Godina koja je pokazala da građani imaju moć
Da li je 2021. godina ta u kojoj su građani pokazali da imaju moć i da mogu da pokrenu promene nabolje? Dušan Jordović i Igor Stojilović, koordinatori inicijative „Građani imaju moć“ koju Crta realizuje u saradnji sa USAID-om, smatraju da jeste.
Iako još uvek relativno mlad vid borbe za javni interes, građanski aktivizam u Srbiji, prema mišljenju Jordovića, iz godine u godinu sve više se razvija i dobija na značaju.
„Osim građana, čini se da su institucije i njihovi predstavnici pod pritiskom javnosti počeli da reaguju i da prepoznaju koncept građanskog aktivizma i njegovu važnost. Shodno tome možemo reći da je 2021. godina bila godina malih i velikih pobeda građana“, istilče Jordović.
U prilog tome idu i konkretne pobede koje su građani ostvarili.
„U Padini, naselju blizu Kovačice, građani su uspeli da spreče investitora u izgradnji rudnika peska, u Užicu i Kraljevu u građanskoj bori protiv mini hidroelektrana pokrenute su konkretne pravne procedure. U Kragujevcu pritiskom građana na lokalne vlast započet je proces unapređenja Lokanog registra izvora zagađivanja. U Barajevu nezadovoljni građani proterali su lokalnog zagađivača livnicu „Most“. Ove pobede, obeležile su 2021. godinu, za koju definitivno možemo reći da je bila godina građanskog aktivizma“, kaže Jordović.
Pobeda građana koja je imala i najveći odjek u javnosti je svakako da je sud poništio dozvolu za gradnju gondole na Kalemegdanu.
Igor Stojilović dodaje da s obzirom na trenutnu situaciju i stanje u zemlji, građani sve više prepoznaju da su oni donosioci promena i da imaju tu moć da svojim aktivnim delovanjem menjanju stvari.
„Svedočimo sve većem bujanju lokalnih inicijativa. Ono što uočavamo kroz naš rad, ali i što vidimo kroz Crtino istraživanje „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima“ jeste da građani u sve većoj meri veruju da svojim angažovanjem mogu da utiču na promene u društvu nego što je to bio slučaj pre godinu dana. Pokazalo se da se građani najviše aktiviraju oko tema koje utiču direktno na njih i njihov život, pa su ekološke teme i tema invenstitorskog urbanizma tokom ove godine bile u fokusu“, smatra Stojilović.
Ostaje pitanje i položaja građanskih aktivista. Pomaci nabolje su vidljivi, ali još puno toga bi moralo da se uradi po ovom pitanju.
„Na osnovu našeg iskustva i rada sa lokalnim inicijativama, vidimo umeren pomak u poboljšanju položaja građanskih aktivista. Čini se da su donosioci odluka počeli da shvataju važnost i moć građanskog aktivizma, te u skladu sa tim postaju otvoreniji za saradnju i razgovore, ali i usled pritiska građana sve više deluju u okvirima javnog interesa. Iako to nije na zavidnom nivou, sporim korakom, uz beskrajnu izdržljivost i upornost aktivista se ide ka tome“, navodi Jordović.
Zlonamerne tužbe o kojima smo pisali u nekom od ranijih tekstova (SLAPP), ostaju najveći problem sa kojima se suočavaju građani koji su odlučili da ukažu na nepravilnosti, korupciju, na aktivnosti koje nisu u javnom interesu.
„Put do pobede nije lak i na tom putu građanski aktivisti se susreću sa brojnim preprekama i problemima. Ono što u radu sa njima primećujemo kao izazove su različiti vidovi provokacija i sabotaža na lokalu, ipak najveći problem predstavljaju takozvane SLAPP tužbe koje predstavljaju strateške postupke protiv učešća javnosti. Cilj koji pokretači ovih postupaka žele da postignu je zastrašivanje tuženih, najčešće aktivista i novinara. Ovi postupci usmereni su najčešće na gušenje slobode govora i na ograničavanje kritike koju aktivisti i novinari daju prema nosiocima moći“, objašnjava Stojilović.U protekle tri i po godine, Crta i partnerske organizacije Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Partneri Srbija, su kroz inicijativu „Građani imaju moć“ podržali su više od 60 organizacija i aktivističkih grupa, kao i 30-ak pojedinaca aktivista.
