NAŠE INICIJATIVE

Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović ovogodišnji dobitnik priznanja “Hrabri glas”

Uzbunjivač iz valjevske fabrike “Krušik” Aleksandar Obradović ovogodišnji je dobitnik priznanja “Hrabri glas”, koje Crta dodeljuje za građansku hrabrost i aktivizam.

Aleksandar Obradović uhapšen je prošlog septembra jer je medijima dostavio dokumentaciju koja ukazuje da su pojedine privatne firme imale privilegovan položaj u “Krušiku” zbog čega je suspendovan sa posla, tri nedelje proveo u zatvoru, a dva meseca u kućnom pritvoru. Usled pritiska javnosti, pušten je na slobodu krajem decembra a Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal još nije podiglo optužnicu.

Prilikom uručenja priznanja Aleksandar Obradović istakao je da se “naše društvo amputirane društvene svesti, na štakama i veštačkim plućima, davi u dubokoj močvari korupcije, bez dostojanstva i slobode dok se posledice sve više akumuliraju i da je žalosno i opasno živeti u 21. veku, u zemlji u kojoj se pojam države vezuje samo za jednog čoveka.”

 

 “Za dostojanstvo se bori, sloboda se osvaja i ne možemo očekivati da nam neko drugi to donese. Nadam se da sam svojim primerom pokazao da je građanska dužnost svakog pojedinca da ne odustaje, ne mrmrlja samo sebi u bradu ili društvenim mrežama već da se neprekidno bori ukoliko želimo da gradimo i živimo u nekom boljem društvu nego danas.“, rekao je Aleksandar Obradović.

Inače, prema Crtinom istraživanju “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2019. godine”, tek trećina građana izjasnila se da bi prijavila korupciju. Među onima koji ne bi prijavili korupciju, u odnosu na prethodnu godinu povećao se procenat onih koji to ne bi uradili zbog straha od posledica (sa 27 odsto 2018. godine na 40 odsto 2019. godine) i korumpiranosti nadležnih (sa 24 odsto 2018. godine na 39 odsto 2019. godine).

I zato na današnji dan 5. oktobar, kao simbol buđenja građanske svesti i početka osvajanja demokratije, želimo da se zahvalimo Aleksandaru Obradoviću, koji je svojim hrabrim glasom progovorio u ime svih onih koji su uplašeni, čiji se glas ne čuje i onih koji su obespravljeni” izjavila je direktorka Crte Vukosava Crnjanski prilikom uručivanja priznanja u Valjevu.

Crta je priznanje “Hrabri glas” ustanovila 2018. godine kako bi  pružila podršku pojednicima i organizacijima koji ne odustaju i koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja idu napred i svojom snagom i primerom ukazuju da su promene moguće. Dosadašnji dobitnici priznanja su Marija Lukić iz Brusa i inicijativa “Ne damo niški aerodrom”.

 


Celokupno obraćanje Aleksandra Obradovića pročitajte u nastavku:

 

Veliko zadovoljstvo i čast mi je da ova nagrada dolazi od Crte, organizacije civilnog društva, čije aktivnosti i rad na demokratizaciji našeg društva, pratim i podržavam godinama unzad. Zahvaljujem se na ovoj nagradi, ima veliki značaj i vrednost za mene.

U uređenim društvima u kojima funkcionišu institucije i kakvim nas najviši nosioci vlasti sve vreme uveravaju da živimo, moj postupak bio bi nešto sasvim uobičajeno i normalno. Nadležne institucije odmah bi proverile moje navode, ispitale odgovornost i ulogu svih uključenih u lancu devastiranja fabrike “Krušik” i na kraju pokrenule postupke. Ili protiv onih na koje ukazujem ili protiv mene. Ipak već punih 22 meseca od kada su se prvi  dokumenti pojavili u javnosti i godinu dana od mog hapšenja, tapkamo u mestu. Uprkos hiljadama dokumenata, neoborivih dokaza i istraživačkih priča nezavisnih medija u našoj zemlji, najviši nosioci vlasti, sve vreme koriste nepromenjen narativ u kome relativizuju i manipulišu činjenicama i istinom, i u nepreglednoj kompoziciji spinova i neistina brane neodbranjivo. Afera Krušik je dokumentovana i neodbranjiva afera i gotovo izvesno, samo jedna u nizu, koja će svoj epilog sačekati u periodu nakon promene ovog režima.

Naše društvo amputirane društvene svesti, je na štakama i veštačkim plućima, davi se u dubokoj močvari korupcije, bez dostojanstva i slobode dok se posledice sve više akumuliraju. Žalosno i opasno je živeti u 21. veku, u zemlji u kojoj se pojam države vezuje samo za jednog čoveka. Kad sve zavisi od volje jednog čoveka imamo društvo bez pravde i slobode.

Ono što me najviše brine je što većini građana za ovakvo stanje u društvu postaje svejedno i nekako stičem, utisak da na sve što nam se dešava reaguju kao da se to događa u Zimbabveu, a ne u zemlji u kojoj živimo. Što više trpimo, više i propadamo, i pitanje je šta će ostati nakon odlaska sa vlasti jednog čoveka i aktuelnih vlastodržaca.

Za dostojanstvo se bori, sloboda se osvaja i ne možemo očekivati da nam neko drugi to donese. Nadam se da sam svojim primerom pokazao da je građanska dužnost svakog pojedinca, da ne odustaje, ne mrmlja samo sebi u bradu ili društvenim mrežama, već da se neprekidno bori ukoliko želimo da gradimo i živimo u nekom boljem društvu nego danas.

Aleksandar Obradović