Aktuelnosti

Ustav Republike Srbije garantuje da su izbori slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo opšte i jednako. Ipak, proteklih godina sve je više navoda o pritiscima na birače, bez obzira što međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde. Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Crte, kaže da je zakonom zagarantovano pravo da je glasanje tajno i slobodno i da kad se na bilo koji način ta tajnost oduzima i utiče na slobodu izbora onda govorimo o pritiscima na birače.

Crta je krajem prošle godine predstavila pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Povodom početka međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornog procesa, Crta će na svom sajtu naredih dana objaviti intervjue sa stručnjacima naše organizacije kroz koje ćemo predstaviti ovih pet preoporuka za koje verujemo da bi doprinele održavanju poštenih i slobodnih izbora u Srbiji.

Jedna od pet ključnih promena koje Crta predlaže da bi izbori u Srbiji postali suštinski demokratski, a ne samo formalno je ravnopravnost učesnika u kompletnom izbornom procesu.  „Ravnopravnost učesnika mora da bude obezbeđena u procesu kandidovanja, kroz sprečavanje zloupotreba u finansiranju izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa. To je jedan od preduslova da bi izbori bili pošteni“, navodi Tamara Branković, koja vodi istraživački tim Crte.

U poslednjih sedam meseci, od kada su proglašeni zvanični rezultati parlamentarnih izbora u julu 2020. godine do početka međustranačkog dijaloga 1. marta 2021. godine, stranke u vlasti su bile ubedljivo najzastupljenije u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću dok su opozicione stranke bile jedva vidljive, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije RTS, Pink, Prva, Happy i B92. 

Tražimo koleginicu ili kolegu istraživače! Ako imate iskustvo u kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjima, prijavite se za pojačanje Crtinom istraživačkom timu.Osoba na poziciji istraživačice/istraživača će najvećim delom biti zadužena za osmišljavanje i realizovanje istraživanja koja će obuhvatati fokus grupe i intervjue. Dodatno, zajedno sa ostalim članovima Crtinog istraživačkog tima, učestvovaće u planiranju i sprovođenju anketnih istraživanja i drugih istraživačkih zadataka.

Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na sastanku 1. marta koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji. 

Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina u domaćim medijima u 2020. godini su uglavnom spominjane u neutralnom tonalitetu ali je primetno da su objave sa pozitivnim tonalitetom predominatno bile rezervisane za Rusiju i Kinu, a one sa negativnim za EU i Ameriku.  Predstavljanje aktera u pozitivnom ili negativnom tonalitetu može imati više uticaja na kreiranje javnog mnjenja i narativa u odnosu na izveštavanje u neutralnom tonu

Kad gradski i opštinski šalteri i servisi ne rade kako treba, a često je tako, tu nastupa “Urbana gerila Niš”. Već nekoliko godina unazad dokazuju da se i kroz kreativne akcije može pokazati da građani imaju moć da nešto promene i nateraju niške funkcionere da reše problem.

„Osnovni problem ove države i društva je u tome što na ostvarivanje socijalnih prava gledaju kao na trošak, a ne na način da se pomogne ljudima da izađu iz siromaštva“, kaže u razgovoru za Crtu Danilo Ćurčić, programski koordinator organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, povodom 20. februara Svetskog dana socijalne pravde. Kako navodi, već godinama unazad se gotovo ništa ne menja. Podaci govore da je u Srbiji svaki četvrti stanovnik u riziku od siromaštva, 350.000 građana radi za minimalac, a oko 110.000 prima socijalnu pomoć od 8.626 dinara.