Blog

Da li javni tužioci treba samo da rade svoj posao, u okviru datih im ustavnih i zakonskih ovlašćenja, (p)ostajući diskretni heroji izvan vidnog polja javnosti, ili treba da iskorače i postanu „medijske zvezde“? Da li je sintagma „hrabar tužilac“ pleonazam? Šta uopšte znači biti hrabar tužilac? Možda je dovoljno raditi svoj posao uprkos pritiscima. Zakon od tužioca traži da bude stručan, osposobljen i dostojan. Hrabrost se ne pominje u zakonu, ali sigurno ćemo prepoznati hrabrog tužioca kad ga budemo videli.

Srpsku političku scenu već u dužem periodu karakteriše zabrinjavajući manjak političkog pluralizma i urušavanje osnovnih mehanizama koji štite demokratiju. Poslednjim parlamentarnim izborima prethodio je dijalog o poboljšanju izbornih uslova koji nije dao rezultate. Tako je same izbore, pored pandemije, obeležio i bojkot dela opozicionih partija koje su procenile da ne postoje ni minimalni uslovi koji…

Protesti, zahtevi i nezadovoljstvo građana sada nose epitet “političko”, koji im prirodno i pripada, ali kao inkriminišući dokaz da je reč o nečemu prljavom, nelegitimnom i antinarodnom. Političko je time de fakto cenzurisano, pa mora da smišlja alijase, da bude građansko, nestranačko, studentsko ili spontano, narodno i neorganizovano. Kako cenzura ide ruku pod ruku sa autocenzurom (kako je pisao Kiš, cenzura je samo spoljna manifestacija jednog patološkog stanja, signal jedne hronične bolesti koja se razvija uporedo sa njom – autocenzure), društvo internalizuje sve negativne odrednice političkog i aktivno se od njega ograđuje. U jeku protesta 1 od 5 miliona, čiji su povod i zahtevi bili direktno politički, jedan analitičar izjavio je da zahtev za poštenim izborima „nije prevashodno politički već pre svega opštedruštveni“. Valjda da ne bi bilo sramota izaći na ulicu.  

Uloga nezavisnih institucija se poslednjih godina, u skladu sa stanjem demokratije u društvu, polako urušava. Iako su uspostavljene sa svrhom kontrole organa izvšne vlasti, njihova funkcija je često blokirana nečinjenjem drugih.

Poštovanje evropskih vrednosti u oblasti ljudskih prava Srbija nije prihvatila tek kandidaturom za članstvo u Evropskoj uniji, već mnogo ranije, između ostalog i članstvom u Savetu Evrope čije institucije slobodu izražavanja prepoznaju kao jednu od „suštinskih osnova demokratskog društva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj svakog pojedinca.” Slobodni mediji uslov su…

Kvalitet usluga koje javna uprava pruža građanima, nije zadovoljavajući. Sudeći po broju zaposlenih (oko 600 hiljada) ljudskog kapaciteta ne manjka, štaviše ima ga previše. A ko su službenici koji u našem interesu i za naš novac samo delimično i u sporom ritmu sprovode reforme na koje se Srbija obavezala na svom putu ka Evropskoj uniji a od kojih mi,…

Kako opisati nedavno održane izbore? Minimalni standardi su ispunjeni, izborni zakoni su pred same izbore menjani pod geslom „unapređenja izbornih uslova,” ali su uglavnom poštovani. Ipak, izbori nisu osnažili, već dodatno urušili demokratiju, cinici bi rekli „operacija uspela, pacijent umro,” i ne bi mnogo pogrešili. Stanje demokratije u Srbiji se naravno ne može svesti samo…

Mi smo društvo koje nema iskustvo života u demokratiji. Moj utisak je, ipak, da smo doskora bili društvo koje je opredeljeno da uspostavi demokratiju. Danas više nisam sigurna u to. To je svakako problem, u kojem ja vidim i šansu – da se vratimo na osnove, na objašnjavanje elementarnih pojmova koji jesu ili nisu svojstveni demokratiji, pa da se onda prebrajamo ko je za.

Podaci pokazuju ne samo da nije bilo neobjašnjivog “skoka” izlaznosti u poslednjim satima, već je u ovom periodu izlaznost bila niža nego obično. Na prvi pogled deluje intuitivno da se ovo može povezati sa manjom izlaznošću u Beogradu i drugim gradskim sredinama, u kojima birači obično na birališta idu kasnije u toku dana, a ovaj put nisu izašli na izbore.