#06 OBEZBEDITI RAVNOPRAVAN PRISTUP U POLITIČKOM OGLAŠAVANJU

Po Kodeksu dobre prakse, organi uprave imaju obavezu da omoguće biračima da se upoznaju s listama kandidata (VK I.3.1.b.ii). Takođe, u skladu sa slobodom izražavanja, trebalo bi zakonski osigurati za sve kandidate koji učestvuju na izborima minimum pristupa audio-vizuelnim medijima u privatnom vlasništvu, kada je u pitanju izborna kampanja i oglašavanje (I.2.3.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

 

  1. Unaprediti normativni okvir u oblasti političkog oglašavanja

    Iako se važeći Zakon o oglašavanju shodno primenjuje i na izborne kampanje, odredbe Zakona u tolikoj su meri okrenute komercijalnom oglašavanju da im je praktično nemoguće odrediti smisao u kontekstu političkog oglašavanja. Ovaj problem bio je uočljiv tokom svih izbornih kampanja nakon donošenja Zakona o oglašavanju 2016. godine. U tom periodu, REM se u više navrata izjašnjavao o sadržini spotova predsedničkih kandidata i tumačio odredbe Zakona o oglašavanju. Međutim, usled nepostojanja jasnih propisa, način na koji je REM tumačio postojanje uporednog i obmanjujućeg oglašavanja ciklusa nije bio dosledan. U cilju prevazilaženja navedenih prepreka, potrebno je usvajanje izmena i dopuna Zakona o oglašavanju ili usvajanje posebnog zakona čiji bi predmet bio isključivo regulisanje političkog oglašavanja. Dodatno, potrebno je da, do usvajanja akta koji bi sistematično regulisao ovu oblast, političko oglašavanje u elektronskim medijima bude detaljnije uređeno dopunama  Zakona o elektronskim medijima.

  2. Jasno odrediti krug subjekata kojima je dozvoljeno političko oglašavanje tokom izborne kampanje

    Potrebno je izvršiti dopune Zakona o elektronskim medijima i Zakona o oglašavanju i jasno propisati da je političko oglašavanje dozvoljeno isključivo tokom izborne kampanje i to samo onim političkim subjektima čija je izborna lista odnosno predlog kandidata proglašen od strane nadležne izborne komisije.

  3. Unaprediti normativni okvir kako bi se prikazivanje promotivnih sadržaja koji imaju elemente promocije političkih subjekata u informativnom programu pružalaca medijskih usluga smatrali prikrivenim oblikom političkog oglašavanja koje nije dozvoljeno van izborne kampanje

    Sve je češća praksa pružalaca medijskih usluga da pre izbornih kampanja sa naloga na društvenim mrežama stranaka na vlasti ili institucija preuzimaju već snimljene promotivne spotove koji sadrže elemente promocije političkih stranaka i prikazuju ih u formi vesti. Budući da se radi o sadržaju oblikovanom u svrhu političke promocije, neophodno je unaprediti normativni okvir i onemogućiti ovakav vid promocije van izborne kampanje.

  4. Zabraniti emitovanje oglasnih poruka u kojima se javni resursi zloupotrebljavaju za potrebe političke promocije

    Usled nepostojanja preciznog normativnog okvira koji bi onemogućio nekažnjivo emitovanje oglasnih poruka u kojima politički subjekt za potrebe svoje promocije zloupotrebljava javne resurse, REM tokom izborne kampanje 2020. godine nije sankcionisao one pružaoce medijskih usluga koji su u izbornim blokovima emitovali oglasne poruke u vezi s kojima je ranije tokom kampanje Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila da predstavljaju nedozvoljen način političke promocije. Budući da je ova situacija nije regulisana ni uoči izbora 2022. godine, potrebno je izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju ili usvajanjem posebnog zakona čiji bi predmet bio isključivo regulisanje političkog oglašavanja nedvosmisleno zabraniti emitovanje oglasnih poruka ovakve sadržine.

  5. Eksplicitno odrediti da će se zakupljeni termini političkih subjekata smatrati oglasnom porukom čije se trajanje uračunava u dozvoljeni reklamni prostor od 12 minuta tokom jednog sata na komercijalnim televizijama odnosno 6 minuta na javnim medijskim servisima

    Iako Zakonom o oglašavanju, niti bilo kojim podzakonskim aktom, pružaocima medijskih usluga nije omogućeno da za potrebe izborne kampanje ponude učesnicima izbora da svoje izborne liste oglašavaju u terminima koji su duži od onih propisanih zakonom (6 minuta na javnim servisima odnosno 12 minuta na komercijalnim televizijama), tokom izborne kampanje 2020. i 2022. godine u programima pojedinih pružalaca medijskih usluga prikazivani su programski sadržaji u trajanju od više desetina minuta, a kojima je, uz naknadu, vršena promocija političkog subjekta. Budući da omogućavanje političkim subjektima da zakupljuju termine duže od onih koji su Zakonom propisani doprinosi neravnopravnosti učesnika izbora, neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o oglašavanju i zabraniti pružaocima medijskih usluga da van izbornih oglasnih blokova uz naknadu vrše promociju političkih subjekata.

  6. Unaprediti transparentnost finansiranja političkog oglašavanja

    Dopunom zakona o elektronskim medijima iz decembra 2021. godine pružaoci medijskih usluga obavezani su da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, kao i kriterijume po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja. Imajući u vidu da ova dopuna ne obezbeđuje u dovoljnoj meri transparentnost političkog oglašavanja tokom izborne kampanje, potrebno je izvrštiti dopunu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o elektronskim medijima i obavezati izdavače medija, kao prenosioce oglasne poruke, da Agenciji za sprečavanje korupcije najkasnije 15 dana od dana proglašenja ukupnih rezultata izbora dostave ugovore kojima su precizirani uslovi zakupa oglasnog prostora za sve političke subjekte (političke stranke, koalicije i grupe građana) kao i druga dokumenta kojima su predviđeni uslovi oglašavanja u slučaju da oni nisu u potpunosti predviđeni ugovorom ili da ugovor nije bio zaključen kao i da te ugovore odnosno dokumenta objave na svojoj internet prezentaciji. U dosadašnjoj praksi, Agencija za sprečavanje korupcije ove podatke po sprovedenim izborima naknadno je u velikom broju slučajeva tražila od prenosilaca oglasnih poruka. Te podatke, kao informacije od javnog značaja, od Agencije može zahtevati svaki građanin ali ih Agencija nikada nije proaktivno objavljivala. Kako bi ovi podaci bili blagovremeno dostupni svim građanima, preporuka je da se utvrdi obaveza njihovog dostavljanja Agenciji u kratkom roku po okončanju izbora svim PMU kod kojih su se politički subjekti oglašavali te da se PMU obavežu da i sami te podatke objave na svojim internet prezentacijama.

  7. Odrediti pokazatelje neravnopravnog pristupa oglašavanju

    Kako bi se u programu pružalaca medijskih usluga svi učesnici izbora oglašavali pod jednakim uslovima, neophodno je precizirati da će se stvaranjem neravnopravnog položaja smatrati: a) obezbeđivanje jednoj izbornoj listi više od jedne četvrtine ukupnog broja termina koji se pod komercijalnim uslovima nude političkim strankama, koalicijama i organizacijama za promociju na određenom programu pružalaca  medijskih usluga; b) različite cene političkog oglašavanja za različite stranke, koalicije ili organizacije koje učestvuju u izborima i c) povoljniji, odnosno nepovoljniji termini za objavljivanje političkog oglašavanja.