Otvaranje podataka može da donese značajnu ekonomsku dobit
U otvaranju javnih podataka leži ogroman potencijal, zbog čega je potrebna saradnja institucija koje poseduju podatke i građana, privrednika, naučnika i svih koji te podatke koriste, rečeno je na panel diskusiji “Zašto su nam podaci važni“, organizovanoj u okviru Nedelje parlamentarizma.
Na panel diskusiji o otvorenim podacima u hotelu Moskva u organizaciji Centra za istraživanje, transparenost i odgovornost (CRTA) i RNIDS učestvovali su Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave, UNDP, Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse u SHARE fondaciji, Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, Filip Milenković ispred GAJP-a i Miloš Bošković, narodni poslanik u Skupštini.
Na skupu je objašnjeno da otvoreni podaci predstavljaju podatke, koji su već javni, samo su prilagođeni za lakšu pretragu, poređenje i ukrštanje. To znači da mogu biti osnova za različita istraživanja i nove proizvode.
“Država objavljuje budžet, ali je to dokument u wordu ili dokument u pdf-u. Ako kao istraživač ili građanin hoćete da poredite neku stavku u budžetu za tri godine, morate to da prekopirate, prekucate, da biste mogli da poredite“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, i dodaje da su takva poređenja u slučaju otvorenih podataka veoma jednostavna.
Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, rekao je da otvaranje podataka može da donese značajnu ekonomsku dobit.
“Postoje procene da država koja otvori podatke ima rast BDP do dva odsto, kao i procene da nezaposlenost pada do dva odsto. To je nešto čemu se mi nadamo, želimo da postavimo kao naš cilj. Osim toga, želimo da građnima obezbedimo transparentu vladu“, rekao je Stojanović.
Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave UNDP, kaže da pored ekonomske dobiti otvaranje podataka doprinosi transparentnosti institucija, kao i njihovoj efikasnosti.
“Publikovanje podataka je samo jedan mali deo, srednji, ni početak ni kraj. To je tahnička stvar. Većina organa vrlo brzo i vrlo lako prođu taj korak. U čemu je onda štos, štos je kome to treba i šta će sa tim da uradi“, kaže Cerović i dodaje da je zato važno da se zna ko su ljudi koji će koristiti otvorene podatke i kakve su njihove potrebe.
U delu panala na temu “Uloga parlamenta u partnerstvu za otvorenu upravu“ rečeno je da će uskoro biti predstavljen drugi nacionalni akcioni plan za otvorenu upravu, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici civilnog društva od samog početka. Naglašeno je da parlament treba više uključiti u ovu incijativu, budući da većina akcija predviđenih planom prediviđa izmene ili donošenje zakona, kao i zbog kontrolne uloge skupštine nad izvršnom vlašću. Na panelu su učestvovali potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, predstavnica Ministarstva za državnu u pravu i lokalnu samoupravu Dragana Brajović, načelnica Šumadijskog okruga Biljana Ilić Stošić, nekadašnji poslanik Kenan Hajdarević i Danijela Božović iz Beogradske otvorene škole.