ODIHR 2023 – Ključni nalazi sa odgovarajućim preporukama

BRISANJE GRANICE IZMEĐU DRŽAVE I PARTIJE

 

Nalaz: “dominiralo preovlađujuće prisustvo Predsednika, čime su se uz sistemsku prednost vladajuće stranke, stvorili nejednaki uslovi za izborne učesnike”

Nalaz: “slučajevi pritisaka na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i šeme podsticanja birača izazvali su zabrinutost zbog toga da li birači zaista mogu da donesu odluku o izboru bez nedozvoljenog pritiska. Primeri ovakvih praksi … doveli su do neravnopravnih uslova i učinili su granicu između države i stranke nejasnom, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima i stavom 5.4 Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990. Godine.

Prioritetna preporuka: Zakonom bi trebalo da se obezbedi jasno razdvajanje između javnih funkcija i aktivnosti u kampanji nosilaca tih funkcija. Vlasti bi trebalo da preduzmu mere kojima se sprečava zloupotreba položaja i državnih resursa, a sve prekršaje da rešavaju proaktivno kroz proporcionalne i destimulativne sankcije.

Prioritetna preporuka: Vlasti bi trebalo da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i na zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, kao i da ojačaju mehanizme nadzora.

Preporuka: Da bi se osigurali jednaki uslovi za vođenje izborne kampanje, vlasti bi trebalo da sprovedu mere, kojima se u potpunosti ostvaruje pravo svih izbornih aktera na pristup i korišćenje javnih prostora, kako bi vodili kampanju pod jednakim uslovima.

 

UČESTALOST VANREDNIH IZBORA I NEDOSTATAK POLITIČKE VOLJE KOČE IZBORNE REFORME

 

Nalaz: Učestalost vanrednih izbora dublje podriva poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija, a zbog te činjenice i nedostatka političke volje, pitanje mnogih potrebnih reformi ostaje nerešeno.

Prioritetna preporuka: Da bi se efikasno sprovele preporuke o posmatranju izbora navedene u ovom i prethodnim izveštajima KDILJP-a, neophodne izmene zakonodavstva bi trebalo inicirati dovoljno rano pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces zasnovan na širokom političkom konsenzusu. 

 

KOMPROMITOVAN BIRAČKI SPISAK

 

Nalaz: “ograničeni mehanizmi za efikasnu reviziju JBS-a i nedostatak detaljnih podataka o promenama stalnih i privremenih adresa, kao i tvrdnje o brojnim preminulim osobama koje se nalaze na spisku i tvrdnje o masovnoj migraciji birača kako bi im se omogućilo pravo glasa na lokalnim izborima, značajno su narušili poverenje javnosti u tačnost JBS-a. Ovo ograničeno poverenje dodatno je pogoršano nedostatkom sveobuhvatnog odgovora na ove zabrinutosti od strane vlasti.

Prioritetna preporuka: Da bi se odgovorilo na zabrinutosti u vezi sa tačnošću izvoda iz biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti, trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio uvid u podatke o iz biračkog spiska i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih zainteresovanih strana, uključujući političke stranke i civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka.

 

INFORMISAN IZBOR I OSNOVNE SLOBODE NARUŠENI

 

Nalaz 1: “[Osnovne slobode] su narušene usled oštre retorike, pristrasnosti u medijima, pritiska na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebe javnih resursa.”

Nalaz 2: “većina elektronskih medija sa nacionalnom pokrivenošću nije pružila stvarno analitičko izveštavanje, pa se tako smanjila sposobnost birača da donesu informisanu odluku.”

Preporuka: Da bi pružili objektivne informacije o kandidatima i omogućili biračima da donesu informisanu odluku, mediji bi trebalo da iskoriste svoje pravo na uredničku nezavisnost i da izbegavaju, u okviru vesti i informativnih programa, upotrebu materijala koje su kreirali poliitčki subjekti, naročito u periodu izborne kampanje.  

 

URUŠAVANJE SLOBODE IZRAŽAVANJA, ZASTRAŠIVANJE NOVINARA I BRANITELJA LJUDSKIH PRAVA

 

Nalaz 1: “niz zabrinutosti u vezi sa poštovanjem slobode izražavanja i slučajevi zastrašivanja i uznemiravanja aktivista civilnog društva, drugih branitelja ljudskih prava, kao i novinara, ostale su nerešene.”

Nalaz 2: “vlasti i pro-vladini mediji javno su optužili organizaciju za destabilizaciju ustavnog poretka zemlje.

Preporuka: Nadležni organi treba da ispune svoju dužnost u pogledu zaštite bezbednosti medijskih radnika kroz efikasne i blagovremene mere, uključujući brzu istragu i procesuiranje odgovornih za napade i loše postupanje prema novinarima i drugim medijskim akterima, kao i da javno osude sve pretnje upućene novinarima.

Preporuka: Vlasti bi trebalo da obezbede adekvatne uslove domaćim i međunarodnim posmatračima kako bi imali neometan i pravovremeni pristup svim informacijama u vezi sa izborima, i obavljali svoje aktivnosti u okruženju bez pritisaka i zastrašivanja, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije.

 

NEDOSTATAK NADZORA I REGULATORNOG REAGOVANJA

 

Nalaz: Nadzorno telo za praćenje kampanje i elektronskih medija je uglavnom bilo neefikasno u sprečavanju prekršaja tokom izbornog perioda.”

Prioritetna preporuka: Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) mora biti efektivno garantovana u skladu sa najnovijim zakonskim odredbama. REM bi trebao proaktivno da koristi zakonska ovlašćenja da postupa ex officio u slučajevima kršenja medijskih propisa, na osnovu sistematskog nadzora.

 

OGRANIČENA EDUKACIJA BIRAČA

 

Nalaz: Edukacija birača realizovana je u ograničenom obimu

Prioritetna preporuka: Da bi se poboljšalo efektivno ostvarivanje biračkog prava, Republička izborna komisija trebalo bi da razvije i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljno usmeren program edukacije birača, koji uključuje edukaciju o pravima birača, prevenciju grupnog glasanja i značaj tajnosti glasanja. 

 

OGRANIČENI KAPACITETI IZBORNE ADMINISTRACIJE

 

Nalaz 1: “Suprotno prethodnim preporukama KDILJP-a, obuka za članove biračkog odbora (BO) nije bila obavezna.”

Nalaz 2: “RIK je u velikoj meri uživao poverenje u njegove tehničke kapacitete kao i u poboljšani proces komunikacije i transparentnosti, međutim, nedostatak stalnog sekretarijata zajedno sa ograničenim ljudskim i finansijskim resursima, otežava njegovu sposobnost da održivo poboljša svoj rad između izbornih perioda.”

Prioritetna preporuka: Kako je i prethodno preporučeno, da bi se osigurala dosledna primena procedura na dan izbora i poboljšao profesionalni kapacitet izborne administracije, moglo bi se razmotriti uvođenje standardizovane obavezne obuke za sve članove i potencijalne članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, uključujući i proširene sastave ovih organa.

Preporuka: Kako bi ostvarila održivi napredak u svojim aktivnostima, kao što su razvoj uputstava, obuka izbornih službenika, poboljšanje kampanja za edukaciju birača i unapređenje pristupačnosti izbornog procesa, Republička izborna komisija trebalo bi da bude opremljena dovoljnim administrativnim i tehničkim kapacitetima, uključujući postojanje njenog stalnog sekretarijata.