#01 OBEZBEDITI RAVNOPRAVNOST UČESNIKA U PROCESU KANDIDOVANJA
Građani imaju pravo da se kandiduju za političke i javne funkcije, kao pojedinci ili predstavnici političkih partija i organizacija, bez diskriminacije (KD 7.5). Kodeks dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije (VK) navodi da prilikom podnošenja kandidatura moraju postojati jasna pravila za proveru potpisa (VK I.1.3.iii), kao i da se provera potpisa mora okončati pre početka izborne kampanje (I.1.3.v). Posebna pravila kojim se nacionalnim manjinama predviđaju odstupanja od uobičajenih procedura u načelu nisu u suprotnosti s jednakim pravom glasa (I.2.4.b). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:
- Uvesti obavezu da nosilac liste bude kandidat na izborima
Kako bi se ostvarilo načelo odgovornosti političkih predstavnika prema biračima, potrebno je promeniti odredbu Zakona o izboru Narodnih poslanika (član 69 stav 4) kao i odredbu Zakona o lokalnim izborima, (član 39 stav 1) u pravcu uvođenja obaveze da nosilac liste na izborima mora biti i kandidat na tim istim izborima.
- Uskladiti izborne zakone sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa
Potrebno je uskladiti odredbe izbornih zakona sa odgovarajućim odredbama člana 29. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS“, br. 93/2014, 22/2015 i 87/2018). U tom smislu, potrebno je u izbornim zakonima propisati da će samo izuzetno, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS”, broj 101/13), odnosno opštinske uprave kao povereni posao, a do imenovanja javnih beležnika. Ukoliko overa potpisa podrške birača bude na ovaj način uređena, preventivno će se delovati u pravcu eliminisanja bilo kakvih manipulacija i zloupotreba overivača, što jeste bio prepoznati problem u izbornim procesima 2020. i 2022.godine.
- Razdvojiti proces predaje izbornih lista i zvaničnog početka izborne kampanje
Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o izboru predsednika Republike kao i Zakona o lokalnim izborima, potrebno je razdvojiti proces predaje izbornih lista i proces prikupljanja izjava podrške birača od same kampanje. Na ovaj način kampanja bi zvanično počela tek kada izborna komisija usvoji zbirnu izbornu listu odnosno listu kandidata za izbor predsednika Republike. Predaja izbornih lista bi bila poseban proces koji traje odvojeno od izborne kampanje i trajala bi određeno vreme. Dok traje predaja izbornih listâ, bile bi zabranjene sve aktivnosti u okviru vođenja izborne kampanje i na taj način bi bila unapređenja ravnopravnost svih učesnika u kampanji.
- Vratiti pređašnja zakonska rešenja u pogledu potrebnog broja potpisa za kandidovanje na lokalnim izborima
Novousvojenim Zakonom o lokalnim izborima u članu 43. propisano je da se za kandidovanje izborne liste broj potpisa utvrđuje u odnosu na broj birača u određenoj lokalnoj samoupra vi. To znači da bi stranke ili grupe građana koje bi predložile manji broj kandidata na izbornim listama, morale da obezbede maksimalan predviđen broj potpisa, što ih stavlja u nejednak i neravnopravan položaj i čini izbornu trku neravnopravnom i pogodnom za stranke koje su već dugo na političkoj sceni.
Predlog je da se omogući veće učešće stranaka i pokreta tako što bi se izmenio stav 1. člana 43. Zakona o lokalnim izborima, koji bi glasio: “Za proglašenje izborne liste potrebno je da je svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira” i dodao novi stav 2. koji glasi: “U jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača, izborne liste iz stava 1. ovog člana utvrđene su i kada ih svojim potpisom podrži najmanje 200 birača.”
- Precizno urediti nadležnost i način utvrđivanja statusa izborne liste nacionalne manjine
Na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika, RIK dodeljuje status i procenjuje potencijalnu zloupotrebu statusa izborne liste nacionalne manjine potpuno samostalno i na osnovu kriterijuma koji nisu definisani u skladu sa Zakonom o političkim strankama.
Neophodno je precizno definisati koji organ nadzire delovanje političkih stranaka nacionalnih manjina, te koji organ vodi računa o potencijalnoj zloupotrebi u izbornom procesu, kao i kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje postojanje zloupotrebe, vodeći računa o Ustavom zagarantovanim pravima povodom nacionalne pripadnosti pred svim nadležnim organima. Bez promene Zakona o političkim strankama ove promene nisu moguće i one zahtevaju širi društveni dijalog o tome šta su uslovi za rad i delovanje stranaka nacionalnih manjina.
Potrebno je uspostaviti koordinaciju rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičke izborne komisije, radi donošenja napred navedenih kriterijuma i utvrđivanja konkretne podele nadležnosti između ovih organa, te odgovarajućih zakonskih izmena koje bi onemogućili zloupotrebu ovog statusa u praksi.
- Zabraniti upotrebu grba i zastave u kampanji učesnika
Iz izbornog procesa u izborni proces se beleže pojave stranačkih aktivista u kampanji koji nose zvanična obeležja Republike Srbije, državnu zastavu i grb na promotivnim stranačkim uniformama. Ovakvom praksom se mogu dovesti u zabludu građani u smislu da stranačke promotivne aktivnosti imaju podršku zvaničkih organa Republike Srbije. Zbog toga bi u Zakonu o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije trebalo uvesti zabranu upotrebe zvaničnih simbola Republike Srbije na promotivnim materijalima političkih stranaka.
