NAŠE INICIJATIVE

Šta se krije iza „najboljeg“ izveštaja Evropske komisije?

Foto: Canva

Dok domaći zvaničnici govore o “najboljem” izveštaju Evropske komisije o Srbiji u poslednjih nekoliko godina, tekst izveštaja sadrži značajan broj ozbiljnih kritika EU na račun demokratskih kapaciteta institucija.

“Ovo je daleko najbolji izveštaj EU o napretku Srbije u poslednjih nekoliko godina, a napredak je registrovan u skoro svim oblastima”, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić povodom najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU. Tekst koji je Evropska komisija uputila Srbiji premijerka tumači kao “političku poruku našoj zemlji da smo mnogo uradili na planu vladavine prava”, te da “prvi put imamo napredak u oblasti slobode medija od 2016. godine”. 

U zaključcima izveštaja zaista je ostavljen veći prostor da nalazi Evropske komisije budu tumačeni “povoljnije” nego ranije, budući da izveštaj sadrži optimističnije poruke u odnosu na prethodnih nekoliko godina, uključujući i preporuku za otvaranje dva nova klastera u procesu pristupnih pregovora (konkurencija i inkluzivan rast, zelena agenda). Opisano stanje, međutim, ukazuje na promene koje se događaju više na papiru nego u praksi. 

Zapravo, iza zelenog svetla Evropske komisije da se proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji „otkoči“ nakon dve godine, nalaze se oštre i zabrinjavajuće kritike na račun funkcionisanja demokratije i vladavine prava. Neke od tih ocena doslovno se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj, a neke su čak i oštrije, što govori o značajnim unutrašnjim slabostima koje se godinama ne prevazilaze ili se, čak, produbljuju. 

Demokratija i vladavina prava – u načelu ništa novo 

Treću godinu za redom, EK ukazuje da je politički život u Srbiji obeležen značajnom polarizacijom. Tokom rasprava u parlamentu korišćen je “zapaljiv govor” protiv političkih protivnika i drugih neistomišljenika, uključujući i napade vladajuće koalicije na civilno društvo i medije. 

Kada je reč o vladavini prava, koju domaći zvaničnici navode kao primer značajnog napretka, u izveštaju se na više mesta može pročitati da konkretnog napretka u praksi jedva da ima. Štaviše, u izveštajima iz 2018. i 2019. navedeno je da je u oblasti pravosuđa ostvaren “određen napredak”, dok 2020. napretka nije ni bilo. “Ograničen napredak”, kako je to ove godine formulisano, Srbija je zapravo ostvarila usvajanjem brojnih propisa i organizovanjem javnih rasprava u ovim oblastima. Na primer, jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz promene u Ustavu je aktivnost sa kojom je godinama odugovlačeno. Nakon što je ovaj proces naprasno ubrzan 2021. godine, postao je jedan od povoda da EK konstatuje ograničeni napredak u oblasti vladavine prava. 

Ipak, Evropska komisija je u oceni nezavisnosti pravosuđa u stvarnosti oštrija nego prethodnih godina, tako što po prvi put ukazuje na mehanizam političkog uticaja u kojem učestvuju i zvanične institucije i provladini mediji. Izveštaj pokazuje da su pritisci na sudstvo i dalje izraženi, dok se po prvi put ističe da postoje elementi usklađenosti između mejnstrim medija, tabloida, Vlade i Narodne skupštine kada se radi o uvredljivim kampanjama i napadima na sudije i tužioce. Tako se u izveštaju navodi sledeće: “Komentarisanje otvorenih sudskih postupaka i, utisak je, koordinisane uvredljive kampanje i napadi na sudije i tužioce, nastavili su da se odvijaju u mejnstrim medijima i tabloidima, ali zabrinjava to što dolaze i od izvršne vlasti, a odvijaju se i u parlamentu, uključujući skupštinske rasprave o izboru sudija. Narodni poslanici negativno utiču na javno mnjenje i na poverenje u sudstvo i sudije.”

Hronični nedostaci u domenu vladavine prava ilustrovani su i u okviru ekonomskih kriterijuma. Evropska komisija ukazuje na činjenicu da je uloga države u privredi i dalje snažna, te da je privatni sektor nedovoljno razvijen i opterećen “slabostima u vladavina prava, posebno u pogledu korupcije i neefikasnosti pravosuđa”, kao i obezbeđivanja fer konkurencije. 

Napadi na novinare, kodeks bez primene i dijalog bez opozicije 

U osvrtu na izveštaj EK, premijerka Brnabić posebno je istakla slobodu medija u kojoj smo, kako je navela, prvi put od 2016. godine ostvarili napredak. Izveštaj, pak, u istom pasusu upućuje i na goruće probleme, pa je konstatovanje napretka u najmanju ruku selektivno: “U pogledu slobode izražavanja, ostvaren je ograničen napredak usvajanjem i početkom primene ograničenog broja mera u okviru akcionog plana vezanog za medijsku strategiju. Međutim, verbalni napadi visokih funkcionera na novinare su se nastavili, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje izazivaju zabrinutost”. 

Deo izveštaja posvećen je radu Narodne skupštine, uz poseban osvrt na usvajanje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Zamereno je to što je Kodeks usvojen po hitnoj proceduri, bez konsultovanja relevantnih međunarodnih organizacija ili javnosti, kao i da ključni problemi opstaju i uprkos novousvojenom dokumentu: “Ipak, u skupštinskim raspravama nastavilo se sa upotrebom zapaljivog govora protiv političkih protivnika, istaknutih javnih ličnosti sa različitim političkim pogledima, istraživačkih medija, organizacija civilnog društva i članova Evropskog parlamenta”. Stoga je u izveštaju u više navrata istaknuto da je neophodna delotvornija i efikasnija primena Kodeksa, kako bi se konačno prestalo sa  korišćenjem nedopustive retorike u srpskom parlamentu. 

Kada je reč o izborima, ovogodišnji izveštaj EK je u najvećoj meri fokusiran na izborne uslove i međustranački dijalog. Ponovljena je poruka da je neophodno ispuniti i primeniti svih 9 prioritetnih preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratiju i ljudska prava (ODIHR/KDILJP) na inkluzivan i transparentan način, i to dovoljno pre najavljenih izbora 2022. godine. Podsećamo da je u zvaničnoj analizi sprovedenoj 2020. godine ODIHR konstatovao da Vlada Srbije nije u potpunosti ispunila nijednu od upućenih preporuka, dok je njih 6 ispunila delimično, a 2 “uglavnom”. Izveštaj EK konstatuje da je Srbija započela adresiranje ovih preporuka, da je Radna grupa za saradnju sa OEBS/KDILJP radila na amandmanima nekoliko izbornih zakona, ali i da neki nedostaci ostaju: “Između ostalih problema, regulatorni okvir za finansiranje kampanje i dalje ne obezbeđuje transparentnost finansiranja ili delotvoran nadzor”. 

Ograničen napredak ili decenijsko podrivanje demokratije 

Godišnji izveštaji Evropske komisije mogu se tumačiti iz različitih uglova, ali su oni na kraju dana politički dokumenti upućeni državama koje se nalaze u procesu pristupnih pregovora. Metodologija EK je samim tim specifična i upućuje na napredovanje, odnosno stagniranje ili nazadovanje, u konkretno definisanim oblastima. S druge strane, stvarno stanje na terenu u pogledu demokratskih kapaciteta Srbije lako se može utvrditi u svakom domenu društveno-političkog života. Kako smo nedavno zaključili u Crtinoj sveobuhvatnoj analizi kvaliteta demokratije u Srbiji u poslednjih deset godina – iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude i danas ne ispunjava uslove da bude ocenjena kao demokratsko društvo. 

Stoga se može zaključiti da je izveštaj Evropske komisije ove godine pre ostavio više mogućnosti za “povoljnija“ tumačenja u odnosu na ranije godine, no što se može tvrditi da je konstatovan značajniji napredak u reformama. Naprotiv, upozoravajuće ocene se ponavljaju iz godine u godinu, uz malo konkretnih (i bez suštinskih) rezultata i iskoraka u reformama, izuzev usavršavanja zakonskog okvira, koji u praksi jedva da se poštuje. U tom smislu, ukoliko ostavimo po strani pozitivnija tumačenja koja su domaći zvaničnici odabrali, jasno je da su poruke upućene Srbiji, pogotovo iz ugla dostignutih standarda i kvaliteta života građana, daleko od onih koje bi objektivno bile za pohvalu.