Sve velike tehnološke kompanije zavise od ličnih podataka tako da i ne čudi što su doveli obradu ličnih podataka do savršenstva. Kako i ne bi kada su podaci nafta 21. veka. Naši lični podaci su roba a ko ima najviše ličnih podataka ima i dominaciju na tržištu.
Ustav je naša stvar, a ne neki dokument koji usvaja neka većina. Ustav nije ni za „nadgoranjavanje“ a ni za „preglasavanje“. Kad donosimo Ustav, kad menjamo bilo koji deo – ne sme da bude pobednika i poraženih. Jačih i nadjačanih. Trijumfa i srama.
Kao i mnogo puta do sada, vanredni izbori ili rekonstrukcije vlade koriste se za dodatno zamajavanje ljudi. Oproban recept za nastavak kampanje u kojoj se izbegavaju odgovori na ozbiljne probleme.
Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.
Kada pitamo „Ko je na vlasti?“, želimo, pre svega, da ustanovimo da li je kolač političke moći i upravljanja javnim resursima toliko ukusan da onaj ko gubi ima svako pravo da preleti na „slađu“ stranu.
Srbija je sama odlučila da krene put Brisela. Niko nas na to nije naterao. Zato moramo sami sa sobom da se dogovorimo kako da tamo stignemo – ali zaista da stignemo a to znači da evropske vrednosti postanu sastavni deo našeg života a ne mrtvo slovo na papiru.
U odbrani svog prava da zna kako rade državni organi koji raspolažu novcem građana, javnost je dobila snažnog saveznika 2004. godine, donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I zato je važno sada ne propustiti priliku i podići glas protiv ugrožavanja jednog od najsnažnijih demokratskih instituta kakvo je pravo javnosti da zna.
Opstanak društva koje ima (ili tvrdi da ima) demokratski sistem, zavisi od toga ima li istinito informisane građane. Zato što je važno doći do saznanja šta je istina od svega onoga što se čuje ili pročita. U bilo kojoj oblasti, u politici naročito. Imati kišobran dok pljušte neistine.
Imajući u vidu da je GIK od raspisivanja izbora do danas imala čak 17 sednica na kojima nije bilo nezavisnih posmatrača, zabrinuto konstatujemo da je GIK propustila šansu da svoj rad učini transparentnim, da omogući potpun uvid javnosti u svoj rad i time doprinese boljoj informisanosti građana, kao i povećanju poverenja u rad izbornih organa. Bez obzira na ove pritiske i izazove u radu, Crta se priprema za posmatranje izbornog dana.
