne organizacije, pozivajući se na narative o obojenoj revoluciji, kako bi se opravdalo naređenje tužilaštva da u naše kancelarije upadne naoružana policija, bez opravdanog razloga.
Postoje i drugi oblici represije i zastrašivanja.
Masovni nadzor nad aktivistima i novinarima je dokumentovan i dokazan, uključujući i izveštaj Amnesty International-a. Dokazi su bili toliko ubedljivi da je izraelska kompanija Cellebrite javno prekinula saradnju sa “klijentima u Srbiji”.
Više od 20 stranih državljana deportovano je iz Srbije – tačan broj nije poznat. Zajednički činilac u svim poznatim slučajevima je njihova podrška protestima u Srbiji.
Regulative o sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma se zloupotrebljavaju kako bi se vršio uvid u privatne bankovne račune aktivista civilnog društva.
Kako građanski otpor ne jenjava, represija raste. Jasno je da se Srbija nalazi u dubokoj političkoj i društvenoj krizi.
U demokratskom društvu, izlaz iz političke krize nalazimo kroz izbore – naročito kada većina građana ne podržava rad vlasti u svim oblastima, nema poverenje da će institucije rešiti goruće probleme, smatra da zahtevi studenata nisu ispunjeni i prepoznaje sistemsku korupciju kao problem broj jedan u zemlji.
Međutim, skeptični smo čak i u vezi sa tim izbornim putem, znajući da niz prethodnih izbora nije bio ni slobodan ni pošten. Za krivična dela protiv biračkog spiska, slobode glasanja i posmatrača izbora – niko nije odgovarao. Preporuke ODIHR-a ostaju neispunjene. Obećane i dogovorene izborne reforme se ignorišu i aktivno sabotiraju od strane vlasti.
Ako nas pitate šta Evropa može da učini za nas:
Hitno su nam potrebne konkretne, ciljane mere za oslobađanje političkih zatvorenika i zaustavljanje politički motivisanih progona.
Kratkoročno, potrebna nam je podrška kako bi se zaustavila represija nad kritičkim glasovima i pojačali evropski napori za stvarne izborne reforme u Srbiji.
Evropski zvaničnici često govore o izbornim reformama – to je jedna od ključnih tačaka Reformske agende – ali ono što građani Srbije očajnički žele jeste da te reforme budu stvarne, a ne kozmetičke.
Ova represija je dostigla takve razmere da više ne može proći nezapaženo, sakrivena iza diplomatskih kurtoazija ili zasenjena drugim velikim kršenjima ljudskih prava u svetu.
Većina građana Srbije polaže nadu u Evropu.
