Pravila koja važe kad se građani mirno okupe

Pravo na mirno okupljanje građana garantovano je Ustavom Srbije. Ipak, to pravo podrazumeva i određene obaveze. Kako bi građane upoznali sa njihovim pravima i obavezama, bez obzira da li će na neki javni skup doći kao aktivisti ili kao oni koji daju podršku, u okviru inicijative “Građani imaju moć” koju Crta sa partnerskim organizacijama sprovodi uz podršku USAID-a, nastale su dve publikacije:

• Prava i obaveze građana prilikom mirnog okupljanja
• Prava i obaveze aktivista prilikom učešća na okupljanjima

 

Vrste okupljanja

Prema našem zakonodavstvu, mirna okupljanja mogu da budu spontana ili prijavljena, odnosno organizovana. 

Javna okupljanja koja su spontana i mirna, nemaju organizatora i predstavljaju neposrednu reakciju na određeni događaj. Zakon o javnom okupljanju ne predviđa ograničenja po pitanju vremena i mesta održavanja, tako da spontana okupljanja mogu da se održe u bilo koje doba dana i noći, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.

Međutim, ukoliko neko, bilo da je fizičko ili pravno lice, javno pozove na okupljanje, ono se više ne smatra spontanim i za njega važe određena pravila. Da bi se neko smatrao organizatorom, mora da ispuni tri uslova: pozivanje na okupljanje (bilo preko društvenih mreža ili drugih medija), pripremu i organizovanje. 

 

Prijavljeno okupljanje može da se održi između 6 i 24 časa, a za organizatora važe sledeća pravila: 

– skup mora da se prijavi najmanje pet dana pre održavanja

– dužan da vodi, nadzire, organizuje i usmerava rad redara koji su dužni da sprečavaju bilo kakvo izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika

– da se obezbedi propuštanje vozila hitne pomoći, policije i vatrogasnih kola

– da postupi po naređenju nadležnog organa i prekine okupljanje i o tome obavesti učesnike, ako je nastupila neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine kao i da o tome odmah obavesti policiju. 

Takođe, dužan je da obavesti javnost u slučaju kada je okupljanje zabranjeno pre njegovog početka.

Takođe, dozvoljeno je i okupljanje u pokretu (šetnje), ali trasa kretanja i zaustavljanje ne sme da obuhvata prostore kao što su: zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, objekti značajni za odbranu zemlje, određeni infrastrukturni objekti i slično.

 

Kad policija može da reaguje

Ograničenje slobode okupljanja može da bude onda kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti. 

Takođe, ako je okupljanje usmereno na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Policija može da reaguje i prekine okupljanje samo ako je u većem obimu nastala opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda. Ako se radi o sporadičnim i pojedinačnim slučajevima, tada reaguje samo u odnosu na to lice.

Obe publikacije, čiji je izdavač organizacije Partneri Srbija, možete da preuzmete ovde: Publikacija 1; Publikacija 2