Preporuke za unapređenje rada Narodne skupštine predstavljene na konferenciji „Parlament-šta dalje?“

U cilju doprinosa pokretanju demokratskog funkcionisanja parlamenta, CRTA je sačinila 46 preporuka koje se odnose na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama. 

Preporuke su sačinjene na osnovu sistematičnog, višegodišnjeg praćenja rada parlamenta u okviru inicijative Otvoreni parlament, s namerom da budu što konkretnije i primenjive u najkraćem roku. Problemi kojima se bave, poput usvajanja velikog broja zakona bez suštinske rasprave, te retkog i površnog korišćenja mehanizama parlamentarne kontrole, konstantovani su i u Izveštaju Evropske komisije. Dva od tri zakona i izmena zakona usvojeni su po hitnom postupku. Bez javnih rasprava uz česte zloupotrebe procedura i opstrukcije rada parlamenta, degradiran je položaj Narodne skupštine i sužen prostor za kvalitetan dijalog u skupštinskom plenumu. 

„Namera nam je da pomognemo da se dijalog vrati u parlament Srbije. Preporuke su konkretne i, uz političku spremnost, moguće ih je sprovesti u kratkom roku. Ovaj spisak preporuka ne vidimo kao konačan i dovoljan za funkcionisanje parlamenta u punom kapacitetu. Upravo zbog toga jedna od preporuka Parlamentu je da uputi poziv Venecijanskoj komisiji za mišljenje o Poslovniku o radu. Preporuke CRTE nudimo kao polaznu osnovu za argumentovanu diskusiju o rešenjima za unapređenje rada parlamenta“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka organizacije CRTA.

Tara Tepavac koordinatorka inicijative Otvoreni Parlament, dodala je da se debata u samom plenumu svodi na napade različitih neistomišljenika, umesto da je u fokusu suština i sadržina zakona.

„Parlamentarna kontrola nastavlja da se urušava, a primeri dobre prakse tokom prošlih saziva kao što je javno slušanje više se ne praktikuju. Problem rada Parlamenta se je dvostruk: određeni mehanizmi nisu dovoljno precizirani i razvijeni, a sa druge strane je problematičan način na koji se mehanizmi koji postoje primenjuju.  Takođe, neophodno je usvojiti godišnji plan rada skupštine koji u poslednje vreme redovno izostaje, jer on utiče da bolju pripremljenost poslanika i javnost bi imala priliku da se upozna sa planom rada parlamenta“, rekla je Tepavac.

Jelena Lončar docentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, naglasila je da trenutno svedočimo urušavanju demokratičnosti kada je u pitanju rad Parlamenta.

„Naročito se problem ogleda kada govorimo o zadokodavnoj i kotnrolnoj funkciji parlamenta. Takođe  brojni su i problemi poput samog procesa usvajanja zakona, zakona koji se usvajaju po hitnom postpupku, opstrukcije rada parlamenta, zloupotrebe procedura, kao i potpunog izostanka javnog slušanja koji je nekada uspostavljen kao dobra praksa. Neophodno je da poslanici polažu račune javnosti za svoja dela. Zato je potrebno poboljšati komunikaciju sa građanima“, zaključila je Lončar.

CRTA i Otvoreni parlament pozivaju sve aktere političkog života, civilnog društva, akademske zajednice i medija da se uključe u dijalog o unapređenju parlamentarnog života u Srbiji.

Prenos cele konferencije možete pogledati ovde.