Superizborna godina; oko 3,7 milijardi ljudi glasa 2024. godine. Da li taj broj izaziva strah ili daje nadu?

Superizbornu godinu obeležava više strah nego nada – zbog uspona desnice, jačanja autokratija, ali i političkih elita koje, nemajući rešenja za krize i konflikte, vladavinu prava stavljaju u drugi plan. Pobeda Donalda Trampa bi izbacila temu demokratije iz narativa u regionu, a svi pozitivni primeri, poput Poljske, svedoče da borba za izborne uslove i kvalitet izbora – ne može da čeka. Putinov nacrt novog sveta i big tech autoritarnost samo su deo današnjeg haosa. 

Dobre vesti su veće učešće građana u izborima, kao i one demokratije koje su uspele da prežive pandemiju i migrantsku krizu, neki su od zaključaka na početku Crtine konferencije. Učesnici prvog panela Agon Malići, politički analitičar i novinar, Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, Ivana Dragičević, spoljnopolitička komentatorka N1 i Zselyke Csaky, viša naučna saradnica u Centru za evropsku reformu, osvrnuli su se i na to kako autokrate zloupotrebljavaju izborni proces kao svoje oružje, saglasni da ćemo svi osetiti posledice izbora u SAD.

Hibridni režimi su našli nove načine za manipulaciju i to se pokazalo kao veći problem od zloupotrebe veštačke inteligencije ili dezinformacija, na šta smo upozoravani, zaključak je Zselyke Csaky. 

Velika opasnost je kada društvo poveruje da mu liberalna demokratija nije deo identiteta. Ključnu ulogu mora da odigra Evropska unija, rekao je Malići, i “da pokaže da su vrata otvorena, da pripadamo tu”.

“Nedemokratske snage preuzimaju javni prostor, a ja ne vidim političku ili filozofsku imaginaciju koja bi se suprotstavila sili koja dolazi iz autokratskog sveta koji je brojčano, jači, resursima bogat i stvara novi svet”, kazala je Ivana Dragičević.

Agon Malići je, govoreći o liderima u regionu, rekao da imaju previše vlasti i moći, a konflikt stavljaju u središte politike.

“Više nemamo eksterno sidro za demokratiju, nekad smo gledali ka EU, a taj orijentir više ne postoji, nema isti kredibilitet”, upozorio je Malići.

Rezultate izbora u SAD osetiće ceo svet, pa i region Zapadnog Balkana. Strah od ponavljanja nereda je realan, ocenili su govornici, jer je društvo podeljeno do te mere da živi u dve paralelne stvarnosti. 

“Nije čudno da ovde navijaju za Trampa, jer se s pravom očekuje da bi Tramp podržao sve autorkatske, nacionalističke politike ovde”, naveo je Boško Jakšić.

Uz tekuće krize, EU teško nalazi jednoglasnost, između ostalog i zbog vlada kao što su mađarska i slovačka. 

“Još je važnije da EU nađe način da se ujedini, demokratija i ljudska prava su važni i igraće još veću ulogu. Pitanja koja zahtevaju jednoglasje i koordinaciju su i klimatske promene ili spoljne politike”, istakla je Csaky.

U borbi protiv kriza, značaj slobodnih i poštenih izbora ne sme da padne u senku, jedna je od ideja koju je ponovilo više govornika.

“Prava je prilika da iskažem osećaj potrebe za promenom izbornog zakona, koliko je on neophodan, kao i izborni uslovi. Ne može da se gubi vreme. Ne može da se čeka 2027. da se aktiviraju ti procesi. Danas i sutra se to radi, a ja ne vidim taj entuzijazam”, ocenio je Jakšić.