Mediji o ukajinskoj krizi: Opravdavanje Rusije i kritika Zapada

Naklonost ka Rusiji i pravdanje agresije, s jedne i kritika Zapada, SAD-a, NATO-a i EU, s druge strane, obeležili su izveštavanja medija u Srbiji u periodu neposredno pre i sam početak ruske invazija na Ukrajinu, pokazao je monitoringa medija koji je Crta sprovela u periodu od 1. januara do 28. februara ove godine.

U tom periodu praćeno je izveštavanje četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću RTS 1, Pink, Prva i Happy; jedna kablovska televizija – N1; četiri dnevne novine Informer, Blic, Večernje novosti i Kurir, kao i pet internet portala blic.rs, kurir.rs, novosti.rs, n1info.com i b92.net.

U navedenom periodu, na posmatranim medijima bilo je ukupno 4.497 objavljenih medijskih sadržaja na temu krize i početka rata u Ukrajini.

Ko je žrtva, a ko krivac?

Od početka 2022. godine, zaoštravanje krize u Ukrajini u medijima je pre svega tumačen kao sukob Rusije i SAD. Međutim, pozitivno izveštavanje o Rusiji bilo je izraženije u odnosu na druge aktere kao što su SAD, EU i NATO. Dva aspekta su dominirala. Prvi, Rusija je predstavljena kao žrtvu koja je uvučena u sukob, protiv svoje volje, i drugi, Rusija je borac protiv ukrajinskog nacističkog režima i zapadne hegemonije.

SAD su predstavljene kao glavni protivnik Rusije i sila koja se meša u unutrašnje stvari drugih zemalja, gurajući bratske zemlje u rat. NATO je označe kao direktna pretnja i razlog ruskog napada na Ukrajinu, dok se i o NATO i o  EU izveštavalo kao slabim savezima i instrumentalizovanim od strane SAD.  

TV i štampa pristrasni, portali izbalansirani

Način izveštavanja i intezitet pristrasnog izveštavanja razlikovao se u zavisnosti o kojoj vrsti medija se radi. Proruski narativ posebno je vidljiv na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i u okviru izdanja dnevne štampe.  

Kad se govori o televizijama, u otvorenom stajanju na stranu Rusije prednjačile su televizije Pink i Happy. Izveštavanje televizija odlikovala je još jedna specifičnost. Dok se u glavnim informativnim emisijama suptilno izveštavalo u korist Rusije, u drugim delovima programa kao što je jutarnji, proruski narativ je bio veoma izražen pre svega kroz gostovanja brojnih analitičara koji su davali otvorenu podršku i svrstavali se na stranu Rusije. Slična matrica u izveštavanju u korist Rusije primetna je i kod dnevne štampe, u čemu su posebno prednjačile Večernje novosti i Informer.

Analiza je pokazala i da portali, izuzev novosti.rs koji je proruski orjentisan, imaju izbalansiraniji pristup izveštavanja o ukrajinskoj krizi. Razlog ovome može se naći u njihovim ekonomskim interesima, odnosno potrebi da proizvedu što veći broj vesti koje će privući veću posećenost sajtova. Kako bi ostvarili ovaj cilj, portali su objavljivali članke koji su prethodno bili objavljeni u zapadnim i ruskim medijima.

Celu analizu možete pročitati ovde.