Logičke greške: Zloupotreba statistike

Sam pojam zloupotreba statistike dovoljno govori. Iznenađuje me koliko često demagogija pribegava lošoj „nauci“ i pogrešnim statističkim podacima. Ljude često ubede fusnote, pa poveruju da su tvrdnje istinite (čak i kada su fusnote netačne ili irelevantne) pa neki neponovljivo loši statistički podaci zažive (kao na primer potpuno izmišljen podatak da su homoseksualci dvanaest puta skloniji da zlostavljaju decu). Međutim, može biti veoma teško da se nekome ukaže da su mu statistički podaci loši. Po pravilu, ljudi mešaju zbunjuju apsolutne veličine i proporcije. Vorenova statistika o vlasništvu nad zemljom je delovala značajno zato što nije analizirao stopu vlasništva. Pokazao je da „Japanci“ poseduju mnogo zemlje u blizini infrastrukture, ali je i inače veća gustina stanovništva u blizini infrastrukture. Statistički podaci o terorističkim napadima izuzimaju terorističke aktove koje su počinili građani SAD-a bele rase i u njima se često sreću čudne definicije pojma „terorista“ i „terorizam“. Naivni realisti često veruju da mogu da prosude valjanost statističkih podataka u zavisnosti od toga da li podržavaju zaključak za koji veruju da je očigledno istinit, pa zato prihvataju kao istinite statističke podatke sa kojima se slažu, a odbacuju kao neistinite one sa kojima se ne slažu.

Odlomak iz knjige
DEMAGOGIJA I DEMOKRATIJA
Patriša Roberts-Miler
u izdanju Crte