Deluje da u Srbiji niko ne želi da se pozabavi, ozbiljno, uređenjem izbornog procesa. Partijama, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, kao da odgovaraju postojeći izborni uslovi, koji su u neskladu sa postojećim zakonskim okvirom.
U ovom dokumentu su izdvojene samo one preporuke za koje CRTA veruje da, uz postojanje političke volje i međusobnog razumevanja relevantnih aktera, mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine, a čije ispunjenje je važan početak za sistemsko i celovito unapređenje kvaliteta izbornog procesa.
Organizacije civilnog društva upozoravaju da se danas navršava tri meseca otkako je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat, a nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije otpočeo postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.
Izborna administracija je često primorana da tumači različite paralelne zakone i propise što, imajući u vidu male kapacitete stručnih službi, umanjuje pravnu sigurnost u oblast izbornog prava i smanjuje poverenja građana u izborni proces. Izborno zakonodavstvo trebalo bi da se kodifikuje u jedinstveni izborni zakonik koji bi na jednommestu obuhvatio sve odredbe iz različitih zakona koje se neposredno odnose na izborni proces.
„Nepoverenje građana u izborni proces raste iz godine u godinu. U cilju uspostavljanja poverenja građana u izborni proces i u institucije za sprovođenje izbora, potrebno je unaprediti transparentnost i otvorenost celokupnog izbornog procesa. Poverenje građana moglo bi da se povrati ukoliko bi nadležne institucije, pre svega Republička izborna komisija, pravovremeno objavljivale sve relevantne podatake o izbornom procesu. Uz to, trebalo bi da se unapredi način na koji institucije postupaju po prijavama građana na nepravilnosti u toku izbora. Ozbiljni nedostaci biračkog spiska, njegove administracije i ažuriranja značajno utiču na poverenje građana u izborni proces.“
U Srbiji su 16.decembra 2018. godine održani redovni lokalni izbori u opštini Lučani i vanredni lokalni izbori u opštinama Kula, Doljevac i Kladovo. Tim dugoročnih posmatrača Crta posmatračke misije pratio je više aspekata izbornog procesa pre samog izbornog dana: izbornu kampanju, rad izborne administracije, korišćenje javnih resursa u kampanji i izveštavanje medija o kampanji, izbornim listama i kandidatima. Crta posmatračka misija organizovala je posmatranje rada biračkih odbora na svih 43 biračka mesta u opštini Lučani. U preostale tri opštine, mobilni timovi su pratili dešavanja tokom izbornog dana, što nam je omogućilo da javnosti pružimo generalnu ocenu društvene i političke atmosfere na dan izbora.
Demokratija nije diktatura većine već sistem gde konflikt biva institucionalizovan. Ona predstavlja stalni proces vođenja dijaloga i uspeva da institucionalizuje konflikte, da prisili ljude da sednu za sto i da razgovaraju.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
