NAŠE INICIJATIVE

Dušan Jordović: Pojedinac može da pokrene, ali zajednica vodi do uspeha

Pokrenuti građane da se uključe u proces odlučivanja, kontrolu institucija da li rade u javnom interesu i odbrana tog javnog interesa suština je Crtine inicijative „Građani imaju moć“ kroz koju je u protekle tri godine podržano više od 50 organizacija i aktivističkih grupa, kao i oko 30 pojedinaca-aktivista.

Pored Crte, u sprovođenju inicijative „Građani imaju moć“ učestvuju i organizacije Partneri Srbija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Dušan Jordović, projektni koordinator Crte, posebno ističe “RAPID” program podrške kroz koji mogu da se podrže ne samo organizacije već i pojedinci.

„To znači da nam se za podršku može obratiti i grupa komšija koja se organizovala i pobunila, na primer, jer neko želi da im poseče nekoliko drveća u ulici ili parku.“

 


 

Na koje načine Crta podržava rad građanskih inicijativa?

Prvo što zajedno uradimo jeste da ustanovimo šta je stvarni problem. Da li je to zbog čega su nam se obratili pravi problem ili je to samo posledica nekog drugog, dubljeg problema. Povezujemo ih sa advokatima kako bi recimo podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kako bi podneli žalbu i uopšte kako bi se što lakše snašli u komplikovanim birokratskim procedurama. Takođe, ako je potrebno da ih povežemo i sa nekim drugim stručnjacima. Ono što je još važno jeste i da aktivističkim inicijativama pomažemo da osmisle i realizuju kampanje, bilo putem društvenih mreža ili na terenu, kako bi taj problem bio vidljiviji i kako bi se za njegovo rešavanje dobila što šira podrška ljudi i zajednice.

 

Kojim sve temama se bave udruženja čiji rad Crta podržava?

Dve su glavne teme. Prva, borba protiv neodgovornog ponašanja institucija i funkcionera, a druga, borba protiv korupcije. Često na prvi pogled to ne izgleda tako, ali kad se malo razlože ti problemi kojima se bave brojne inicijative koje podržavamo, dolazimo upravo do ta dva glavna problema. To su divlja gradnja, ono što se sada zove investitorski urbanizam, klijentelizam, zaštita javnog interesa… Puno je organizacija koje se bave životnom sredinom, a to je i logično jer su ljudi najviše zainteresovani za sredinu u kojoj žive. Ako udišeš zagađen vazud, seku ti parkove, stavljaju reke u cevi, to se tiče velikog broja ljudi i tu se oni najlakše angažuju. A najčešće su i ovi problemi povezani sa neodgovornim ponašanjem institucija i funkcionera, netransparentnim trošenjem budžeta tj. novca građana i korupcijom.

 

Šta je najveća prepreka za razvoj građanskog aktivizma i pokretanja ljudi u Srbiji?

S jedne strane to je politička kultura. Mi smo demokratsko društvo u začetku i ljudi ne veruju da civilno društvo može nešto da promeni. S druge strane, imamo višedecenijsku kampanju da je civilno društvo nešto loše, da radi protiv države. Zbog toga je posebno teško malim organizacijama na lokalu da dobiju podršku ljudi. Ljudi misle da su izbori jedini mehanizam pomoću kojeg nešto mogu da promene, ali pošto je kvalitet izbornog procesa u Srbiji sve lošiji sada i to postaje upitno. Druga velika prepreka je strah. Strah među ljudima širom Srbije je i te kako prisutan. Odmazde koje mogu da dožive od strane lokalnih moćnika su realne i teško je naći pojedince koji su toliko hrabri da se suprotstave drugoj strani koja ima moć i izražen lični interes. Ljudi znaju, vide šta se dešava, ali kad se dođe do toga da se nešto uradi onda se povuku, jer mogu da ostanu bez posla, mogu biti žrtva napada na lokalnim medijima, a imali smo i primere pokretanja krivičnih postupaka protiv aktivista što je najdrastičniji vid pritiska koji smo zabeležili.

 

Koliko se građanski aktivizam brka sa, recimo, opozicionim delovanjem?

Meni se čini da se to radi planski. Pogotovo u slučajevima kad vladajuće garniture, političari umešaju prste. I onda kada se građani pobune, remeti se taj skriveni plan koji je po pravilu usmeren protiv javnog interesa. Jedini cilj diskreditovanja aktivista optužbama da pripaduju opoziciji je da građanska inicijativa ima manji efekat, da se pokret ne omasovi. Nije opoziciono delovanje ako građani traže da se poštuju ekološki propisi i zakoni prilikom dolaska nekog investitora i gradnje neke fabrike, kao što je to slučaj sa kompanijom „Linglong“ u Zrenjaninu. I svaka stranka ima pravo da se bavi temama kojima se bave i građanski aktivisti, što više demokratskih aktera se uključi u rešavanje nekog problema to bolje.

 

Koliko su građani spremni da se uključe u najrazličitije akcije?

Naše istraživanje je pokazalo da je veliki broj građana, više od 70 odsto, spremno da se uključi u neku akciju kad su njihovi lični ili interesi njihovih porodica ugroženi. Zato se sve više ljudi uključuje u ekološke inicijative jer ih čist vazduh ili voda dotiču, jasne su im posledice ekoloških problema i spremni su da nešto urade da bi se ti problemi rešili. Međutim, oni jesu spremni da se uključe, ali je potrebno da ih neko pokrene, angažuje, da im kaže šta treba da urade. Mi još uvek nemamo taj kritičan broj lokalnih organizacija i aktivističkih grupa koje će da pokrenu velike promene, ali se to polako i sigurno menja.     .

 

Da li to što je u Srbiji sve više građanskih pokreta, inicijativa, bilo formalnih, bilo neformalnih, pokazatelj da u Srbiji raste svest građana o ovome ili je to posledica toga što institucije sve lošije rade?

I jedno i drugo. Svakako da što više institucije rade suprotno javnom interesu to stvara jači odgovor zajednice. Insititucije mogu da pritiskaju ljude do jedne granice, ali kad dođu do zida, kad ljudi više nemaju gde, onda taj odgovor može da bude veoma jak. I vlasti treba da se zapitaju gde je mera. Neke od najuspešnijih inicijativa bile su reakcije upravo na najveća kršenja javnog interesa ili najveću korupciju. „Sačuvajmo reke Stare planine“ je jedan od primera.

 

Šta je važno za jednu građansku inicijativu da bi uspela?

Prvo da ljudi, aktivisti, moraju da budu spremni da ulože svoje slobodno vreme. Drugo, svakoj inicijativi je potrebna podrška i jedan od prvih koraka je taj da se prvo obezbedi podrška zajednice, komšiluka. Niko ne može sam. Samo pritisak zajednice može da utiče na institucije da promene neku odluku. Važno je i da se dobije ekspertska podrška jer aktivisti su ljudi raznih profesija i često sa stručnog aspekata ne znaju mnogo o nekom problemu. I takođe, jedan veoma važan momenat je taj da aktivističke grupe idu kroz institucije. Da pišu žalbe, traže informacije, da se institucije nateraju da rade svoj posao, ali koristeći zakon. Samo javni poziv da neka inspekcija izađe na teren nema efekta, ali ako se podnese zvaničan zahtev, onda je to nešto drugo i daje osnov za dalje delovanje.

 

Koliko institucije slušaju udruženja građana, plaše li ih se?

Plaše nije prava reč, ali prate i reaguju u skladu sa opštom klimom, političkom situacijom. Da li su blizu izbori, koliko je jak pritisak sa neke više instance, republičke ili pokrajinske. Mi iz iskustva možemo da kažemo da su institucije često u stanju ili da se povuku ili zastanu i čekaju da vide šta će biti sa inicijativom. Da li će da zamre? Da li će imati snage da nastavi da radi? Da li će temu progurati u medije sa nacionalnom pokrivenošću?

 

Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć” podržava brojne građanske akcije. Šta jedna građanska inicijativa mora da ima da bi dobila podršku?

Važna je ideja, odnosno problem kojim žele da se bave i da zaista pokažu da mogu da ostvare ciljeve koje su zacrtali, odnosno da imaju kapacitet i volju za to. Crta im zatim pomaže kroz razne edukacije kako bi stekli znanja i veštine koje mogu da primene u rešavanju nekog problema. Važno je da dođemo do suštinskog problema, da li je tema kojom se bave zaista najvažnija tema u toj zajednici i da li je  moguće pokrenuti širu zajednicu. Dešava se da ljudi ne vide tu perspektivu da je zajednica važna, već žele sami nešto da reše. Čak i da je moguće da neko sam reši problem, a to je veoma retko, važno je da i drugi učestvuju i imaju taj osećaj da su nečemu doprineli. Tek tako će i drugi ljudi čuti da je tamo neko nešto rešio, da ima konkretan rezultat i to će ih motivisati da i oni u svojoj sredini urade isto. Ako jedna organizacija bude motivisana da se pokrene podrškom koju mi pružamo nekom drugom i javi nam se, to je već veliki uspeh.