Istraživanje javnog mnjenja: Demokratija na margini rata

Istraživanje je sprovedeno mesec dana nakon dana glasanja na aprilskim izborima 2022. godine i nešto manje od tri meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu. U ovom kontekstu, postojala je potreba da se ispitaju stavovi o nedavno održanim izborima i prema demokratiji, kao i spoljnopolitički stavovi, posebno o perspektivi evropskih integracija i odnosima Srbije prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

Stanovnici Srbije još uvek se u najvećoj meri informišu putem televizije, ali od izbijanja rata u Ukrajini poraslo je informisanje putem internet portala, za koje najviše ispitanika navodi da imaju prioritet kada žele da dođu do pouzdanih informacija. Poverenje prema medijima nije se promenilo, nešto više od polovine građana veruje isključivo provladinim medijima. Tokom poslednjih godinu i po dana, povećava se udeo ispitanika koji inkliniraju partijama u vlasti i partijama u opoziciji, dok se smanjuje broj građana kojima nisu bliske ni jedne ni druge partije. Gotovo polovina ispitanika smatra da se Srbija kreće u dobrom pravcu, dok nešto manje od trećine misli suprotno.

Nešto više od polovine ispitanika se slaže da je demokratija najbolji politički sistem za Srbiju. U odnosu na februar, kada su pozitivni stavovi prema demokratiji bili na vrhuncu, oni su smanjeni, ali su ostali veći nego u odnosu na 2020. i početak 2021. Istovremeno je primetan trend jačanja autoritarnih stavova u ovom periodu, prvi put veći procenat ispitanika smatra da je za Srbiju bolje da ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, nego što misli da je demokratski sistem najbolji. Kada bi morali da biraju između dva sistema, gotovo polovina izabrala bi sistem sa jakim liderom, a nešto manje demokratski sistem.

Gotovo polovina ispitanika zadovoljna je rezultatima nedavno održanih izbora, a nešto više od četvrtine nije zadovoljno. Ispitanici su podeljeni oko toga da li je tokom izbornog dana u aprilu bilo krađe, dve petine misli da jeste, isto toliko i da nije, dok je u februaru oko polovine građana mislilo da je na prethodnim izborima bilo krađe glasova. Većina ispitanika, četiri petine, odgovorilo je da na njih, ili na nekog iz njihovog okruženja, nije vršen izborni pritisak, dok je isti procenat ispitanika odgovorilo da im se to desilo, kao što je odgovorio i u februaru za prethodne izbore. Desetina građana Srbije navela je da su aktivisti partija u vlasti bili ti koji su vršili pritisak.

Gotovo polovina ispitanika misli da birački spisak ne sadrži tačne podatke, veći deo njih zbog toga što se biračkim spiskom manipuliše u izborne svrhe, a manji misli da su razlozi administrativne prirode. Sa druge strane, oko dve petine ispitanika deli stav da birački spisak sadrži ažurirane i tačne podatke. Polovina ispitanika navodi da bi proveru biračkog spiska, ukoliko bi do nje došlo, trebalo da sprovede država i nezavisne organizacije, dok bi najmanji deo ispitanika poverio proveru biračkog spiska političkim strankama.

Nakon skoka pozitivnih stavova o pristupanju EU krajem 2021. godine, zabeležen je najveći udeo negativnih stavova prema EU i najmanje ravnodušnih ispitanika od 2020. godine. U ovom istraživanju preko trećine ispitanika bi se zabrinulo ukoliko bi došlo do pristupanja Srbije EU, dok bi nešto ispod trećine bilo ravnodušno, a najmanje ispitanika bi se obradovalo. Većina građana Srbije misli da EU integracije u većoj meri zavise od Evropske unije nego od Srbije, dok manji deo misli da od Srbije više zavisi da li će ući u EU. Nešto ispod polovine ispitanika smatra da Srbija ekonomski najviše zavisi od saradnje sa Evropskom unijom, tek onda sa Rusijom i Kinom. Velika većina, preko tri četvrtine stanovnika Srbije, putovalo je u zemlje EU.

Međutim, nešto više od polovine ispitanika navelo je da im uopšte ne bi bio problem ako bi se vratile vize za putovanja u EU. Nešto manje od tri meseca od početka invazije Rusije na Ukrajinu, istovremeno sa smanjenjem pozitivnih stavova o pristupanju EU, najviše ispitanika, dve petine, obradovalo bi se ukoliko bi došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, dok bi se oko četvrtine ispitanika zabrinulo i isto toliko bilo ravnodušno. Od 2020. ovo je najveći procenat ispitanika koji imaju pozitivan stav prema savezu sa Rusijom, ali i najveći procenat negativnih, uz najmanje ravnodušnih, što ukazuje na polarizaciju stavova.

Ubedljiva većina ispitanika, tri četvrtine, ne slaže sa stavom da EU tretira Srbiju kao ravnopravnog partnera, sa tim se slaže tek svaki deseti ispitanik. Sa druge strane, mnogo veći procenat građana Srbije, dve petine, smatra da se Rusija ophodi prema Srbiji kao prema ravnopravnom partneru. Isti broj ispitanika bi očekivali da imaju obezbeđenu zdravstvenu sigurnost i da bi im bila garantovana sloboda u Rusiji, kao i u EU, dok više ispitanika smatra da bi se pre u Rusiji osećali dobrodošlim, i jednakim sa drugim građanima, nego u EU.

Ispitanici u velikoj meri, preko četiri petine, prate dešavanja u Ukrajini. Dve trećine svih ispitanika bi, kada bi morali da se opredele, rekli da im je bliža ruska pozicija u sukobu, a tek oko jedne desetine da im je bliža ukrajinska. Ispitanici u velikoj meri smatraju da su ruska opravdanja rata tačna – gotovo tri četvrtine misli da je Rusija bila izazvana na sukob zbog namere NATO-a da se širi na istok, samo desetina ne misli tako, a više od polovine da je sprečavala genocid u Donbasu, sa čim se ne slaže petina građana.

Ispitanici su podeljeni oko tvrdnje da Rusija ima nameru da denacifikuje Ukrajinu, dok se oko polovine ne slaže sa stavom da je Putin izjednačio slučaj Donbasa sa Kosovom i time ugrozio srpske interese na Kosovu. Dve petine ispitanika misli da bi potencijalno članstvo Finske u NATO ugrozilo bezbednost Rusije i da Rusija ima pravo da to spreči, dok trećina misli da Finska ima pravo da se učlani u NATO da bi se zaštitila od ruske invazije.

Kada je reč o poziciji Srbije prema ratu u Ukrajini, polovina ispitanika misli da Srbija treba da ostane neutralna, nešto ispod trećine građana da Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji, čak i po cenu odustajanja od EU, dok svaki deseti ispitanik misli da Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. Preko dve trećine ispitanika očekuje da bi za Srbiju bio veći problem ukoliko Rusija onemogući dotok gasa Srbiji, nego ukoliko to učini EU. Sličan procenat građana misli da bi za Srbiju bio veći problem ukoliko EU uvede vize Srbiji, nego ukoliko bi to uradila Rusija. Preko polovine ispitanika misli da bi za Srbiju bio veći problem ukoliko bi firme iz EU napustile Srbiju, nego ukoliko bi to uradile ruske firme.

Celokupno istraživanje dostupno je ovde.