Kako izbeći zamke pravnog lavirinta u odbrani javnog interesa
Braneći javni interes, građanski aktivisti često se nađu u svojevrsnom pravnom lavirintu žalbi, rokova, nadležnosti… Borba sa raznim pokušajima opstrukcije svojstvenim društvu kao što je naše u kojem su institucije svojim klijentelističkim odnosom više na strani političara i investitora nego na strani građana, često je dugotrajna i veoma iscrpljujuća, a ishod neizvestan.
Upravo kako bi se aktivistima pomoglo da svoje vreme i resurse usmere na odbranu javnog interesa, kroz inicijativu Građani imaju moć koju sprovodi Crta sa partnerima uz podršku USAID-a, dostupna im je pravna podrška.
Javni interes na prvom mestu
“Pravna podrška aktivistima, lokalnim inicijativama i pokretima dostupna je u različitim pravnim oblastima, od upravne, preko građanske do krivične, dokle god se ona odnosi na odbranu javnog interesa. U skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, naša organizacija do sada je sarađivala sa širokim krugom aktivista i neformalnih pokreta koje smo, pre svega, usmeravali na institucije i mehanizme putem kojih mogu da ostvare svoja prava”, kaže Damjan Mileusnić, istraživač i pravnik organizacije Partneri Srbija.
Kako navodi, u najvećem broju slučajeva radilo se o potrebi za dobijanjem informacija od institucija o pitanjima koja su značajna za lokalnu zajednicu.
“Aktivistima pomažemo u adekvatnom formulisanju zahteva za pristup informacijama, pisanju žalbi Povereniku ukoliko konkretna insititucija ne odgovori ili odbije zahtev kao i pokretanje upravnih postupaka, nakon donetog rešenja Poverenika, a sve u cilju obezbeđivanja transparentnog postupanja organa javne vlasti“, objašnjava Mileusnić.
Pomoć se daje i u kompleksnijim slučajevima kada je neophodno podneti krivičnu prijavu, obratiti se Ustavnom sudu, pokrenuti neki sudski postupak ili podneti prijavu nadležnoj inspekciji.
Štede snagu i vreme
Među onima koji su pomagali aktivistima je i pravnik Mihailo Pavlović. Iz njegovog iskustva, kako kaže, ako se aktivisti oslone na valjanu pravnu pomoć mogu sebi da uštede puno vremena i truda, a često je ona i presudna u ostvarivanju njihovih ciljeva.
„Aktivizmom se pokreće neka tema, stavlja se u pravi plan. Dobija se prostor u medijima i postiže pritisak na organe javne vlasti. Ali sam aktivizam, bez pratećeg rada, odnosno bez korišćenja raznih pravnih mehanizama, može da ne da željeni rezultat. Ljudi se samo iscrpe, a cilj se ne postigne. A kad cilj izostane, onda ljudi odustaju. Jedno bez drugog ne ide. Pritisak aktivista bez pravnih radnji, ne idu jedno bez drugog“, smatra Pavlović.
Kao dobar primer on navodi pančevačku inicijativu “Odbranimo Teslu” koja je kroz brojne i dobro napisane primedbe uspela da natera lokalne vlasti da odlože usvajanje planskih dokumenata za njihovo naselje.
Kao najveća zamka u koju se može upasti, Pavlović navodi rokove u kojima se može podneti neka tužba, žalba, jer ako se oni propuste, gubi se pravo na korišćenje određenih pravnih mehanizama.
„Ljudi nekada misle da jednostavno mogu sa interneta da skinu obrazac za žalbu ili tužbu. Pokušavaju da na svoju ruku nešto urade. Ne razumeju specifičnost svake situacije i specifičnost svakog pravnog mehanizma. S druge strane, država je multiplikovala toliko pravnih mehanizama, tako da ih za svaku situaciju imamo bar četiri-pet koji su građanima na raspolaganju. I šta se onda dešava? Na primer, država je napravila pet mehanizama, aktivisti iskoriste dva i, ne znajući za ostale, podnesu predstavku Sudu za ljudska prava u Strazburu. Država navede da su im još neki mehanizmi bili na raspolaganju i njihova predstavke bude odbačena“, objašnjava Pavlović.
Sistemsko otežavanje prava
U Partnerima Srbije ističu da su prilikom dosadašnje saradnje aktivisti pokazali veliki nivo posvećenosti u rešavanju konkretnih problema, ali da neretko organizacije nemaju odgovarajuće kapacitete da pokrenu pravne postupke, koji su neophodni kako bi se postigao određeni efekat.
„Opšti je utisak da danas u našoj zemlji pojedinac treba da uloži nesrazmerne napore kako bi ostvario svoja osnovna prava. Aktivistima, posebno u lokalnim zajednicama, institucije nekada i sistemski otežavaju ostvarenje prava i izlažu ih dodatnom pritisku kako bi ih odvratili od daljeg aktivizma. Zato je pomoć stručnjaka značajna, jer advokati i pravnici poznaju zakone, rokove za pokretanje konkretnih postupaka, mogu na odgovarajući način da prouče dokumentaciju koju su aktivisti prikupili i da iniciraju adekvatne pravne postupke“, kaže Mileusnić.
Na taj način, kako dodaje, aktivisti će moći da se posvete svojim primarnim aktivnostima odbrane javnog interesa, a pravni timovi će preuzeti deo tereta i pomoći aktivistima da utiču na inertnost sistema i ultimativno zahtevaju veći stepen odgovornosti institucija kroz korišćenje dostupnih institucionalnih mehanizama.
