Analize: Gde smo po političkim kriterijumima za pristupanje EU?

Crta je sa partnerima iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije u okviru zajedničke inicijative pratila ispunjavanje političkih kriterijuma u procesu pristupanja naših država Evropskoj uniji. 

Istraživački tim Crte je izradio pet izveštaja koji se odnose na Srbiju, a koji pokrivaju pet različitih oblasti: izbore, medije, pravosuđe, reformu javne uprave, korupciju i organizovani kriminal.

Najvažniji zaključci i celokupni izveštaji dostupni su u nastavku.

 

Izbori u Srbiji – simulacija demokratije

Kao rezultat dijaloga vlasti i opozicije Srbija je sprovela izbornu reformu, koju je u drugom krugu pregovora moderirao i Evropski parlament. U izbornoj godini, nasuprot svim dobrim praksama međunarodnih organizacija koje su relevantne za izborni proces, zakoni su menjani kako bi se deo opozicije koji je u bojkotu ipak opredelio da na izborima učestvuje. Sve ove aktivnosti nisu dovele do suštinske promene gde je izmena zakona ostala samo formalna, a praksa je ostala i dalje ista. Neuspeh izmena zakona ogleda se u tome što je, pored svih napora da se materija koja reguliše zloupotrebu javnih resursa i funkcionersku kampanju unapredi, do zloupotrebe ipak dolazilo, na šta su državni organi selektivno reagovali. Nazadovanje demokratije su potvrdile mnogobrojne međunarodne organizacije, među kojima je i Freedom House, koja je ove godine ocenila Srbiju kao hibridni režim. Započete radnje na verifikaciji biračkog spiska nisu okončane, umesto toga sa tim radnjama se stalo. Zato i ne čudi višegodišnje nepoverenje građana u birački spisak. Mediji koji su postali igralište vladajuće političke partije doprineli su iščezavanju pluralizma političkih aktera što je na kraju najviše uticalo na izborne rezultate. Imajući u vidu sve okolnosti, ova izborna godina se može okarakterisati kao najlošija do sada u odnosu na prethodne izborne godine.

Izveštaj: Izbori u Srbiji – simulacija demokratije 

Najvažniji zaključci: video

 

Mediji u Srbiji: U odbrani postojećeg stanja

Uprkos tome što su, formalno posmatrano, medijski zakoni u Srbiji u velikoj meri usklađeni sa pravnom tekovinom Evropske unije i međunarodnim standardima slobode medija kao i tome što je početkom 2020. godine, četiri godine nakon isteka prethodne, usvojena nova Medijska strategija koja precizno prepoznaje probleme medijske scene u Srbiji, medijsko okruženje u Srbiji ne može se oceniti adekvatnim za razvoj slobode izražavanja. Na ovakvu ocenu pre svih utiče podatak da broj verbalnih i fizičkih napada kao i pritisaka na novinare raste, a da učinak pravosudnih organa u postupcima povodom ovih napada nije na zadovoljavajućem novou. Većina medija, uključujući i javne medijske servise, nije finansijski samoodrživa i u značajnoj meri oslanja se na sredstva lokalnih i republičkog budžeta koja se često dodeljuju u nedovoljno transparentnim postupcima. Konačno, u potpunosti zakazuju mehanizmi u nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije, predviđeni da obezbede objektivno i istinito informisanje, naročito u pogledu obezbeđivanja pluralizma političkih ideja.

Izveštaj: Mediji u Srbiji: U odbrani postojećeg stanja

Najvažniji zaključci: video

 

Pravosuđe u Srbiji: Nezavisnost na čekanju

Srbija još uvek nije realizovala ustavne promene u oblasti pravosuđa kako bi nacionalni pravni okvir usaglasila sa evropskim standardima u pogledu jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnost tužilaštva. Istraživanja pokazuju da i sudije i tužioci u svom radu osećaju pritisak nosilaca drugih grana vlasti a komentarisanje sudskih odluka putem medija jedan je od najzastupljenijih instrumenata koji nosioci drugih grana vlasti koriste kako bi uticali na nosioce pravosudnih funkcija u Srbiji. Neravnomerno opterećenje sudova i sudija, nedovoljna nezavisnost sudstva, neusaglašen pravni okvir i neadekvatna obuka sudija za posledicu imaju neefikasnost sudova, kao problem koji je neposredno vidljiv svim građanima.

Izveštaj: Pravosuđe u Srbiji: Nezavisnost na čekanju

Najvažniji zaključci: video

 

Korupcija i organizovani kriminal u Srbiji – koliko košta integritet?

U proteklih nekoliko godina Srbija pada na lestvici indeksa percepcije korupcije i kreće se sve više ka veoma korumpiranim zemljama. To ne čudi, glavni strateški dokumenti iz oblasti korupcije i organizovanog kriminala se ne donose i ne prilagođavaju aktuelnim društvenim okolnostima. Iako se zakoni usklađuju sa evropskim, slabe institucije nisu u stanju da ih dosledno sprovode. To se ogleda i u Zakonu o uzbunjivačima koji je prilikom donošenja bio među boljima. Suštinski, to ništa nije promenilo, uzbunjivači su ostali nezaštićeni gde vrlo često trpe pritiske tih slabih institucija. Politički uticaji su doprineli i slabljenju institucija koji pripadaju sudskoj grani vlasti. Na kraju, sve ovo je jasan pokazatelj da se Srbija neiskreno bori protiv korupcije i organizovanog kriminala, a da se trend padanja na lestvici indeksa percepcije korupcije može samo produbljivati s obzirom na slabe i politički obojene institucije.

Izveštaj: Korupcija i organizovani kriminal u Srbiji – koliko košta integritet?

Najvažniji zaključci: video

 

Papir po papir-podanik: Osvrt na reformu javne uprave

U kontekstu pristupanja Evropskoj uniji, Republika Srbija se obavezala na reformu javne uprave u smislu racionallizacije i profesionalizacije. Proces reforme se odvija duže od decenije budući da nema dovoljno političke volje da se reše mnogobrojni problemi, naročito pitanje prevelikog broja zaposlenih u javnoj upravi. Usled zaobilaženja konkursnih procedura prilikom zapošljavanja,javna uprava postaje pogodno tle za zapošljavanje kadra političkih partija koje su u tom trenutku na vlasti. Ako izuzmemo potencijalnu političku korist, temeljna reforma ovako velikog sistema podrazumeva sinhronizovane napore u unapređenju nekoliko pod sistema, velika finansijska sredstva i strukturne promene. Za strateško rešavanje problema i vidljivu korist građana potrebno je više od jednog skupštinskog mandata i velika finansijska sredstva, te se reforma obično svodi na razvoj pojedinih delova sistema, što je naročito vidljivo u oblasti digitalizacije usluga.

Izveštaj: Papir po papir-podanik: Osvrt na reformu javne uprave

Najvažniji zaključci: video