Žedni Zrenjaninci zatražili od lokalne vlasti odgovor : Kuda ide novac kojim se plaća neispravna pijaća voda?

11.07.2019.

Ulična akcija i Istinomer forum pod nazivom „Koliko košta naša žeđ?“ u organizaciji udruženja građana CRTA, održani su danas u Zrenjaninu. Ulična akcija organizovana je u okviru kampanje „Srbija do informacija“.

Građani i građanke Zrenjanina tokom akcije imali su priliku da pošalju pismeni zahtev nadležnim lokalnim institucijama u kojima su tražili informacije u vezi sa neispravnošću pijaće vode i rešavanjem ovog problema. Ukupno je poslato više od 150 zahteva, upućenih Gradskoj upravi Grada Zrenjanina i JKP-u „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin. Putem poslatih zahteva, građani su tražili odgovore na pitanja koliko je novca izdvojeno iz budžeta grada Zrenjanina i budžeta Republike Srbije za izgradnju Fabrike vode u Zrenjaninu i sanaciju kvarova nastalih tokom izgradnje Fabrike, kao i koliki je ukupan iznos naplaćene usluge vodosnabdevanja od strane JKP Vodovod i koliko je novca od strane građana otišlo preduzećima Zilion, Zilion S.P.A i Synertech.

Prema podacima, nedostatak pijaće vode u Zrenjaninu je problem sa kojim se građani suočavaju još od 2004.godine. I pored brojnih pokušaja da izgradnjom fabrike i postrojenja za prečišćavanje vode Zrenjanin dobije ispravnu pijaću vodu, do danas ovaj problem nije rešen. Nosioci lokalne vlasti su najavljivali da će građani dobiti zdravu pijaću vodu do kraja juna meseca, međutim taj rok je opet pomeren za period između 15. i 20. jula.

„Kampanja „Srbija do informacija“ je danas u Zrenjaninu, gradu koji decenijama pati ne samo od nedostatka vode, već upravo i od nedostatka informacija od javnog značaja. Pravo da znamo činjenice koje utiču na nas građane i obaveza organa da nas informišu je ustavom zagarantovano pravo, ključno za postojanje uređene demokratije. Sa građanima danas razgovaramo o tome koliko znamo o problemu vodosnabdevanja u Zrenjaninu i šta mi kao građani možemo da uradimo. Ono što sigurno možemo je da tražimo informacije, jer imamo pravo da znamo šta se zaista dešava sa pijaćom vodom u Zrenjaninu“, izjavio je Pavle Dimitrijević iz udruženja građana CRTA.


Razgovor o tome šta je zapravo pozadina problema sa pijaćom vodom u Zrenjaninu i koja pozitivna iskustva inicijativa iz drugih gradova mogu poslužiti kao primer rešavanja lokalnih problema, nastavio se u okviru Istinomer foruma pod istim nazivom Koliko košta žeđ?“, na kome su učestvovali Dušan Kokot predstavnik inicijative „Građanski preokret“ , Alisa Kockar odbornica u Skupštini grada Zrenjanina, Iva Marković predstavnica inicijative „Pravo na vodu“ i Andrija Petrović predstavnik inicijative „Da Valjevo prodiše“.

„Za tri ipo godine kao Odbornica u Skupštini grada Zrenjanina upućivala sam zahteve lokalnoj samoupravi i nijednom nisam dobila potpunu informaciju niti na vreme. Ništa nije dostavljeno dobrovoljno sa njihove strane, već je praksa postala da se stalno odlažu zahtevi građana. Time ne postoji komunikacija između građana i gradske skupštine, što u prvom koraku čini nosioce vlasti nedostupnima kako bi građani rešili problem u svom gradu“, naglasila je Alisa Kockar.

Dušan Kokot je dodao da se Zrenjaninci nalaze i dalje na istom mestu gde su bili i pre 15 godina. U zadnjih godinu dana se rokovi konstantno probijaju, a Kokot ističe da se time skreće pažnja sa ključnog pitanja zašto i kako su došili u ovu poziciju, jer građani nemaju pravovremene i objektivne informacije o tome kuda je otišao, tj.kako je iskorišćen njihov novac koji je navodno upotrebljen kako bi Fabrika vode i postrojenje obezbedili ispravnu pijaću vodu.

„Preživeli smo privatizaciju različitih usluga koje bi trebalo da zadovoljavaju javne interese. Međutim, voda kao takva treba da bude javna svojina, a ne da bude privatizovana. Samo u Vojvodini preko 160 hiljada ljudi pije nedovoljno prečišćenu vodu, dok više od polovine stanovnika Srbije koristi nekvalitetnu vodu u svom svakodnevnom životu.  Ovo se dešava u svim različitim društvima koja prolaze kroz raznorazne društvene i ekonomske krize. Vremenski je dug put koji će rešiti ovakav problem, to se vidi i na primeru država Evrope koje su omogućile svojim građanima čistu pijaću vodu u roku i do 13 godina“,  izjavila je Iva Marković.

Andrija Petrović je zaključio da građani više ne veruju u svoju moć i u svoju snagu, jer su svesni da lokalnu samoupravu ne interesuju zahtevi građana i da im nije stalo da pomognu u ispunjavanju građanskih ciljeva.  Međutim, Petrović je naglasio da bez građanskog aktivizma i zajedničkog udruživanja ne mogu se ostvariti promene koje bi donele bolje društvene uslove i potpuno zadovoljenje građanskih prava, kao i da moramo postati svesni da je na nama kako ćemo stvoriti sebi bolje uslove za život i da li ćemo dozvoliti da nam se ograničavaju osnovna ljudska prava.