Od viber poruke do nagrade „Pokretač promena“. Ovako bi se ukratko mogao opisati razvojni put grupe Pančevaca okupljenih u neformalno udruženje građana „Odbranimo Teslu“. U jeku pandemije korona virusa, saznali su za plan grada da se na zelenim površinama u njihovom naselju Tesla zidaju nove zgrade i to prvi put još od 1985. godine. Plan je bio i da se poseče drvored platana star pola veka.
Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje je objavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), neprihvatljiva jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.
Grupa građana u Smederevu okupljena u inicijativi „Crveni bedževi“, kako bi se to narodski reklo, „zapela je“, ne odustaje i traži od gradskih čelnika da ovaj grad na Dunavu dobije prvi „Semafor zagađenja“. I kako kažu, od tog zahteva neće odustati, makar ga sami postavili na nekoj terasi. A zašto toliko insistiraju na tom semaforu?…
Izgradnja gondole na Kalemegdanu ponovo je tema koja je dospela u žižu javnosti. Međutim, ne na način koji bi bio svojstven društvima jakih institucija. Umesto da vest glasi da je Upravni sud, posle gotovo dve godine, za 9. februar zakazao ročište po tužbi koju je podnela organizacija RERI za nezakonito izdavanje dozvole za pripremne radove na Kalemegdanu, vest je bila da je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije, izjavila da će gondola na Beogradskoj tvrđavi biti izgrađena jer to tako želi predsednik.
Njeno ime je sada već dobro poznato. I ne samo da se ime Marije Lukić izgovara s velikim poštovanjem, već mnogi veruju da nije bilo nje danas ne bismo čuli za još neke hrabre devojke, poput glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su odlučile da više ne ćute.
Nakon hapšenja, policiji i tužilaštvu je rekao: „Ljudi, meni je pao teret sa leđa. Sad će se valjda svime pozabaviti nadležne institucije.“ Ipak, nadležne institucije nisu se pozabavlile svima, već samo njime – Aleksandrom Obradovićem, uzbunjivačem iz „Krušika“.
Danas kao ne samo da nema političke volje, već se čini da se među građanima raširi apatija, osećaj da su nemoći, stav da ni pojedinačno ni zajedno ništa ne mogu da promene. Ali da su građani ipak spremni, pokazuju sve brojnije pojedničane građanske akcije širom Srbije. Spremni su da se aktiviraju kad ih nešto ugrožava, spremni da ustanu da pomognu kad je neko ugrožen, kada je javni interes ugrožen.
Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa, saopštili su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta.
Na današnji dan pre 20 godina Zoran Đinđić, predstavio je građanima i poslanicima program Vlade u Narodnoj skupštini. Izdvajamo delove ekspozea premijera Zorana Đinđića kako bi svako ko ih pročita, zastao na momenat, razmislio i sebi iskreno odgovorio u kakvom društvu želi da živi. Na strani demokratije ili ne?
