I tako je pravo na slobodan pristup informacijama zaživelo u Srbiji. Traje i širi se. Zašto? Između ostalog i zbog toga što je institucija Poverenika radila ono što je u Srbiji najveća retkost – svoj posao. I to u okviru zakona, redovno i stalno.
Informacije u medijima i članci u kojima nije naveden izvor, ili koji sadrže citate neimenovanih izvora su naročito opasni kada se tiču tema u vezi sa politikom ili međunarodnim odnosima.
Mislim da nema boljeg primera za ono što pravnici i politikolozi zovu “fasadna demokratija” od Srbije. Najjednostavnije objašnjeno, to je kada formalno postoje sve demokratske tekovine – podela vlasti, izbori, civilno društvo, a zapravo, u praksi, imate apsolutno gaženje svega toga.
Ionako će se naći već neko da nam pobedonosno saopšti konačne rezultate izbora – verovatno isti onaj koji je upregao golemu mašineriju da razvozi, nagradi ili zaplaši projektovani procenat glasača, i to lično i personalno, baš onako što i voli.
Dok sam u Grabu stajao pored puta pitala me je fina mlada osoba, inače članica biračkog odbora, kako li ja vaspitavam svoju decu? Vaspitavam ih tako da budu slobodni ljudi. I da ljude dele na poštene i nepoštene, na dobre i loše, a ne na osnovu podatka o boravištu upisanom u ličnoj karti.
U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore – raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.
Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji –Idealinarijumu.
Poslanik, sa svojih preko 60 godina godina u sred razgovora vadi telefon, otvara svoje naloge na Twitter-u, Facebook-u, Instagramu kao i mail i izgovara nešto što mi se urezalo u sećanje “Efikasna komunikacija sa našim građanima je nešto ELEMENTARNO, to se ne dovodi u pitanje ni u jednom trenutku, mi odgovaramo njima a ne oni nama”.
Mnoge istine smo saznali za prethodnih 14 godina. Od krađe narodnih para od strane drumske mafije, zloupotreba javne imovine u privatne svhe, kontroverznih ugovora potpisanim u ime Srbije (Fijat, Železara, Jat, aerodrom, itd.), do toga kakvu vodu pijemo.
